00:15 26 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    22711
    Pratite nas

    Američki milijarder južnoafričkog porekla, direktor „Tesla motorsa“ Ilon Mask, godinama izaziva ushićenje naprednog i kreativnog dela društva. Genije, milijarder, plejboj, filantrop... Takvom čoveku se veruje. I u tome je problem.

    Nakon što je prodao udeo u „Pejpalu“, Mask je započeo mnogobrojne projekte: električna vozila „Tesla“, energetska kompanija „Solarsiti“, proizvođač raketa „Spejs iks“, i tako dalje. Biznismen obećava do sada neviđeni tehnološki napredak u svakom projektu.

    S jedne strane, ne može se reći da njegove firme prave nekakve „gluposti“: automobili, solarni paneli i rakete dobrog su kvaliteta. Ali… svi njegovi projekti akumuliraju dugove i zavise od spoljnih investicija ili pomoći države (bilo da je reč o direktnoj podršci, ili o povoljnim aranžmanima). I što je najgore: postoji sumnja da Maskovi projekti nisu „lokomotive svetskog napretka“, kako smatraju mnogi analitičari. 

    Direktor kompanije Tesla motors Ilon Mask predstavlja nove energetske proizvode
    © REUTERS / Nichola Groom
    Direktor kompanije Tesla motors Ilon Mask predstavlja nove energetske proizvode

    Elektrovozila Tesla: nisu baš inovativni

    Šta ste do sada čuli? Ilon Mask je osnovao kompaniju „Tesla motors“ koja proizvodi visokotehnološke automobile.

    Šta se zapravo dogodilo? Kompanija „Tesla motors“ je osnovana 2003. sa ciljem da proizvodi „električna sportska vozila“. Ideja se dopala Ilonu Masku i on je uložio sedam i po miliona dolara u ovu firmu. Prototip vozila se pojavio 2006. godine, a 2008. godine je prodat prvi „Tesla roadster“. Ukupno je prodato oko 2,5 hiljada automobila.

    Šta do sada niste čuli? Konstrukcija „Tesla roadster“ se zasniva na eksperimentalnom automobilu „Tzero“, ali na zahtev jednog od osnivača „Tesle“, Martina Eberharda, umesto standardnog akumulatora 2003, korišćena je litijum-jonska baterija.

    U procesu projektovanja „Tesle“ učestvovala je britanska kompanija „Lotus“, koja inače i proizvodi sve detalje, osim agregata za pokretanje motora i pogona, koje „Tesla“ proizvodi samostalno.

    Za šta bi trebalo odati priznanje? „Tesla roadster“ je postavio nekoliko rekorda u industriji elektro-vozila.  Formalno gledano, projekat se isplatio. Osim toga, automobil je pažnju celog sveta usmerio ka novim tehnologijama i obezbedio je interesovanje investitora prema kompaniji.

    Tesla kao lider na američkom tržištu

    Šta ste do sada čuli? Karakteristike automobila klase „premijum“, moderne tehnologije i ekološka bezbednost, to je ono što je privuklo pažnju naprednih vozača i obezbedilo „Tesli“ vodeću poziciju na američkom tržištu električnih vozila.

    Šta se zapravo dogodilo? „Tesla roadster“ je koštao više od sto hiljada dolara i zato se nije masovno prodavao. Najpopularniji model, „Tesla model S“, pojavio se tek 2012. godine i od tada konkuriše na tržištu automobila. Osim toga, pored potpuno električnih automobila poput „Tesle“, na američkom tržištu se uspešno prodaju i vozila na hibridni pogon. Recimo, u Americi je prodato više „Nisan lifa“ nego „Tesla modela S“ i „Tesla modela iks“ ukupno. To se odnosi i na „Ševrole volt“.

    Ono što do sada niste čuli: Kompanija „Tesla“ je proizvela ukupno 165 hiljada vozila. Kineska kompanija „BYD Auto“, koja je takođe osnovana 2003. godine, prodala je 171 hiljadu vozila. „Nisan“ je od 2010. godine prodao više od 240 hiljada „Lifova“.

    People tour the site after a test of a Hyperloop One propulsion system in North Las Vegas. (File)
    © AP Photo / John Locher

    Što se tiče ekološke bezbednosti, hongkonška i singapurska regulativna tela su došla do zaključka da Tesla nije najekologičniji auto, jer se za njegovo „punjenje“ koristi struja, koja je proizvedena od fosilnih goriva, na primer, uglja.

    Za šta bi trebalo odati priznanje? Tesla je jedini masovni proizvođač električnih vozila premijum klase na američkom tržištu.

    „Teslin“ uticaj u svetu

    Šta ste do sada čuli? Zbog „Teslinog“ uspeha i činjenice da je ova kompanija uvela u modu obnovljive izvore energije, mnogi proizvođači nisu imali drugi izbor osim da obrate pažnju na „zelene tehnologije“ i da naprave sopstvene projekte električnih automobila.

    Šta se zapravo dogodilo? Od 2002. do 2008. cena nafte je neprekidno rasla, što je izazvalo interesovanje električnim automobilima kao mogućnosti da se smanji zavisnost od „crnog zlata“. Nafta je koštala skupo do 2014. godine, i upravo u periodu od 2010. do 2014. godine na tržištu su se pojavili najpopularniji modeli električnih vozila. A „prva lasta“ je bila čuvena „Tojota prijus“, jedno od najboljih vozila u istoriji kada je reč o energetskoj efikasnosti i ekološkoj bezbednosti. Od 1997. godine prodato je 5,7 miliona vozila porodice „Prijus“. To je 5,7 puta više od ukupnog broja potpuno električnih vozila koja se trenutno koriste u svetu.

    Ono što niste čuli: jedan od ključnih faktora uspeha savremenih električnih vozila je upravo litijum-jonska baterija.

    Za šta bi trebalo odati priznanje? Korišćenje ovakvih baterija u električnim vozilima jeste „Teslina“ ideja.

    Komercijalni uspeh Tesle

    Šta ste do sada čuli? „Tesla“ je uspešna kompanija, koja zarađuje toliko da može sebi da priušti skupa ulaganja u druge projekte.

    Šta se zapravo dogodilo? „Tesla“ je uvek poslovao sa gubicima. U finansijskim izveštajima kompanije profit je zabeležen tek dva puta: početkom 2010. godine nakon prvog emitovanja akcija (inicijalna javna ponuda) i u trećem kvartalu 2016. godine. Zanimljiva podudarnost: upravo tada akcionari su odobrili skupoceni dogovor o spajanju dva neprofitabilna biznisa — „Tesla“ i „Solar siti“.

    I još jedna podudarnost: na internet je procurelo interno pismo koje je Mask uputio zaposlenima. U pismu biznismen poziva kolege da daju sve od sebe kako bi pokazali investitorima barem mali prihod u trećem kvartalu, jer su kompaniji neophodne investicije u četvrtom kvartalu. Osim toga, kompanija je promenila način obračunavanja prihoda i — gle čuda — zabeležila profit. Da ne govorimo da SAD i druge zemlje vrlo rado subvencionišu „zelene“ tehnologije. Ali bez obzira na poreske povlastice „Tesla“ šest godina posluje sa gubicima.

    Ono što do sada niste čuli: „Tesla“ ukupno duguje tri milijarde dolara (podaci iz septembra 2016).

    Za šta bi trebalo odati priznanje? Uprkos dugovima i gubicima, Ilonu Masku i dalje polazi za rukom da nađe novac za svoje ambiciozne projekte, a investitori i dalje rado ulažu u njegov biznis. Verovatno na njih utiču njegova harizma i dar za ubeđivanja ili svi veruju da Mask zaista ima viziju…

    Da li je Mask stvarno promenio „svetsku energetsku paradigmu“ ili on je izvikani vizionar? Da nije bilo spektakularne pi-ar kampanje i poverenja Masku zbog prethodnih zasluga, „Tesla“ bi verovatno imao istu sudbinu kao i „Nisan lif“, „Ševrolet volt“ ili kineska vozila BYD. Sve ove kompanije bez suvišne patetike i galame rade svoj izuzetno važan posao i promovišu električna vozila širom sveta, ali njihove reklamne budžete, iako oni nisu mali, ipak je nemoguće staviti u istu ravan sa zastupljenošću Maska u svim svetskim medijima. Mask je genije, milijarder i filantrop. Ali ko je on zapravo u poređenju sa njegovim skromnijim i uspešnijim konkurentima?!

     

    Tagovi:
    Ilon Mask
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga