06:47 22 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Senka

    Tamo daleko: Nova srpska vojska na Krfu

    Život
    Preuzmite kraći link
    0 330
    Pratite nas

    „Svetosavsko zvonce“, najtiražniji časopis Srpske pravoslavne crkve već šesti put zaredom svakog leta našu najuspešniju decu vodi na Krf, ostrvo na kome su pre sto godina vaskrsli srpski narod i država.

    Zahvaljujući projektu „Stopama naših predaka“, deca iz Srbije, ali i sa prostora Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore i iz Ruske škole u Beogradu odlaze u kamp na tom grčkom ostrvu, gde uče o svojoj istoriji i obilaze mesta na kojima su stradali srpski vojnici posle albanske golgote. Vođa projekta Dimitrije Stikić animirao je institucije da razumeju misiju „Svetosavskog zvonca“, časopisa koji izlazi u čak trideset hiljada primeraka otkako se veronauka 2001. godine vratila u škole. Časopis je izašao iz crkvenih porti i postao pomoćno sredstvo u nastavi. Projekat „Stopama naših predaka“ prirodan je sled ideje koju promovišu ljudi okupljeni oko „Svetosavskog zvonca“, kaže Stikić za Sputnjik.

    Plava grobnica na ostrvu Vido - nezaobilazna tačka za svu decu koja idu Putevima predaka
    © Foto : Svetosavsko zvonce
    Plava grobnica na ostrvu Vido - nezaobilazna tačka za svu decu koja idu "Putevima predaka"

    „Kao turista sam bio 2009. godine na Krfu, godinu dana ranije bio je moj kolega Marin Conič, često pričamo o kreativnim stvarima, kako da deci omogućimo da se iskažu, obojica smo imali predivne utiske o Krfu, ne samo kao turisti, već kao Srbi. Rekao sam mu: ’Jesi video u kako je teškom stanju spomenik Drinskoj diviziji u Agios Mateusu. Nisam mogao da ga nađem iz tri pokušaja, a crtali su mi mapu, lokalni stanovnici su mi objašnjavali gde je, ali ga nisam našao. Onda smo rekli: moramo nešto da uradimo po tom pitanju. Radimo sa decom, ko može najbolje da ispravi greške svojih predaka — potomci“, priseća se Stikić početne ideje o ovom neobičnom projektu.

    Na konkursima časopisa svake godine učestvuje mnoštvo dece, stižu desetine hiljada radova, odlučeno je da na Krf krenu autori najboljih. Tako je 2012. godine, uz blagoslov patrijarha Irineja, na ostrvo krenula tada mala ekspedicija, koju danas čini čak pedesetoro dece. Kasnije se u akciju uključila beogradska opština Palilula, najvrednije đake poslala je Stara Pazova, uključilo se i Ministarstvo za vjere Republike Srpske, a sada na Krfu borave deca sa svesrpskih prostora.

    Svake godine ova neobična eksurzija na put kreće uz blagoslov patrijarha Irineja
    Svetosavsko zvonce
    Svake godine ova neobična eksurzija na put kreće uz blagoslov patrijarha Irineja

    Pored toga što su u kampu organizovane različite kreativne radionice, deca obilaze sva mesta na ostrvu važna za srpsku istoriju, a samo je mesta gde su sahranjivani naši vojnici dvadeset i osam. Mnogi se prvi put odvoje od roditelja, ali nauče mnogo, od toga kako se pliva, kako se brine o sebi i drugima, do toga zašto su pravoslavni Srbi. Odlaze i u crkve, imaju jutarnju, večernju i molitve pre i posle jela, ali ima i onih koji nisu pravoslavni, kaže Stikić i dodaje da to nije problem, već činjenica koja oplemenjuje ovaj projekat.

    „Sa Palilule đaci generacije su i Goranci islamske veroispovesti. Kad idemo u crkvu, oni stoje u priprati, čuvaju stvari svojih drugara. Njihovo poštovanje svetinje zadivljuje. Naša deca su nestrpljiva, a oni ne mrdaju, poštuju red. Kad smo na Guviji obnavljali mesto gde se iskrcavala srpska vojska, retuširali smo ploču, postavili putokaze, teško se dolazilo do tog mesta, jedan mali Goranac me je zamolio da on diže srpsku zastavu, rekao sam: ’Sinko, naravno da možeš’. Pevao je ’Bože pravde‘ i dizao zastavu. Mi kao narod imamo čime da se pohvalimo i čime da zadivimo druge“, kaže Stikić.

    Dimitrije Stikić, vođa projekta Stopama naših predaka.
    © Sputnik . Nenad Dronjak
    Dimitrije Stikić, vođa projekta Stopama naših predaka".

    Deca na Krfu pevaju i pesmu „Tamo daleko“. Ako se nađu na ulici, pridruže im se meštani. Ta crtica mnogo govori o odnosu Krfljana prema Srbima. Uprava grada pomaže projekat „Stopama naših predaka“ svim srcem, a meštani se na različite načine uključuju u akcije obnove spomenika važnih za našu, ali i njihovu istoriju. Tako su podržali i poslednju ideju tvoraca ovog neobičnog putovanja koje je više od letovanja, može se nazvati hodočašćem. Naša deca na Krfu borave dve nedelje, jer u kamp krfske mitropolije dolaze i deca pravslavni hrišćani iz Palestine, zato želimo da izgradimo svoj kamp, kaže Stikić.

    „Postoji jedan kamp, ako bog dâ da se ta solucija otvori kako treba, u pregovorima smo sa upravom grada Krfa, u Guviji, nepunih pedeset metara gde se iskrcala srpska vojska, gde je srpska vojnička čizma prvi put dotakla tlo, ostrvo spasa. To je devastirani kamp koji oni leti srede toliko da deca mogu da borave pod šatorima. Ideja je da tu napravimo stalnu bazu, koja će po ključu najbolje i najpametnije što imamo voditi decu kroz ovaj isti istorijski dril, a generacije koje su već prošle biće naši pomoćnici“, sa osmehom objašnjava naš sagovornik.

    On dodaje da su to danas devojke i momci koji već studiraju, jer su putovali na Krf pre četiri ili pet godina, ali su u kontaktu sa „Svetosavskim zvoncem“, jer ova tematska ekskurzija i boravak na Krfu stvaraju posebna prijateljstva, veze koje ostaju zauvek. Plan je da srpski kamp na Krfu, mestu koje svedoči o našoj burnoj i slavnoj istoriji bude sagrađen u narednih pet do deset godina. Tada ćemo biti u prilici da projekat ponudimo kao školski program, edukativnu ekskurziju koja bi bila obavezna za sve srednje škole, makar za njihove najbolje đake.

    Najbolji će ove godine put Krfa krenuti sledeće nedelje. Mnogi će se prvi put odvojiti od kuće, preći će autobusom čak hiljadu kilometara, a uz put će slušati o svojim pradedovima koji su ovaj put prešli pešice, radi njihove budućnosti.    

    Tagovi:
    preci, Prvi svetki rat, učenje, kamp, putovanje, deca, Srpska pravoslavna crkva, Dimitrije Stikić, Patrijarh Irinej, Krf, Grčka, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga