04:57 16 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Auto-trka za Veliku nagradu Beograda 1939.

    Poslednji krug u Beogradu — pre apokalipse (foto)

    CC0 / wikipedia
    Život
    Preuzmite kraći link
    Rajko Martinović
    0 182

    Povodom rođendana kralja Petra II Karađorđevića, 3. septembra 1939. godine održane su prve automobilske i motociklističke trke oko Kalemegdana.

    I dok je Evropa srljala u rat koji će trajati narednih šest godina, Beograd je organizovao sportsku manifestaciju koja je okupila tadašnji krem evropskog automobilizma.

    U momentu kada su snage Vermahta već bile u Poljskoj (baš tog 3. septembra će Francuska i Velika Britanija objaviti rat Nemačkoj), nad Kraljevinom Jugoslavijom su leteli avioni koji su izbacivali letke i pozivali stanovništvo da prisustvuje ovom događaju. Kuriozitet je da su čak bili organizovani i specijalni vozovi koji su po povlašćenim cenama dovozili stanovništvo iz različitih krajeva Kraljevine u Beograd.

    O kakvom događaju je bilo reč dovoljno svedoči podatak da je predratni Beograd imao 360.000 stanovnika, a da je trkama prisustvovalo 75.000 posetilaca, od čega oko 6.000 na tribinama.

    Koliku pažnju su ove trke privukle u tadašnjoj državi govori i to da je povodom njih štampana i prigodna serija poštanskih maraka, kao i katalog sa imenima i biografijama učesnika, koji je tada koštao tri dinara.

    Start i cilj

    Start i cilj trke su bili u tadašnjoj ulici Maršala Pilsudskog (danas ulica Tadeuša Košćuška) kod Biblioteke grada Beograda i kafane Srpska kruna, zatim se išlo kroz Dušanovu, pored Zoološkog vrta i današnjeg Beka, Kule Nebojše, Ušća, a odatle ulazilo u Karađorđevu, pa se pored zgrade tadašnje francuske ambasade ponovo dolazilo na start. Dužina staze je bila tačno 2.974 metra.

    Glavna trka je bila prava poslastica i može se sa pravom smatrati onim što su danas trke Formule 1. Vozilo se 50 krugova, a učesnici su bili asovi tadašnjeg automobilizma u bolidima „Auto uniona“ i „Mercedesa“. Trka u Beogradu je trebalo da bude poslednja u sezoni tadašnjeg GP šampionata. Međutim, zbog nastupajućeg rata, trka se nije bodovala, i nije se vozilo narednih sedam godina.

    Staza trke za Veliku nagradu Beograda 1939.
    Staza trke za Veliku nagradu Beograda 1939.

    Kuriozitet je da neki najveći vozači tog vremena nisu učestvovali, što zbog početka rata, što zbog povreda. Navešćemo samo neke: Aleksander Vilhajm iz Mađarske, koji je vozio za „Mazerati“, pa onda Francuzi Žorž Grinjar iz „Amilkara“ i Rober Mazo iz „Delajea“. A nije se pojavio ni Rudolf Karačola.

    Reli-vozač Tacio Nuvolari u britanskom Magnetu nakon pobede u trci u Belfastu u Severnoj Irskoj
    © AP Photo / Staff/Putnam
    Reli-vozač Tacio Nuvolari u britanskom Magnetu nakon pobede u trci u Belfastu u Severnoj Irskoj

    Međutim, treba zapamtiti jedno ime. Na crtu asovima „Auto uniona“ i „Mercedesa“, u „bugatiju 51“ plave boje, proizvedenom u svega četrdesetak primeraka i sa svega 150 konjskih snaga, izašao je i Boško Milenković, Rođen u Beču 1909. u srpskoj trgovačkoj porodici, tadašnji beogradski plejboj i bonvivan, bogati naslednik koji je živeo od izdavanja nekretnina i virtuozno svirao violinu.

    U konačnom plasmanu je zauzeo četvrto mesto. Ispred njega su bili Italijan Nuvolari i Nemci Fon Brauhič i Miler. Interesantno je i to da je tadašnji evropski šampion Lang odustao u toku trke zbog problema sa naočarima.

    Sudbine učesnika i organizatora trke

    Organizator trke je bio tadašnji ministar saobraćaja Kraljevine Jugoslavije dr Velizar Janković.

    Po završetku Drugog svetskog rata, komunističke vlasti FNRJ su ga, zbog „saradnje“ sa nacističkom Nemačkom i učešća vozača iz Trećeg rajha i promovisanja nemačkih firmi osudile na tri godine zatvora, a kaznu je izdržao u Sremskoj Mitrovici.

    Sudbina Boška Milenkovića je još tragičnija. Samo godinu i po dana nakon trke na Kalemegdanu, u šestoaprilskom bombardovanju uništene su sve nekretnine koje je posedovao, a najviše ih se nalazilo u Knez Mihailovoj ulici.

    Celu okupaciju je proveo u Beogradu, a nakon rata se zaposlio u GSP-u, gde je radio kao vozač trolejbusa. Razočaran u život i odnos tadašnje države prema njemu, izvršio je samoubistvo 1955. godine.

    Tacio Nuvolari je bio poznat i kao „leteći Italijan“ i „el maestro“. Pobeda na Kalemegdanu mu je bila poslednja u karijeri. Tada je već imao 47 godina. Preminuo je 1953. godine i sahranjen je u Mantovi.

    Nemački reli-vozač Manfred fon Brauhič nakon pobede na Gran priju u Nirburgu
    © AP Photo / arhivska fotografija
    Nemački reli-vozač Manfred fon Brauhič nakon pobede na Gran priju u Nirburgu

    Manfred fon Brauhič je poživeo najduže od svih učesnika trke oko Kalemegdana. Rođen 1905. u Hamburgu, živeo je 97 godina, preminuo je i sahranjen 2002. godine u Grahenvortu u Nemačkoj.

    Sačuvana četiri bolida

    Interesantan podatak je da su sačuvana četiri bolida koja su učestvovala u trci na Kalemegdanu. Posle rata bili su u posedu Rusa, a onda ih je pronašao „naš“ čovek sa američkim državljanstvom, Pavle Pol Karasek, koji ih je i restaurirao.

    Danas se bolid „auto union“ Tacija Nuvolarija nalazi u Inglštatu u Nemačkoj, Milerov se nalazi u Londonu, „mercedes“ Fon Brauhiča je u vlasništvu privatnog kolekcionara u SAD, a „mercedes“ Hermana Laga se nalazi u muzeju u Štutgartu.

    Odlično poređenje i pokazatelj uspeha koji je Boško Milenković ostvario jeste i to da su bolidi „Auto uniona“ i „Mercedesa“ imali po 3.000 kubika, 12 cilindara, dvostepene kompresore i 485 odnosno 500 konjskih snaga, u odnosu na njegov „bugati 51“ sa svega 150 konjskih snaga.

    Prva i poslednja trka

    Trka oko Kalemegdana je, nažalost, bila prva i jedina takva na teritoriji tadašnje Kraljevine Jugoslavije i svih potonjih država koje su nastajale na njenim prostorima. Cilj je svakako bio pokazivanje industrijske snage zemalja u kojima su bolidi proizvedeni, ali i turistička promocija Beograda kao prestonice balkanske kraljevine.

    I taj 3. septembar 1939. je svakako značajan datum za auto-moto sport u Jugoslaviji i današnjoj Srbiji, ali se može smatrati i poslednjim trzajima normalnog života pred katastrofu koja će zadesiti Evropu samo koji dan kasnije i koja će trajati narednih šest godina.

    Tagovi:
    Petar Drugi Karađorđević, Taci Nuvolari, Manfred Fon Brauhič, Boško Milenković, Velizar Janković, Kraljevina Jugoslavija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga