02:56 19 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Talas

    Na Jadranu moguć cunami od 10 metara

    © Fotolia / Topshots
    Život
    Preuzmite kraći link
    0 111
    Pratite nas

    Poznato je da su se u prošlosti događali cunamiji na Jadranu, a mogući su i u budućnosti...

    Svet danas obeležava godišnjicu najrazornijeg cunamija u istoriji.

    Cunami u Indijskom okeanu 26. decembra 2004. nastao je kao posledica podmorskog sumatransko-andamanskog zemljotresa, koji je naneo neprocenjivu štetu na Tajlandu, Šri Lanki, Indoneziji, Maldivima, Indiji i u Somaliji, odneo je oko 275.000 života, dok su milioni ostali bez svojih domova.

    Na nekim delovima razorni talasi bili su visoki i više od 30 metara i pred sobom su nosili sve što im se našlo na putu, pa tako i čitava sela.

    Desetak godina nakon ovog cunamija, tačnije sredinom 2015. godine, geolozi su na Hvaru, na području Majerovice, otkrili tragove cunamija, koji je pre 66 miliona godina izazvao udar asteroida odgovoran za izumiranje dinosaurusa. 

    Međutim, to nije jedini cunami koji se dogodio na Jadranu u prošlosti.

    Poznato je da je visoki talas pogodio italijansku obalu Jadrana 1627. godine, zna se da su potresi u Dubrovniku 1667. godine i na crnogorskom primorju 1979. godine takođe izazivali cunamije.

    Zbog relativno slabijih potresa, plićeg mora i niza drugih faktora, ti talasi nisu bili visoki kao na Pacifiku, ali s druge strane, ako se cunami formira u Jadranu, mnogo brže udara u obalu, pa je pitanje da li su stanovnici imali vremena za evakuaciju u slučaju zaista velike kataklizme, upozorili su svojevremeno stručnjaci sa Geofizičkog zavoda u Zagrebu.

    Iako je hvarsko otkriće na neki način slučajnost, voditelj istraživanja dr Tvrtko Korbar tada je rekao da su postojale određene pretpostavke da bi se na srednjodalmatinskim ostrvima i u Dinaridima mogli naći takvi tragovi.

    Naime, poslednjih petnaestak godina sprovodila su se istraživanja za potrebe izrade nove geološke karte Republike Hrvatske, a geolozi su znali da se na tim lokalitetima nalaze kontakt naslage krede i paleogena, objavila je u to vreme „Dalmacija njuz“.

    Uragan Irma
    © AFP 2019 / SAUL LOEB

    „Na Hvaru je jedinstven slučaj jer smo tamo dokazali da se u tim naslagama nalazi sam vrh najmlađe naslage iz doba dinosaurusa, iz doba krede, odnosno mezozoika, i sam početak naslaga koje su nataložene iz doba paleogena, doba sisara. Zbog toga se krenulo s detaljnijim istraživanjima u okviru naučnog projekta koji je donedavno finansiralo Ministarstvo nauke, obrazovanja i sporta. Došlo se do naučnih rezultata koji su zanimljivi široj javnosti. Istraživanja su se sprovela na svim srednjodalmatinskim ostrvima, a na osnovu njih će biti izrađene osnovne geološke karte Hrvatske. Nalazi ovakvih specifičnih stvari koji se tiču tih naslaga su retki, a sam ovaj nalaz na Hvaru je na neki način bio slučajnost“, rekao je Tvrtko Korbar i dodao kako je javnost tek nakon cunamija u Indijskom oceanu 2004. godine i u Japanu 2011. postala svesna njihove razorne snage.

    „Znamo kolike su ljudske žrtve i materijalnu štetu izazvali cunamiji visine desetak-dvadeset metara. Cunamiji u Japanu i Indijskom okeanu su geološki gledano redovni cunamiji visine desetak metara. Ovaj koji je izazvao udar asteroida, odnosno urušavanje velikih količina materijala u Atlantski okean, izazvao je cunami koji je inicijalno bio visok verovatno između 300 i hiljadu metara. Budući da je slabio prolaskom kroz Atlantik, ulaskom u tadašnji okean Tetis i dolaskom do naše Jadranske karbonatne platforme, koja je bila oko 10 hiljada kilometara udaljena od mesta udara asteroida u Jukatanu u Meksiku, procenjuje se da bi visina cunamija na samoj platformi bila između 30 i 100 metara“, ispričao je Korbar i dodao kako bi za preciznije određivanje visine tog cunamija bile potrebne dodatne naučne kompjuterske simulacije.

    „Procene zavise i od tadašnje konfiguracije obale i plitkovodne karbonatne platforme, što je jako teško rekonstruisati. Sada postoje samo generalne šeme, odnosno generalna rekonstrukcija područja srednjeg Jadrana koji pokazuje da je na zapadnoj strani ostrva Vis postojao duboki paleozaliv koji je pojačao cunami koji je ostavio tragove na Hvaru“, istakao je Korbar i naveo kako na drugim otocima, ali i na samom Hvaru ima još geoloških nalaza koji bi mogli da budu zanimljivi turistima koje interesuju takve stvari.

    „Takvi su nalazi najbolje vidljivi uz same obale mora gde more ispere zemlju i pokrivač koji pokriva naše karbonatne naslage. Na Hvaru postoji nekoliko lokaliteta, ali slični lokaliteti postoje i na drugim ostrvima, a oni bi mogli da se obeleže i opišu na prikladan način koji bi mogao da zainteresuje turiste koje to zanima“, rekao je, ali i napomenuo da ne postoji mogućnost da naše područje ponovno pogodi cunami tolikih razmera.

    „U tom dobu nije postojalo Apeninsko poluostrvo, nakon ovih geoloških promena poslednjih 50 miliona godina izdigli su se planinski lanci Dinarida i Apenina, konfiguracija se promenila i zato ne postoji mogućnost ovako velikog cunamija, ali cunami je samo jedna od posledica takvih katastrofa koje se događaju svakih stotinak miliona godina. Naše kolege s geofizičkog odseka PMF-a bave se cunamijima do visine desetak metara i realna opasnost za takav cunami na našem području postoji, a to znaju stanovnici Vela Luke i drugih dubokih zaliva“, zaključio je Korbar.

     

    Izvor: Hrvatski ekspres

    Tagovi:
    Jadran, cunami, nauka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga