19:38 20 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Policajac proverava pasoš putnice na železničkoj stanici međunarodnog aerodroma u Kopenhagenu, Danska, da bi sprečio ulaz izbeglica u Švedsku.

    Zašto Evropa vraća izbeglice koje je primila

    © AP Photo / Tariq Mikkel Khan
    Život
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 1310
    Pratite nas

    Apsurd izbegličke krize. Novina je da ljudi koji su već primljeni u zemlje EU, koji su došli čak do Slovenije i Austrije, bivaju lančano vraćani nazad.

    „To sa Slovenijom ranije nije bio slučaj, a ovakve mere govore o još jednom načinu zaoštravanja i ograničavanja prolaza ljudima na migracionoj ruti, kao i da je to dogovoren proces“, kaže Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

    Hrvatska je u Srbiju vratila 217 izbeglica, koje je prethodno prihvatila iz Slovenije, a prema rečima portparola UNHCR-a u Srbiji Mirjane Milenkovske, reč je o avganistanskim porodicama sa decom, Iračanima i Sirijcima, koji su smešteni u prihvatnom centru u Šidu.

    Ministar za rad i zapošljavanje Aleksandar Vulin rekao je da ubuduće neće biti omogućena eventualna nova vraćanja migranata iz Hrvatske, jer je ta zemlja prihvatila odgovornost za svakog ko je ušao na njenu teritoriju.

    Nejasno je zašto su izbeglice vraćene Srbiji, jer je reč o ljudima iz zemalja pogođenim ratom, rekla je portparolka UNHCR-a. Sa druge strane, iz MUP-a Srbije kažu da je reč o ekonomskim migrantima.

    Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila za Sputnjik kaže da činjenica da su Hrvatska i Slovenija te ljude već primile govorili u prilog tome da su u pitanju izbeglice iz Sirije, Avganistana i Iraka. Međutim, kako navodi, postoji mogućnost da je tokom kasnijih provera u tim zemljama utvrđeno da su ti ljudi simulirali odakle dolaze i da prvobitne procene nisu bile valjane.

    „Novina je da ljudi koji su već primljeni u zemlje EU, koji su došli čak do Slovenije i Austrije, bivaju lančano vraćani nazad. To sa Slovenijom ranije nije bio slučaj, samo sa Hrvatskom. Ovakve mere govore o još jednom načinu zaoštravanja i ograničavanja prolaza ljudima na migracionoj ruti, kao i da je to dogovoren proces, imajući u vidu da je i za vraćanje ljudi potrebna saglasnost Srbije“, kaže Đurović.

    Prema njegovim rečima, može se očekivati da Makedonija dodatno zaoštri kontrolu svojih granica, kako bi se ceo proces migracije zaustavio, a Balkan će i dalje biti prostor koji će biti pogođen ovom krizom i ostaje da se vidi kako će se situacija dalje razvijati.

    Premijer Vučić je nedavno izjavio da bi Srbija mogla da prihvati 6.000 migranata. Đurović kaže da Srbija u migrantskoj krizi ima iskustva sa jednodnevnim prihvatom i noćenjem izbeglica, ali da dugoročni boravak i integracija migranata u srpsko društvo predstavljaju izazov za našu zemlju.

    „Srbija nema iskustava u tome. To bi podrazumevalo čitav sistem podrške, pre svega socijalne i zdravstvene prirode, zatim mogućnosti zapošljavanja, školovanja, smeštanja u privatne objekte i, još važnije, rad sa lokalnim stanovništvom koje bi moglo da prihvati te ljude u lokalnim sredinama, kao i adekvatnu strategiju njihove integracije. To je za nas novina, i mislim da smo daleko od mogućnosti da tih šest hiljada brzo i efikasno integrišemo“, objašnjava Đurović.

    Dodatna otežavajuća okolnost je, kaže naš sagovornik, činjenica da ti ljudi ne žele da ostanu ovde, ali šest hiljada ljudi je ipak brojka sa kojom se može raditi. Međutim, ako Srbija dođe u situaciju da prima ljude koji bi bili vraćani sa migrantske rute ili da bude destinacija za one koji će prepreke u Makedoniji i Grčkoj mimoilaziti uz pomoć krijumčara, stvari će biti mnogo drugačije i neće se završiti na prihvatu šest hiljada ljudi, upozorava Đurović.

    Inače, ministar za rad i zapošljavanje Aleksandar Vulin rekao je da migranti koji su vraćeni iz Hrvatske mogu u Srbiji da zatraže azil i u tom slučaju ulaze u azilnu proceduru, ili da budu vraćeni u zemlju iz koje su ušli na našu teritoriju. Ukoliko ni to ne prihvate, biće tretirani kao ilegalni imigranti, poručio je Vulin i istakao da je doneta odluka da se kontrole na makedonsko-srpskoj granici značajno pojačaju.

    Tagovi:
    izbeglice, migranti, Radoš Đurović, Aleksandar Vulin, Slovenija, Hrvatska, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga