22:36 17 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Deca - ilustracija

    Tri hiljade dece u Srbiji izloženo zlostavljanju

    © Flickr/ Herald Post
    Život
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 04
    Pratite nas

    Prethodnih dana, jedna od glavnih tema srpske štampe bila je vest da je u čačanskom vrtiću vaspitačica navodno seksualno zlostavljala četvorogodišnjaka. Ova, iako nepotvrđena, infomacija šokirala je javnost, ali i otvorila pitanje koje pod pritiskom drugih tema često gubimo iz vida — problem zlostavljanja i zanemarivanja dece.

    Istraživanja govore da je u Evropi jedno od petoro dece izloženo nekoj vrsti nasilja, dok u Srbiji takav tretman ima više od 3.000 mališana.

    U najvećem broju slučajeva reč je o emocionalnom zlostavljanju, kaže za Sputnjik dr Oliver Vidojević, psihijatar za decu i adolescente Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu.

    „Deca koja su fizički zlostavljana praktično uvek su i vređana, potcenjivana i na drugi način emocionalno zlostavljana. Deca koja su seksualno zlostavljana, vrlo često su izložena pomanjkanju nadzora ili emocionalnom zanemarivanju“, kaže dr Vidojević, koji u Institutu za mentalno zdravlje vodi Kabinet za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja.

    Neke posledice zlostavljanja vidljive su odmah, jer ima slučajeva da deca umiru ili bivaju teško povređena, kaže dr Vidojević i dodaje da se one druge, psihičke posledice nasilja vide tek kasnije.

    Kod male dece zlostavljači su najčešće članovi porodice.

    Dok starije generacije dobro pamte vrbov prut kao nekada uobičajeni vaspitni instrument, poslednjih godina vaspitanje po principu „batina je iz raja izašla“ nailazi na osudu stručnjaka i šire javnosti.

    Dr Vidojević kaže da je neophodno postaviti jasne zakonske granice u pogledu fizičkog kažnjavanja dece.

    „Batine su mnogo češće predstavljene kao način vaspitavanja, a mi, nažalost, kao i kolege hirurzi, imamo priliku da vidimo da deca dolaze sa teškim povredama, uz objašnjenje onih koji o njima brinu da je to bilo za njihovo dobro“, kaže dr Vidojević.

    Kod školske dece, pored članova porodice, kao zlostavljači se javljaju i druge osobe iz okruženja.

    Marina Kostić, direktorka PU Palilula, za Sputnjik kaže da niko ne može da radi u vrtiću bez položenih  adekvatnih testova u Službi medicine rada, kao i psiholoških testova Nacionalne službe za zapošljavanje.

    „Direktor ima pravo, ukoliko posumnja na neke probleme ili izmenjeno ponašanje određenog zaposlenog, da ga pošalje na procenu psihofizičke i radne sposobnosti, i u tom smislu postoje čitavi timovi koji se bave prevencijom, praćenjem i zaštitom dece od zlostavljanja“, kaže Kostićeva.

    Direktorka PU Palilula kaže da postoje različite vrste porodica, hraniteljskih, samohranih i porodica sa narušenim odnosima, te čitavi timovi vaspitača, psihologa i predstavnika socijalnih službi koji pokušavaju da decu zaštite od bilo kog oblika zlostavljanja.

    Mališani su nasilju izloženi ne samo kod kuće, od strane bliskih članova porodice, već i u školi.

    Među osnovcima u Srbiji primetan je porast vršnjačkog zlostavljanja, pre svega fizičkog.

    „Ono što je takođe trend jeste da se zlostavljanje vrši ili nastavlja i putem društvenih mreža, telefonskim pozivima, SMS porukama“, kaže dr Vidojević.

    On ističe i da treba biti oprezan kada je reč o izveštavanju o potencijalnim slučajevima zlostavljanja, kako se ne bi ugrozio identitet deteta, naročito ako je ono prijavljeno u manjoj sredini gde se većina stanovnika dobro poznaje, pa je lako utvrditi o kom mališanu je reč.

    Zlostavljanje, bilo psihičko, fizičko ili socijalno, može ostaviti duboke posledice, a ključ prevencije leži u edukaciji kako roditelja, tako i svih koji su na bilo koji način uključeni u brigu o deci, zaključuje dr Vidojević.

    Tagovi:
    zanemarivanje, zlostavljanje, deca, Marina Kostić, Oliver Vidojević
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga