13:20 09 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 340
    Pratite nas

    Da li ste čuli za Srbiju? Da, svakako, vaša zemlja je ukinula vize za građane Kine i veoma bismo želeli da je posetimo. Iznenađujući odgovor, jer na krajnjem severozapadu Kine na pomen Srbije većina ljudi samo učtivo sleže ramenima.

    Slučajni „znalci Srbije“, koje sam u šest sati ujutro zatekla na planini Kongtong, kraj grada Pinglianga u kineskoj provinciji Gansu, kako se ispostavilo, bili su novinari. A ko drugi? Jer običan svet gotovo da nema priliku da pročita nešto o Srbiji, a još manje da sretne Srbe, pa i bele turiste uopšte. Zato nije retkost da vas na ulici zaustave i zamole da se fotografišete sa njima.

    Kineskih turista je dotle na hiljade. Pristižu autobusima, vozovima, avionima, organizovano ili pojedinačno. Razloga je mnoštvo: na trasi drevnog Severnog puta svile pustinjske dine i gorostasne vrleti smenjuju se sa pećinskim hramovima, svetim planinama, drevnim ruševinama, ali i pulsirajućim gradovima, auto magistralama i brzim prugama savremene Kine koja uvereno grabi ka svetskoj dominaciji.

    Put ustanovljen u 2. i 1. veku p.n.e, u vreme dinastije Han, počinjao je u današnjem Sianu, glavnom gradu provincije Šansi. Išao je dalje preko teritorije današnje provincije Gansu, a zatim se račvao: dva kraka su išla preko planinskih vrhova ka severu i jugu pustinje Takla Makan do grada Kašgar, najzapadnijeg u Kini, u provinciji Sinđijang, a treći krak ka severu preko planine Tjan Šan, kroz grad Turpan, do današnje Almate u Kazahstanu.

    • Prikaz Puta svile u muzeju u Landžou, provincija Gansu
      Prikaz Puta svile u muzeju u Landžou, provincija Gansu
      © Sputnik / Sputnik, Tajtana Trikić
    • Džamija u Turpanu, provincija Sinđijang
      Džamija u Turpanu, provincija Sinđijang
      © Sputnik / Tatjana Trikić
    • Umetničko selo kod pećinskih hramova Bezeklik, Turpan, provincija Sinđijang
      Umetničko selo kod pećinskih hramova Bezeklik, Turpan, provincija Sinđijang
      © Ruptly . Tatjana Trikić
    • Kamen kod Dunhuanga, provincija Gansu na mestu kojim je prolazio drevni Put svile
      Kamen kod Dunhuanga, provincija Gansu na mestu kojim je prolazio drevni Put svile
      © Sputnik / Tatjana Trikić
    • Ostaci Velikog kineskog zida iz dinastije Han kod Dunhuanga, provincija Gansu
      Ostaci Velikog kineskog zida iz dinastije Han kod Dunhuanga, provincija Gansu
      © Sputnik / Tatjana Trikić
    • Pećinski hramovi Mogao, Dunhuang, provincija Gansu
      Pećinski hramovi Mogao, Dunhuang, provincija Gansu
      © Sputnik / Tatjana Trikić
    • Pećinski hramovi Mogao, Dunhuang, provincija Gansu
      Pećinski hramovi Mogao, Dunhuang, provincija Gansu
      © Sputnik / Tatjana Trikić
    • Pećinski hramovi Mogao, Dunhuang, provincija Gansu
      Pećinski hramovi Mogao, Dunhuang, provincija Gansu
      Tatjana Trikić
    • Drevna vaza izložena u muzeju provincije Gansu, u Landžou
      Drevna vaza izložena u muzeju provincije Gansu, u Landžou
      Sputnik, Tajtana Trikić
    • Daoistički Hram jaspisnog izvora, Tjanšui, provincija Gansu
      Daoistički Hram jaspisnog izvora, Tjanšui, provincija Gansu
      © Sputnik / Tatjana Trikić
    • Hram Fu Sija, Tjanšui, provincija Gansu
      Hram Fu Sija, Tjanšui, provincija Gansu
      © Sputnik / Tatjana Trikić
    • Pećinski hramovi Maiđišan, Tjanšui, provincija Gansu
      Pećinski hramovi Maiđišan, Tjanšui, provincija Gansu
      © Sputnik / Tatjana Trikić
    • Pećinski hramovi Maiđišan, Tjanšui, provincija Gansu
      Pećinski hramovi Maiđišan, Tjanšui, provincija Gansu
      © Sputnik / Tatjana Trikić
    • Pećinski hramovi Maiđišan, Tjanšui, provincija Gansu
      Pećinski hramovi Maiđišan, Tjanšui, provincija Gansu
      © Sputnik / Tatjana Trikić
    • Ratnici od terakote, Sian, provincija Šansi
      Ratnici od terakote, Sian, provincija Šansi
      © Sputnik / Tatjana Trikić
    • Fotografija porodice Klinton prilikom obilaska Ratnika od terakote kod Siana, provincija Šansi
      Fotografija porodice Klinton prilikom obilaska Ratnika od terakote kod Siana, provincija Šansi
      © Sputnik / Tatjana Trikić
    • Strelac, jedan od Ratnika od terakote kod Siana, provincija Šansi
      Strelac, jedan od Ratnika od terakote kod Siana, provincija Šansi
      © Sputnik / Tatjana Trikić
    • Sian, glavni grad provincije Šansi
      Sian, glavni grad provincije Šansi
      © Sputnik / Tatjana Trikić
    1 / 18
    © Sputnik / Sputnik, Tajtana Trikić
    Prikaz Puta svile u muzeju u Landžou, provincija Gansu

    U Sianu, gradu koji je najduže, više od 1.200 godina, bio prestonica Kineske imperije tokom 13 dinastija, istorijsko nasleđe i savremeni kineski ekonomski bum idu ruku pod ruku. Naime, spomenici poput čuvenih Ratnika od terakote, iz 3. veka p.n.e. postali su deo ogromne turističke industrije — poseti ih više od milion turista godišnje.

    Ta mitska podzemna armija je i važan simbol Kine, jer ju je napravio imperator Ćin Šihuang, prvi ujedinitelj Kine. Legenda kaže da je počeo da je pravi kada mu je bilo 13 godina kako bi ga pratila u osvajanjima i na onom svetu. Ratnici su ležali pet metara pod zemljom sve do 1974. kada ih je slučajno pronašao jedan seljak kopajući bunar. Trenutno postoje četiri jame sa oko 8.000 vojnika, svaki različitog lica, kao i 130 kočija i više od 600 konja, ali većina, kažu, još leži neotkopana.

    Sian, grad koji u prevodu znači „zapadni mir“, može da se pohvali i brojnim drugim atrakcijama kao što su budistička Velika pagoda divlje guske iz 7. veka, Muzej drevnih stela sa više od 400 primeraka natpisa na kamenim pločama, Doboš kula i Zvonara… Nije ni čudo što je prema zvaničnim statističkim podacima, za period od 2011. do 2015. godine, od turizma zaradio 61,5 milijardi dolara.

    Hramovi na planini Kongtong, kod Pinglianga, provincija Gansu
    © Sputnik / Tatjana Trikić
    Hramovi na planini Kongtong, kod Pinglianga, provincija Gansu

    Međutim, ono što ga najviše krasi jesu ljudi — vedri, vredni, susretljivi, baš kao što i poručuju parole o „kineskom snu“, kovanici popularizovanoj po dolasku Si Đinpinga na čelo Komunističke partije. Trudoljubivost, harmonija, prosperitet, kolektivni napor, nacionalna slava samo su neki od oslonca tog sna. Mladi, poručio je Si, treba da se „usude da sanjaju i da predano rade na ostvarenju snova doprinoseći obnovi zemlje“. 

    Pećinski hramovi 

    Taj san izgleda žive mladi Kinezi na svakom koraku. U gradu Tjan Šui, u daoističkom Hramu jaspisnog izvora, prilaze nam dvojica studenata turizma. Pitam ih hoće li ostati u svom gradu kada diplomiraju. Svoju budućnost vidimo ovde, spremno odgovaraju. Jasno je i zašto, ako je suditi po redovima turista za samo jednu gradsku znamenitost, pećinske hramove Mai Đišan.

    Na vrelom suncu skriveni ispod suncobrana i šešira mile korak po korak uz stepenice montirane uz strmu liticu u koju su urezane statue Bude i Bodisatve, mimo 194 pećina u kojima se krije čak 7.200 statua i oko 1.000 kvadratnih metara freski retke lepote. Prvi pećinski hram je, kažu, osnovao jedan monah u 5 veku p.n.e, da bi se njihova gradnja nastavila kroz vekove.

    Škola kaligrafije na planini Kongtong, kod Pinglianga, provincija Gansu
    © Sputnik / Tatjana Trikić
    Škola kaligrafije na planini Kongtong, kod Pinglianga, provincija Gansu

    Slični budistički pećinski hramovi mogu se naći duž čitave rute Puta svile kroz severozapadnu Kinu, gde su služili putnicima koji bi želeli da se pomole i nađu snage pred pohod kroz pustinju. Među poznatijima su Mogao pećine, kod grada Dunhuang. Pećine hiljadu Buda, kako ih još zovu, njih 492, rastegnute su na 6.000 metara i poređane u pet nivoa, nadvijajući se jedna nad drugu. Sadrže pravo blago fresaka i skulptura stvaranih od 4. do 14. veka, enciklopediju istorije Kine: od budističkih priča, bogova i apsara (budističkih vila), do prikaza seljaka, lova, svadbi, sahrana, borbi, pljačkaša, lečenja, škola, taverni, karavana, plesa, muzike, akrobata…

    Natpis na jednoj steli objašnjava nastanak tog kompleksa. Budistički monah po imenu Le Cun, „veoma predan veri i istrajan… najednom je video zlatne zrake kao hiljade Buda kada je prelazio planinu“ i poverovao je da je to sveto mesto.

    U jednoj od pećina 1900. godine otkriveno je skoro 60.000 istorijskih i verskih knjiga, spisa i kulturnih relikvija iz svih dinastija od 4. do 11. veka, tekstova ne samo na kineskom, nego i na drevnom tibetskom, sanskritu, ujgurskom… Čitav vek domaći i strani naučnici ozbiljno proučavaju ta dokumenta, koja su među stručnjacima poznata kao studije Dunhuanga.

    Tik uz Mogao pećine počinje pustinja, peščane dine Mingša planine, koje se protežu više od 40 kilometara u pravcu istok-zapad i oko 20 kilometara od severa ka jugu. Danas je to nacionalni park u kojem nećete umreti od žeđi, a moći ćete da osetite duh pustinje jašući iznajmljenu kamilu. Za one koji ne vole da se prže na suncu, do male oaze kod Jezera polumeseca vozi mini šatl autobus. Jezero je zapravo izvor u kojem navodno žive ribe koje, prema verovanju, pomažu dugovečnosti, pa ga zato zovu i „lekoviti izvor“.

    Kineski turisti ne pitaju šta i koliko košta 

    Kraj Dunhuanga je vodio i Veliki zid. Danas ostaci tog zida iz dinastije Han i graničnog prelaza Jaspisne kapije, koji su štitili kinesku imperiju i Put svile, štrče usamljeno na vrelom suncu pustinje koje nimalo ne smeta kineskim turistima. Dolaze ovde kao na hodočašće, odsedajući u brojnim hotelima u Dunhuangu načičkanim duž romantične obale reke sa restoranima na vodi. Stižu iz svih krajeva Kine putevima koji i u najvećoj zabiti imaju po nekoliko traka, a suvenire kupuju ne pitajući šta i koliko košta. Zapadni turisti im zato nisu naročito ni potrebni, unutrašnje tržište je dovoljno široko i bogato.

    Oaza u pustinji kod Dunhuanga, provincija Gansu.
    © Sputnik / Tatjana Trikić
    Oaza u pustinji kod Dunhuanga, provincija Gansu.

    Kinezi imaju sve više para. To pokazuju i dobri automobili koje voze i ubrzana novogradnja u svim gradovima ovog dela Kine, ali i praksa da se u selima ruše stare i umesto njih grade nove kuće. Država je tako u provinciji Sinđijang, u gradovima poput Turpana, Ujgurima izgradila čitava tipska naselja, pa i čitave nove gradove koji su nikli na ledini. Uz radna mesta u sve brojnijim fabrikama, očigledno u okviru uigravanja za Novi put svile, brojna ujgurska manjina koja je u Sinđijangu ranije pravila probleme, pa je bilo i terorističkih napada, sada je pacifikovana.

    Kinezi, reklo bi se, bar poslednjih decenija imaju odgovor na sve: ne srljaju u konflikte, teže harmoniji i dogovoru, tamo gde treba da pokažu odlučnost ostaju nepokolebljivi, a u međuvremenu dugoročno i planski sprovode svoju strategiju ekonomskog uspona. Deo toga su i reke turista. Ako bar njen sitni delić kapne u Srbiju, nakon ukidanja viza, biće to za našu malu zemlju krupan i masan zalogaj. Da li je nagoveštaj tome časopis avio-kompanije Hainan na koji sam naletela na povratku? Prepoznala sam sliku ispod koje je jedino naslov pored kineskog bio i na engleskom: Jedan grad i dve reke. Pogađate, velika reportaža opisivala je Beograd i Srbiju.

     

    Tagovi:
    Put svile, Si Đinping, Kina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga