23:48 11 Decembar 2017
Beograd+ 10°C
Niš+ 6°C
Slušajte Sputnik
    Spomenik Skenderbegu.

    Njihovi, a naši: Srbi — velikani u drugim zemljama

    © Foto: CC0 Javno vlasništvo
    Život
    Preuzmite kraći link
    2299

    Srpska istorija je, može se slobodno reći, veća od Srbije. Podneblje na kojem se nalazi Srbija obilovalo je mnogim istorijskim događajima iz kojih su proistekla velika imena. Imena o kojima smo učili i koja su nam svima dobro poznata.

    Bilo kako bilo, postoje i ona imena koja su nam manje poznata. Imena koja su važna za istorije drugih zemlja a opet vezana za nas. Vezana za nas nečim neraskidivim i nezamenjivim — poreklom.

    Ovo su neka od njih.

    Šandor Petefi
    CC0 / Javno vlasništvo
    Šandor Petefi

    Šandor Petefi, rođen kao Aleksandar Petrović (1. januar 1823. Kiškereš — 31. jul 1849. Šegešvar), bio je poznati mađarski pesnik. Rođen je u braku Srbina Stevana Petrovića i Slovakinje Marije Hruzove. Pisanjem je počeo da se bavi još kao gimnazijalac i tada počinje da objavljuje svoje prve pesme. Isticao se kao veliki mađarski nacionalista koji se zalagao za otcepljenje od Habzburške monarhije. Shodno svojim stavovima, 1848. godine postaje vođa budimpeštanske omladine i propagira samostalnost Mađarske. Kao revolucionar pridružuje se mađarskoj vojsci protiv monarhije. Poginuo je 1849. godine u 26. godini života u mestu Šegešvaru koje se danas nalazi na teritoriji Rumunije.

    Njegova dela su uticala na rad mnogih pesnika, među kojima su Đura Jakšić i Jovan Jovanović Zmaj. Danas, mnoge kulturne i obrazovane ustanove u Mađarskoj, kao i most u Budimpešti nose njegovo ime.

    Janoš Hunjadi poznat i kao Sibinjanin Janko.
    CC0 / Javno vlanisštvo
    Janoš Hunjadi poznat i kao Sibinjanin Janko.

    Janoš Hunjadi, (1387. mesto rođenja nije poznato — 11. avgust 1456. Zemun) u našem narodu poznatiji pod imenom Sibinjanin Janko, bio je namesnik Kraljevine Mađarske. Pored toga što je bio namesnik nosio je titule župana, bana, vojvode Erdelja i kapetana Beograda. Rođen je kao drugo dete u braku Srbina Vojka i Mađarice Eržebet Moržinaj. Njegova žena Eržebet Silađi, koja je kod nas poznata pod imenom Margareta Svilojević, iz plemićke je porodice. Ipak, to nije bilo dovoljno da i sam Hunjadi jednoga dana postane mađarski kralj. Ono što on nije mogao da bude pošlo je za rukom njegovom sinu Matiji Korvinu, koji je bio jedan od najpoznatijih mađarskih kraljeva.

    Svoju vojnu karijeru počeo je kod župana Stefana Lazarevića, da bi kasnije prešao u vojsku kralja Žigmunda. Kao vojskovođa Hunjadi se uvek borio na strani hrišćana, tako da je njegovo ime bitno ne samo za Mađarsku već za celo ovo podneblje, a posebno za Rumuniju i Srbiju. Na teritoriji Srbije se borio u nekoliko bitaka, među kojima je najznačajnija bitka za odbranu Beograda u kojoj je učestvovao zajedno sa svojim starijim sinom Laslom. Tokom rata u Beogradu je izbila kuga od koje je oboleo i sam Hunjadi. Preminuo je 11. avgusta u Zemunu, koji je tad pripadao Kraljevini Ugarskoj. Zbog svojih borbi protiv Turaka na ovim prostorima smatra se najvećim hrišćanskim vojskovođom, pa stoga uživa veliku popularnost. U Mađarskoj je proglašen za narodnog heroja, a zbog svojih zasluga to zvanje nosi i u Rumuniji. U srpskim narodnim pesmama poznat je pod imenom Sibinjanin Janko, a u literaturi i kao Jovan Hunjadi.

    Spomenik  Đurađu Kastriotu Skenderbegu u Prištini
    Spomenik Đurađu Kastriotu Skenderbegu u Prištini

    Đurađ Kastriot, (6. maj 1405. Sina — 7. januar 1468. Lješ) poznatiji kao Skenderbeg, bio je albanski nacionalni heroj, a mnogi u Albaniji ga smatraju ocem Albanije. Poreklo Skenderbega vodi iz Zete. Njegov otac Jovan, koji je došao u Janjinu kao srpski kefalija, nazivao se princom Epira, a njegova majka Vojislava imala je plemićko poreklo. Kada je Skenderbegov otac izgubio bitku protiv Bajazita Prvog, Skenderbeg je zajedno sa svojom braćom odveden u Tursku. Tokom boravka u Turskoj dobija ime Skenderbeg i prima islam. Sam Skenderbeg je ipak bio veliki protivnik Otomanskog carstva, što ga je dovelo do toga da pokrene borbe protiv Turaka. Svoj pohod protiv Otomana započinje u Albaniji, a kasnije se priključuje i bitkama u okolini Niša. Zbog toga ga je glorifikovala i katolička crkva. Istakao se i u drugim borbama, među kojima su i rat sa Venecijom i Mletačkom Republikom. Nakon opsade Kroje, Skenderbeg oboleva od malarije i umire u 62. godini. Skenderbeg se u dokumentima sreće i pod drugim imenima, a postoje i spisi u kojima je Skenderbeg na srpskoj ćirilici upisan pod imenom Đurađ. Bez obzira na ove činjenice, u Albaniji ga smatraju etnički čistim Albancem.

    Spomenik Mehmed paši Sokoloviću u Višegradu.
    Spomenik Mehmed paši Sokoloviću u Višegradu.

    Mehmed paša Sokolović (1506. Sokolovići — 1579. Istanbul) je bio poznati vezir u Otomanskom carstvu. Rođen je kao Bajica Nenadić u selu Sokolovići u blizini mesta Rudo. Otac mu se zvao Dimitrije, dok ime njegove majke nije poznato. U ranom detinjstvu Mehmeda pašu Sokolovića odveli su janičari u Istanbul tokom danka u krvi. Mehmed paša je svoju karijeru počeo kao zapovednik carske garde, a završio kao Veliki vezir. Za vreme njegovog života u Otomanskom carstvu su se promenila tri vladara (sultana): Sulejman, Selim Drugi i Murat Treći. U našu istoriju Mehmed paša je ušao kao otomanski vojskovođa koji je učestvovao u osvajanju Beograda. Upravo ova bitka ga ističe u prvi plan i od tada njegova vojna karijera kreće uzlaznom putanjom. Bio je oženjen ćerkom Selima Drugog, Esmahan, sa kojom je dobio sina Ibrahima. Nakon smrti Selima Drugog na presto dolazi njegov sin Murat koji nije imao poverenje u Sokolovića i njegova popularnost počinje da opada. Ipak, to ga nije sprečilo da do kraja života nosi zvanje Veliki vezir. Sokolović gubi život u atentatu, a sahranjen je pored Ejup džamije u Istanbulu.

    Mehmed paša Sokolović je bio poznat kao veliki zadužbinar, a iza sebe je ostavio džamije, crkve i mostove. Most u Višegradu je njegova najpoznatija zadužbina, a pored njega podigao je još tri mosta, od kojih su dva u Bosni i Hercegovini a jedan u Crnoj Gori.

    Omer-paša Latas
    CC0 / Javno vlasništvo
    Omer-paša Latas

    Omer paša Latas (24. septembar 1806. Janja Gora — 18. april 1871. Carigrad) je bio osmanski paša srpskog porekla iz Vojne Krajine. Rođen je kao Mihajlo u Janjoj Gori, koja je tada bila u Austriji. Školovao se u Gospiću i Zadru, gde je završio vojnu školu. Njegov otac je bio niži oficir u austriskoj vojsci. Kada je završio kadetsku školu, zbog porodičnih problema, beži u Glamoč, a odatle u Banjaluku. U Banjaluci, po savetima svog gazde muslimana, prelazi u islam. Posle Banjaluke seli se u Vidin, gde radi kao profesor tehničkog crtanja u carigradskoj vojnoj školi, iz koje ga unapređuju i šalju u Carigrad. Radio je kao profesor kod prestolonaslednika Abdulmedžida, sina sultana Mahmuda Drugog.

    Na području Balkana Omer paša Latas je ostao zapamćen po slamanju otpora bosanskih begova, koji su se protivili sultanovim reformama. Za vreme te akcije zatvoreno je više od 1.000 aga i begova, a oko 400 njih je poslato za Carigrad. Zbog toga je Omer paša Latas proglašen za najgoreg neprijatelja u Bosni i Hercegovini.

    Ahmed paša Hercegović, (1445. Herceg Novi — 1517. Carigrad) rođen kao Stefan Hercegović, bio je admiral u Osmanskom carstvu. Potiče iz plemićke porodice Kosača. Njegov otac Stefan Vukčić bio je četvrti guverner Bosne, brat Vladislav poslednji herceg Svetog Save, a sestra Katarina kraljica Bosne. Detinjstvo je proveo u Zahumlju i Dubrovniku, gde je završio osnovnu školu. Nakon dolaska Turaka u Bosnu i Hercegovinu njegov otac odlučuje da ga pošalje u Istanbul sultanu Mehmedu Drugom. U Istanbulu je naučio turski jezik i primio islam. Služio je tri turska sultana: Mehmeda Drugog, Bajazita Drugog i Selima Prvog Jauza. Učestvovao je u mnogim osvajačkim pohodima. Iza sebe je ostavio mnogo zadužbina.

    Sahranjen je na svom imanju u blizini Mramornog mora.

    Tagovi:
    znamenitosti, Ahmed paša Hercegović, Omer paša Latas, Mehmed paša Sokolović, Šandor Petefi, Janoš Hunjadi, Skenderbeg, Rumunija, Bosna i Hercegovina, Albanija, Mađarska, Crna Gora, Srbija, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga