22:41 23 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Uplakan muškarac.

    Kako je moguće da se „sećamo“ stvari koje se nikada nisu dogodile?

    CC0 / pixabay
    Život
    Preuzmite kraći link
    156
    Pratite nas

    Naše sećanje je nesavršeno: sećamo se nekih trenutaka, dok druge zaboravljamo. Ponekad se čak „sećamo“ stvari koje se nikada nisu dogodile - fenomen koji istraživači nazivaju „lažno sećanje“.

    Prethodne studije pokazale su da spavanje igra ulogu u formiranju lažnih sećanja, a u nedavnoj mini-studiji istraživači su kao potencijalnog krivca otkrili određeni aspekt sna. 

    „Slip spindls“ su brze eksplozije aktivnosti mozga tokom spavanja, prema studiji objavljenoj u decembru u časopisu „Neuropsihologija“. One se javljaju u stadijumu 2, jednom od lakših stadijuma sna, koji je definisan usporenom brzinom otkucaja srca i nepomeranjem očiju.

    Da bi proučili kako mogu igrati ulogu u stvaranju lažnih sećanja, istraživači su u istraživanje uključili 32 odmorna studenta, koji ne unose kofein. Učesnicima je bilo prikazano nekoliko reči — sve su se odnosile na istu temu — pre nego što su ih priključili na polisomnografski uređaj, koji prati aktivnosti mozga tokom spavanja.

    Učesnici su zatim slučajno dodeljeni jednoj od dve grupe: grupi za spavanje ili budnoj grupi.

    Grupu za spavanje su poslali u sobu s krevetom, dok je budnoj grupi rečeno da gleda dokumentarac o prirodi ili crtani film „Mister Bin“. Uređaj polisomnografije zabeležio je aktivnost mozga kako bi se osiguralo da dremajuća grupa zapravo spava, a ne samo leži u krevetu.

    Nakon dodeljenih aktivnosti, svim učesnicima ponovo su prikazane reči, a zatim su bili upitani da li su ih prethodno videli. Neke reči bile su ponavljanja iz prve sesije, ali su neke bile nove. Štaviše, istraživači su ubacili neke reči kao „mamac“, koje su se odnosile na istu temu, ali prethodno nisu bile prikazivane. 

    Istraživači su otkrili da su studenti koji su dremali bili rekli da su već videli te reči, stvarajući lažne uspomene. Nalazi su bili u skladu s očekivanjima istraživača, što su predvideli na temelju prethodnih studija.

    Istraživanje je pokazalo i da je desna strana mozga kod dremača bila osetljivija na „mamac“ reči ili lažne uspomene od leve, piše „Radio Sarajevo“.

    Na primer, deo sna (slip spindls) mogao je da promoviše reč „spavati“, govoreći mozgu da se seća toga od pre, jer to ide zajedno s opštim jezikom reči koje je prethodno video, kao što su „krevet“, „san“, „dremanje“…

    Ova studija ipak ne daje dovoljno dokaza da bismo mogli nesumnjivo reći da desna strana mozga prevladava u stvaranju lažnih uspomena tokom spavanja.  

    Radio Sarajevo

    Tagovi:
    razmišljanje, psihologija, mozak, sećanje
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga