14:34 21 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    0 251
    Pratite nas

    Veći deo Kine zahvatile su nesnosne vrućine. Tokom vrelog leta, moderni čovek može da uživa u hladnim pićima i klimatizovanim prostorijama kako bi izbegao vrućinu. Ali kako su se drevni Kinezi rashlađivali bez današnje tehnologije.

    Ledare i ledene karte

    Drevni ljudi su zimi sakupljali prirodan led
    Drevni ljudi su zimi sakupljali prirodan led

    Pre dinastije Kin (2100—221 p.n.e) ljudi su koristili prirodni led da bi hranu očuvali svežom, a piće hladnim. Prema zapisima konfučijanaca, na kraljevskom dvoru Džou dinastije postojao je specijalizovani odsek pod nazivom „Administracija za led“ koji je imao 80 zaposlenih. Odsek je prikupljao prirodne ledene blokove svakog decembra, a zatim bi ih transportovali u ledaru za skladištenje.

    Neki visoki funkcioneri dobijali su na poklon kocke leda sa Džou dvora, što je bila velika čast u to vreme. Sistem poklanjanja leda je trajao do dinastija Ming (1368-1644) i Ćing (1644-1911). Tokom dinastije Ćing, zvaničnicima su distribuirane „ledene karte“, umesto slanja leda direktno na njihovu adresu.

    Ledeni kontejneri

    Drevni frižider
    Drevni frižider

    Za hlađenje su se najčešće koristile posude džijan, veliki kontejneri ispunjeni ledom. U ranoj kineskoj istoriji pravljeni su od keramike, a kasnije od bakra. Džijan se može posmatrati kao drevni frižider, koji se mogao koristiti da bi se rashlađivala pića. Piće se stavi u sudove unutar džijana, zatvori se poklopac i pića bi se ohladila posle nekog vremena.

    Tokom dinastija Kin (221—207 p.n.e) i Hana (202 p.n.e—220 n.e) običan narod se najčešće rashlađivao pomoću svojih bunara. Neke porodice su stavljale velike posude u bunar kao rashladni ormar, ili su hranu u korpi konopcem spuštale u bunar. Zapravo, drevnim ljudima i nisu bila potrebna rashlađena pića jer je voda iz bunara bila najbolje piće leti.

    Biljna pića

    Biljna pića
    Biljna pića

    Tokom vladavine dinastije Ćing, uzimanje kineskih biljnih lekova je bilo popularano u Pekingu. Prema istorijskim zapisima, tokom užarenih leta neki ljudi su da bi se rashladili pili hladnu vodu, neki kuvano lišće mente, a neki jeli letnju čorbu od sladića. Drevni ljudi su takođe voleli supu od semena lotusa, koja je doprinosila okrepljenju tela.

    Letnja prostirka

    Drevni ljudi su od vinove loze, trske, ili bambusa pravili krevet-prostirku, koji je bio ugodan za spavanje u letnjim noćima.

    Porculanski jastuk

    Površinu porculanskog jastuka činio je sloj gleđi, koji daje prijatan osećaj hlađenja. Priča se da je car Ćiajnlong iz dinastije Ćing mnogo voleo svoj porcelanski jastuk.

    Zavesa od zmajevog krzna

    Zavesa od zmajevog krzna je korišćena u drevna vremena kao zaštita od vrućih talasa leti, pri čemu se unutrašnjost održavala prijatno hladnom. Naravno, zavesa nije baš napravljena od zmajevog krzna, pretpostavlja se da je sačinjena od kože velikih zmija vrste boa. Okruženo velikom i hladnom kožom boe, mesto bi bi bilo prilično nalik klimatizovanoj sobi. Međutim, koža je bila dragocena i teško ju je bilo dobiti, tako da je samo kraljevski dvor mogao da je koristi.

    Dama od bambusa

    Bambus dama
    © Foto : RATA-news
    Bambus dama

    Drevni ljudi u južnim delovima Kine koristili su cilindrične valjke od bambusa, koji su šuplji u sredini i imaju rešetkastu mrežu na površini. Oni koriste princip unakrsne ventilacije da bi se ljudi ohladili, a mogu se i prigrliti, ili se na njemu mogu držati noge. 

    Lepeza

    Poslednja, ali ne i najmanja važna, najčešće korišćeno sredstvo za rashlađivanje na leto je skromna lepeza, koja se i danas koristi. Lepeze su napravljene od različitih materijala, kao što su perje, bambus ili krzno ptica.

     

    Tagovi:
    rashlađivanje, vrućine, Kina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga