23:50 16 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Sadam Husein na suđenju 2006. godine

    Hitler na vlasti i pogubljenje Sadama Huseina: Treba li da se plašimo godine psa?

    © AFP 2019 / DAVID FURST / AFP POOL
    Život
    Preuzmite kraći link
    S one strane nauke (32)
    0 210

    Ako verujete u lunarni kalendar, onda je po kineskom zodijaku ova 2018. godina — godina psa. Veruje se da godine obično kopiraju osobine i karakterne crte životinja po kojima nose ime, a događaji u godini psa mogu biti i dobri, ali i izuzetno zabrinjavajući.

    Ove godine su pune promena i sjajnih događaja — zato što pas ne voli da sedi na jednom mestu. Autori horoskopa su uvereni: svaka godina psa ima svoje opšte crte, a istorija ima svojstvo da se ponavlja.

    Prisećamo se značajnih istorijskih događaja u svetskoj istoriji koji su se dogodili u godini psa, počev od 1934. godine. Ispostavilo se da su ove godine donosile mnogo tragedija, ali, na sreću, nisu prolazile i bez pozitivnih događaja.

    Godina 1934.

    Dolazak Hitlera na vlast

    Adolf Hitler
    © Sputnik /
    Adolf Hitler

    Jedan od najvećih zlikovaca i zločinaca u istoriji čovečanstva došao je na vlast u Nemačkoj 1934. godine. Njegovo ime povezano je sa najkrvavijim ratom u istoriji čovečanstva. Po Hitlerovom naređenju izvršeni su brojni zločini protiv čovečnosti, uključujući i genocid i masovni holokaust u kome su nacisti uništavali različite etničke i društvene grupe, sa posebnim naglaskom na Jevreje. Život i sama Hitlerova vladavina okončani su 30. aprila 1945, nakon ulaska sovjetskih trupa u Berlin. Prema zvaničnim podacima, nakon što je prvo ubio svog psa, Hitler i njegova supruga Eva Braun počinili su samoubistvo.

    Godina 1946. 

    Početak Hladnog rata

    Predsednik SSSR Mihail Gorbačov i predsednik SAD Ronald Regan potpisuju sporazum o uništavanju raketa srednjeg i malog dometa 8. decembra 1987.
    © AP Photo / Bob Daugherty
    Predsednik SSSR Mihail Gorbačov i predsednik SAD Ronald Regan potpisuju sporazum o uništavanju raketa srednjeg i malog dometa 8. decembra 1987.

    Vinston Čerčil, u to vreme već bivši britanski premijer, održao je 5. marta 1946. godine govor na Vestminster koledžu u Fultonu, SAD.

    Tada je, po prvi put, iskoristio termin „gvozdena zavesa“, koji je čvrsto utkan u istoriju kada se radi o odnosima Zapada i SSSR-a. Čerčil je komunizam nazvao krvavim i veoma opasnim režimom, za razliku od liberalnih vlada zapadnih zemalja, i izjavio da se u SSSR-u krše elementarna ljudska prava.

    Od ovog govora do 1991. godine, SSSR i zapadne zemlje, uglavnom SAD, bile su u stanju Hladnog rata. Trka u naoružanju i oštra ideološka i politička konfrontacija nastavljene su sve dok Mihail Gorbačov nije došao na vlast u SSSR-u 1985. godine i započeo perstrojku. Formalno, Hladni rat se završio nakon pada Berlinskog zida. Međutim, u današnje vreme mnogi istoričari i političari veruju da Hladni rat između Rusije i Sjedinjenih Država i dalje traje.

    Otvaranje prve sednice Generalne skupštine UN

    Generalna skupština Ujedinjenih nacija izjašnjava se o egipatskoj rezoluciji.
    © AP Photo / Mark Lennihan
    Generalna skupština Ujedinjenih nacija izjašnjava se o egipatskoj rezoluciji.

    Nakon završetka Drugog svetskog rata, 50 zemalja, uključujući i SSSR, Sjedinjene Države, Francusku i druge, stvorile su Ujedinjene nacije (UN) kako bi održale mir i harmoniju između zemalja.

    Šest meseci kasnije, 10. januara 1946. godine, predstavnici svih zemalja učesnica sastali su se prvi put na sednici Generalne skupštine UN (glavno savetodavno telo). Sovjetski Savez na ovom sastanku predstavio je mladi diplomata Andrej Gromiko.

    Prvi dokument Generalne skupštine je rezolucija koja poziva na mirno korišćenje atomske energije i zabranu upotrebe nuklearnog oružja i drugog oružja za masovno uništenje. Sednica Generalne skupštine se još uvek održava jednom godišnje i vezana je za donošenje posebno važnih odluka.

    Godina 1958. 

    Boris Pasternak dobija Nobelovu nagradu

    Boris Pasternak
    © Sputnik / RIA Novosti
    Boris Pasternak

    Ovo je jedna od najpoznatijih priča o snazi i moći sovjetske cenzure. Godine 1958. godine, po preporuci poznatog francuskog filozofa i pisca Albera Kamija, pesnik Boris Pasternak je nominovan za Nobelovu nagradu.

    Pasternak je tako postao drugi čovek sa prostora SSSR-a koji je postao nobelovac, nakon što je Nobelov komitet nagradu dodelio piscu Ivanu Bunjinu.

    Svoj najpoznatiji prozni rad pisao je 10 godina — od 1945. do 1955. godine. „Doktor Živago“ — istorija života ruske inteligencije u pozadini teških istorijskih promena od početka dvadesetog veka do Velikog otadžbinskog rata. Kod kuće, u Sovjetskom Savezu, Pasternakov roman bio je izuzetno neprijateljski dočekan. Prvi put je objavljen 1957. godine u Italiji.

    Odmah nakon dodele nagrade Pasternaku, u SSSR-u je počeo direktan i beskompromisni progon pesnika. Bio je prognan iz Saveza pisaca SSSR-a, svi vodeći kritičari proglasili su roman srednjom propagandom. Među običnim ljudima, pesnikovo proganjanje nazvano je „Nisam čitao, ali sam osudio!“. Kao što je poznato, većina onih koji su ponižavali Pasternaka čak nisu ni čitali roman.

    Kao rezultat svega, iste 1958. godine Boris Pasternak se dobrovoljno odrekao Nobelove nagrade. Ostao je kod kuće, nije  uhapšen ni deportovan iz zemlje, što je više puta predlagano. Možda je ovo teško vreme za pesnika upravo i prouzrokovalo njegovu bolest — dve godine kasnije, 1960. godine, Pasternak je umro od raka pluća.

    Pojava nagrade „Gremi

    Pevač Džordž Majkl
    Pevač Džordž Majkl na koncertu u Mančesteru 17.novembra 2006. godine.

    Američka asocijacija za audio-produkciju 14. marta 1958. godine ustanovila je „Gremi“, nagradu za posebna muzička dostignuća. U stvari, „Gremi“ se može nazvati „muzičkim Oskarom“.

    Do sada je „Gremi“ nagrada dodeljivana jednom godišnje najistaknutijim muzičarima u 78 kategorija i 30 muzičkih žanrova (od klasične muzike do repa). Među nominacijama su i one za „Najbolji bluz album“, „Najboljeg džez pevača“, „Najbolji koncertni šou“.

    Najpoznatiji dobitnici nagrade „Gremi“ su Majkl Džekson, Barbara Strejsend, Bjonse i drugi.

    Godina 1970. 

    Aleksandar Solženjicin dobija Nobelovu nagradu

    Aleksandar Solženjicin
    © Sputnik / A. Natruskin
    Aleksandar Solženjicin

    Poznati ruski pisac Aleksandar Solženjicin „za prirodnu moć podstaknutu tradicijom velike ruske literature“ 1970. godine dobio je Nobelovu nagradu za književnost. Do tada, tokom deset prethodnih godina, pisac je bio „obrađivan“ u KGB-u zbog antisovjetske propagande.

    Bivši školski učitelj, veteran rata i zatvorenik Gulaga, Aleksandar Isajevič postao je poznat u SSSR-u 1956. godine zbog svoje priče „Jedan dan Ivana Denisoviča“.

    Međutim, 1964. godine Hruščov je penzionisan, a trend destaljinizacije brzo je prestao. Solženjicin nije bio potreban sovjetskim vlastima. Zbog toga je 1974. godine pisac bio prinuđen da emigrira. Inače, Solženjicin se vratio u domovinu takođe u godini psa — 1994.

    Pojava Boinga 747

    Obrt u istoriji svetske civilne avijacije. Prvi interkontinentalni putnički avion na svetu „Boing 747“ je napravljen u Sjedinjenim Državama. Od momenta njegovog pojavljivanja sve do 2005. godine, „Boing 747“ je bio najveći, najteži i najprodavaniji putnički avion.

    Do današnjeg dana on ostaje jedan od najpopularnijih modela aviona. Godišnje se iz celog sveta primi porudžbina za hiljade kopija „Boinga 747“.

    Godina 1982.

    Smrt Leonida Brežnjeva

    Leonid Brežnjev i Fidel Kastro
    © Sputnik / Eduard Pesov
    Leonid Brežnjev i Fidel Kastro

    Nakon duge vladavine 10. novembra 1982. godine umro je generalni sekretar Centralnog komiteta KPSS-a Leonid Brežnjev. Bio je na čelu SSSR-a 18 godina, a Brežnjev je u istoriji ostao zapisan kao najmirniji generalni sekretar. Rast cena nafte i povećanje državnih prihoda omogućili su da se deo novca distribuira građanima i poveća nivo njihovog blagostanja.

    Njegovo vreme će biti zapamćeno kao period bez ratova i represija, ali sa procvatom korupcije i beskrajnim brojem anegdota o sovjetskoj moći.

    Andrej Tarkovski zauvek napustio SSSR

    Ruski reditelj Andrej Tarkovski na konferenciji za film Nostalgija na 36. Kanskom filmskom festivalu
    © AFP 2019 / RALPH GATTI
    Ruski reditelj Andrej Tarkovski na konferenciji za film "Nostalgija" na 36. Kanskom filmskom festivalu

    U martu 1982. čuveni sovjetski reditelj Andrej Tarkovski potpisuje sa italijanskim kolegama ugovor o snimanju filma „Nostalgija“. Tarkovski odmah nakon toga odlazi u Italiju.

    Pretpostavljalo se da će se uskoro vratiti u domovinu, ali kako se kasnije pokazalo, rad na filmu bio je samo formalni razlog za odlazak Tarkovskog u inostranstvo. Razlog emigracije, prema njegovim rečima, bio je progon njegovog rada i njega lično u SSSR-u. Tarkovski je 1984. godine konačno odlučio da se neće vratiti kući. Svi njegovi radovi u domovini bili su zabranjeni za prikazivanje.

    Godinu dana kasnije, dijagnostifikovan mu je rak pluća. Veliki reditelj je 1986. godine umro u Italiji.

    Rođendan smajlija

    Smajli
    © Flickr / pira7ex
    Smajli

    Profesor Karnegi univerziteta — Melon u Pitsburgu, Skot Falman 19. septembra 1982. prvi je predložio niz karaktera :-) (dve tačke, crtica i zatvorena zagrada) kao simbol osmeha. Ovo je označilo početak razvoja grafičkih emotikona, bez kojih u savremenom svetu više ne bi bila ista komunikacija u instant mesindžerima.

    Godina 1994.

    Početak Prvog čečenskog rata

    Pogled na grad Grozni 1997. godine, Čečenija
    © Sputnik / Said Guciev
    Pogled na grad Grozni 1997. godine, Čečenija

    U decembru 1994. godine ruske savezne snage ušle su na teritoriju Čečenije kako bi ugušile ustanak lokalnih paravojnih formacija. Činjenica je da su nakon raspada Sovjetskog Saveza različite nacionalne manjine na teritoriji Čečenije želele nezavisnost.

    Čečenska Republika Ičkerija proglašena je 1991. godine. Ruski predsednik Boris Jeljcin potpisao je  11. decembra 1994. godine uredbu o uvođenju vojnih snaga u Čečeniju kako bi se uveo red.

    Prvi čečenski rat je zajedničko ime za sve borbe vođene u tim godinama. Konflikt u Čečeniji trajao je sve do 2000. godine (posle Prvog počeo je i Drugi čečenski rat). Kao rezultat toga, stradalo je više desetina hiljada civila, vojnika, policajaca, novinara i političara.

    Godina 2006.

    Pogubljenje Sadama Huseina

    Nekadašnji irački predsednik Sadam Husein maše okupljenim pristalicama u Kirkuku
    © AFP 2019 / INA
    Nekadašnji irački predsednik Sadam Husein maše okupljenim pristalicama u Kirkuku

    Nekoliko minuta pre početka velikog muslimanskog praznika Kurban-Bajrama u Iraku je 30. decembra 2006. godine pogubljen jedan od najkontroverznijih vladara  20. veka, Sadam Husein.

    Husein je bio predsednik Iraka od 1979. do 2003. godine. Uvek je mrzeo Ameriku, a to je bila i zemlja koja je i presudno uticala na njegov krajnji neuspeh. Po naređenju američkog predsednika Džordža V. Buša Mlađeg 2003. godine američka vojska je ušla u Irak. Glavni razlozi su bili „Huseinova podrška međunarodnim teroristima i proizvodnja oružja za masovno uništenje na teritoriji Iraka“. Važno je napomenuti da su samo nekoliko godina kasnije oba razloga opovrgli i odbacili sami Amerikanci.

    Poznato je i da je konkretno za slučaj Sadama Huseina u Iraku ponovno uspostavljena smrtna kazna koja je ukinuta nekoliko godina ranije.

    Kreiranje „ruskog Fejsbuka — nastala društvena mreža Vkontakte

    Društvena mreža VKontakte
    © Sputnik / Natalья Seliverstova
    Društvena mreža "VKontakte"

    Godina psa 2006. nije prošla bez pozitivnih događaja. Programer iz Sankt Peterburga Pavel Durov stvorio je najpopularniju i trenutno najveću društvenu mrežu u Rusiji — „VKontakte“.

    „Ruski Fejsbuk“ 2017. godine broji skoro pola milijarde registrovanih korisnika. Na društvenoj mreži „VKontakte“ možete razmenjivati fotografije, video-zapise i druge informacije, slušati muziku i emitovati prenose uživo.

    Tema:
    S one strane nauke (32)

    Slično:

    Šta je Nostradamus predvideo za 2018. godinu?
    Tagovi:
    Andrej Tarkovski, Aleksandar Solženjicin, Boris Pasternak, Sadam Husein, Adolf Hitler, Nemačka, SAD, SSSR
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga