06:57 18 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Jugoslavija

    Ovako se živelo u Jugoslaviji (video)

    © YT/SecanjaCom
    Život
    Preuzmite kraći link
    5199
    Pratite nas

    Najpopularniji praznik bivše Jugoslavije Dan mladosti slavio se na današnji dan, 25. maja.

    Tokom četiri decenije Jugoslavije, svakog 25. maja slavio se službeni rođendan Josipa Broza Tita. Nakon 1957. godine taj je dan dobio naziv Dan mladosti, a nakon Titove smrti manifestacija se zvala „I posle Tita — Tito“.

    Centralni događaj tog simboličnog praznika socijalističkog koncepta bratstva i jedinstva bio je slet na stadionu JNA, kojem je prethodilo višednevno nošenje štafete mladosti. Na sletovima su učestvovali pioniri, omladinci, studenti, ali i pripadnici svih rodova vojske SFRJ. Dan mladosti poklapao se sa nemačkim desantom na Drvar 25. maja 1944. godine, kada je Tito uspeo da se spasi prilikom desanta nemačkih padobranskih jedinica.

    Prema pravilima, iz publike ili središta manifestacije izlazili bi poznati sportisti ili drugi ugledni omladinci, čvrsto držeći štafetu mladosti trčali bi preko stadiona i penjali se do svečanih tribina na kojima su bili Tito, Jovanka i njegovi najbliži saradnici. Štafeta je svake godine bila drugačije dizajnirana, a u njoj su se nalazile poruke mladih iz svih republika SFRJ za „voljenog predsednika“.

    Poslednja štafeta je napravljena i donesena u Beograd 1987. godine, sedam godina nakon Titove smrti.

    Poslednju štafetu mladosti pratio je skandal u koji su bile uključene i vojska i policija. Naime, ponuđeni plakat za proslavu Dana mladosti, idejno rešenje ljubljanskog dizajnerskog ateljea Novi kolektivizam, u stvari je bio prepravljeni nemački nacistički plakat, kopija dela „Treći Rajh“ Ričarda Klajna. Problemi su nastali kada je Nikola Grujić, inženjer mehanike, zapazio sličnost između dva plakata. Nakon što su u priču uključeni i mediji, izbila je tzv. „plakatna afera“. Policija je pokrenula postupak, a članovi komisije uključeni u izbor tog predloga bili su podvrgnuti ispitivanju.

    Do suđenja nije došlo zbog nedostatka dokaza, a nakon godinu dana tužilaštvo je izdalo saopštenje za javnost, zaključivši da je studio Novi kolektivizam „primenio legitimnu retrogradnu umetničku metodu koja je podložna različitim tumačenjima“.

    Uprkos tome, praznik kojim se obeležavao datum rođenja predsednika SFRJ Josipa Broza Tita uspešno je preživeo i njegovu smrt i raspad Jugoslavije, pa ga i danas mnogi obeležavaju, mahom oni koji tvrde da je „tada“ bilo bolje nego danas.

     

    Izvor: Indeks

     

    Tagovi:
    25. maj, Jugoslavija, sećanje
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga