12:28 09 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Vulkan

    Manje poznato: Srbija premrežena vulkanima — mogu li se probuditi (foto, video)

    CC0 / pixabay
    Život
    Preuzmite kraći link
    Piše
    S one strane nauke (32)
    13613
    Pratite nas

    Zvuči neverovatno da je Srbija okružena desetinama vulkana čije se erupcije u prošlosti ubrajaju u jedne od najjačih u istoriji.

    Procenjuje se da se srpski uspavani vulkani neće buditi u narednih 100.000 godina. Međutim, ne treba zaboraviti da su gorostasi krajnje nepredvidivi i da se sa njima nikada ne zna…

    U geološkoj prošlosti područje Srbije bilo je veoma aktivno, a tragovi drevnih vulkana i danas postoje.

    Najintenzivnija vulkanska aktivnost zahvatila je Srbiju pre oko 40 miliona godina, a rudničko-boračko-kotlenička oblast, kopaonička oblast, kao i kompleksi Golije, Rogozne, Radana i Surdulice su najveće vulkanske oblasti u Srbiji.

    Mapu vulkanskih oblasti u Srbiji pogledajte ovde.

    Vulkanske oblasti sreću se i na Fruškoj gori i u Šumadiji (Avala, Kosmaj, Žuti oglavak i Klještevica), kao i na severu Vojvodine.

    Vulkanizam u doba tercijara (period nakon izumiranja dinosaurusa pre oko 65 miliona godina) bio je veoma raznovrstan.

    Dok se na nekim mestima mirno izlivala lava (Koritnik kod Sjenice, Mutol vrh kod Novog Pazara), u drugim delovima dolazilo je samo do nadimanja gustih masa lave (Ostrvica na Rudniku, Trijeska kod Gornjeg Milanovca, Borački krš i Zvečan).

    Razarajuće erupcije sa eruptivnim stubovima nalik na „pečurke“ posle nuklearnih eksplozija bile su u vreme tercijara u Srbiji česta pojava, a pojedine eruptivne faze na Radan planini ili na Rudniku bile su poput najjačih vulkanskih erupcija koje su ikad zabeležene.

    Poslednja erupcija na Rudniku bila je pre 20 miliona godina.
    Poslednja erupcija na Rudniku bila je pre 20 miliona godina.

    Erupcija Bečejskog vulkana 

    Zanimljivo je da se poslednja zabeležena erupcija u Srbiji dogodila u ne tako davnoj prošlosti.

    U novembru 1968. godine u Bečeju je eruptirao gas. Erupcija je trajala 209 dana, a 6. juna 1969. godine došlo je do samougušenja erupcije. U borbi sa prirodom učestvovali su JNA, avijacija i mnogobrojni dobrovoljci.

    Srbija okružena gorostasima

    Ostaci lave koji datiraju od pre 300 miliona godina vidljive su još uvek kod Boljetina, ali su ove stene uglavnom pod vodom. Na rumunskoj strani najupečatljivije su vulkanske stene Treskavca, koje se, preko puta Lepenskog Vira, vide sa druma koji vodi od Golupca prema Donjem Milanovcu. Zanimljivo je da su komadi tih stena korišćeni u industriji okresanog kamena Lepenskog Vira.

    Vulkanske stene nalaze se i na Bobiji kod Ljubovije, u blizini Sirogojna, na Čadinju kod Prijepolja, u okolini Kosovske Mitrovice (Dudin krš) i u području Istoka.

    Nekada davno Avala je bila aktivan vulkan...
    Nekada davno Avala je bila aktivan vulkan...

    Vulkanogene stenske mase jurske starosti (pre oko 150 miliona godina) nastale su u vreme širenja okeanskog prostora, koji je pre oko 150 miliona godina široko razdvajao terene današnje istočne i zapadne Srbije. Danas se veći relikti tog drevnog okeanskog dna nalaze u području Divčibara (usek puta Valjevo-Kosjerić), na više mesta između Kragujevca i Rekovca, u ibarskoj dolini (kod Leposavića i Kosovske Mitrovice), u zlatiborsko-zlatarskom području i na potezu dugom oko 30 kilometara od Razbojne do Kuršumlijske Banje.

    Ohlađena lava čije prisustvo direktno svedoči o izlivanju užarenih masa nalazi se kod Leposavića i pored Lima, kod ušća Bistrice.

    Vulkanske oblasti takođe se nalaze u timočkoj oblasti — od Majdanpeka, na severu, do Knjaževca, na jugu.

    Brojni ostaci vulkana nalaze se i na prostoru između Bora i Majdanpeka: na Crnom vrhu, u okolini sela Jasikovo i Vlaole, Brestovačke Banje…

    Na predelu gde se nekada nalazio borski vulkan Tilva roš, koji se pre samo pola veka nekoliko stotina metara uzdizao iznad grada Bora, danas zjapi površinski kop isto tolike dubine i prečnika od nekoliko kilometara.

    Vulkani istočne Srbije

    U ovom delu današnje Srbije nalazi se izvestan broj manjih vulkana kupastih formi, na Ozrenu kod Sokobanje, na više mesta u Sićevačkoj klisuri i u selu Gornji Striževac kod Bele Palanke.

    Jugoistok Srbije je takođe bio poznat po vulkanskoj aktivnosti. Dva vrha Grot i Oblik kod Vranja nalaze se jedan pored drugog na razdaljini od 1,5 kilometara. Nastali su eksplozivnim vulkanizmom pre oko 5 miliona godina. U blizini Grota i Oblika je vrlo plodno poljoprivredno zemljište, što je i uobičajeno za sva vulkanska područja na svetu.

    Desetak kilometara odatle nalazi se i Vranjska banja sa bogatim izvorištima geotermalne vode, koja dostiže temperaturu od čak 110 stepeni Celzijusa. Na oko 40 kilometara zapadno nalazi se Sijarinska banja sa snažnim gejzirima, jedinstvenim u kopnenoj Evropi. Smatra se da su geotermalna izvorišta vode obe banje i gejziri u vezi sa magmatskim ognjištem pomenutih vrhova.

    Sa vulkanima se nikad ne zna...
    © Foto : Vladimir Voichuk/National Geographic Russia
    Sa vulkanima se nikad ne zna...

    Da li vulkani zaista spavaju?

    Iako se stručnjaci slažu da vulkani u Srbiji neće biti aktivni u narednih 100.000 godina, takođe su saglasni i da se sa vulkanima nikada ne zna.

    Na sreću postoje pouzdani predznaci koji nedvosmisleno ukazuju da se opasnost sprema.

    Intenzivnije aktivnosti jezera, izbijanja vodene pare i drugih gasova, naglo povećanje izvora termalnih voda, kao i propadanje zemljišta, samo su neki od znakova koji pomažu da se stanovništvo na vreme evakuiše pre erupcije.

     

    Tema:
    S one strane nauke (32)
    Tagovi:
    Srbija, erupcija, vulkan
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga