23:33 24 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Hapšenje Gavrila Principa nakon atentata na Franca Ferdinanda

    Njegovi hici bili su vesnik slobode: Vek od smrti Gavrila Principa

    © Wikipedia / javno vlasništvo
    Život
    Preuzmite kraći link
    2280

    U češkom zatvoru Terezinu, 28. aprila 1918. godine, umro je Gavrilo Princip, član tajne organizacije „Mlada Bosna“, čiji je atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda na Vidovdan 1914. godine u Sarajevu poslužio Beču kao izgovor za vojnu invaziju na Srbiju, što je dovelo do Prvog svetskog rata.

    Članovi „Mlade Bosne“ izvršili su atentat u znak protesta protiv austrougarske okupatorske politike i težnje većinskog srpskog naroda za oslobođenjem i ujedinjenjem.

    Zbog atentata na Franca Ferdinanda, 12. oktobra 1914. godine pred sud je izvedeno 25 mladih ljudi. Od šest atentatora, njih pet je bilo mlađe od 21 godine, što ih je, prema tadašnjem zakonu, činilo maloletnim. Osuđeni su 29. oktobra 1914. na dugogodišnje zatvorske kazne i smrt vešanjem. U vreme kad se desio atentat, Gavrilo Princip je bio mlad za smrtnu kaznu, pa je osuđen na dvadeset godina zatvora, gde je bio izložen strašnim mučenjima.

    Gavrilo Princip
    © AFP 2019 / HISTORICAL ARCHIVES OF SARAJEVO
    Gavrilo Princip

    Kaznu je služio u češkom Terezinu, gde je i umro 28. aprila 1918. godine. Pri kraju života veoma je oslabio zbog loših zatvorskih uslova, tamnovanja i mučenja.

    Na zidu ćelije u kojoj je i umro, pre 99 godina, Princip je napisao: „Naše će sjene hodati po Beču, lutati po dvoru, plašiti gospodu…“.

    A na zatvorskoj limenoj porciji, u znak sećanja na noć uoči atentata kada su se vidovdanski heroji zakleli na grobu „mladobosanca“ Bogdana Žerajića da će oni ostvariti njegovo započeto delo, Gavrilo je urezao stihove:

    „Tromo se vreme vuče, i ničeg novog nema, danas sve kao juče, sutra se isto sprema. Pravo je rekao Žerajić, taj srpski soko sivi — Ko hoće da živi nek ′mre, ko hoće da ′mre nek živi“.

    Posmrtni ostaci „vidovdanskih junaka“ su nakon Prvog svetskog rata, 7. jula 1920. godine, preneseni i sahranjeni u zajedničkoj grobnici u Sarajevu da bi tek 1939. godine njihove kosti bile konačno položene u Kapeli vidovdanskih heroja na pravoslavnom groblju na Koševu.

    Vlasti Kraljevine Jugoslavije postavile su spomen-ploču na mestu gde je Princip izvršio atentat, ali su je okupatorske nemačke i ustaške snage, koje su došle u Sarajevo, uklonile 1941. godine i odnele na dar nacističkom vođi Adolfu Hitleru.

    Na istom mestu, nakon Drugog svetskog rata ponovo je postavljena spomen-ploča na kojoj se nalazio natpis:

    „Sa ovoga mjesta 28. juna 1914. godine Gavrilo Princip je svojim pucnjem izrazio narodni protest protiv tiranije i vjekovnu težnju naših naroda za slobodom“.

    Tu spomen-ploču u proteklom ratu u BiH, 1992. godine maljem su uništili pripadnici muslimanske vojske, kao i Principove otiske stopa na mestu atentata koje su se nalazile ispred Muzeja Mlade Bosne.

    Most u Sarajevu, nedaleko od mesta atentata, 1918. godine dobio je naziv Principov most, da bi ga nakon proteklog rata vlasti u Sarajevu preimenovale u Latinsku ćupriju.

    I rodna kuća Gavrila Principa, koja je bila zapaljena u Drugom svetskom ratu, a obnovljena 1964. godine i pretvorena u spomen-muzej koji je čuvao uspomenu na ovog hrabrog mladića, ponovo je zapaljena 1992. godine.

    SRNA

    Tagovi:
    Gavrilo Princip, Austrougarska monarhija, Sarajevo
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga