15:37 11 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Hodočasnici grčke pravoslavne crkve stoje ispred raspeća.

    Kako je umro Isus Hrist: Otkriveni izuzetno retki dokazi o raspeću

    © AFP 2018 / ARIS MESSINIS
    Život
    Preuzmite kraći link
    1424

    Iako su Rimljani dugo usavršavali i praktikovali ovakav vid pogubljenja, teškoće u čuvanju oštećenih kostiju i tumačenju povreda, ometaju prepoznavanje žrtava raspeća, ali kako navode istraživači, to ovo otkriće čini još dragocenijim.

    Prema podacima interdisciplinarnog tima italijanskih istraživača, izgleda da je povreda na nozi skeleta starog 2.000 godina, koji je pronađen u rimskom grobu u severnoj Italiji, zapravo redak dokaz da se radi o pogubljenju raspećem.

    Iako je to široko potvrđeno u istorijskim spisima — uključujući i Novi zavet — to je tek drugi poznati arheološki dokaz veoma okrutnog oblika smrtne kazne, koju su Rimljani praktikovali protiv kriminalaca, kao i revolucionara kao što je bio Isus.

    Iako su Rimljani dugo usavršavali i praktikovali ovakav vid pogubljenja, teškoće u čuvanju oštećenih kostiju i tumačenju povreda ometaju prepoznavanje žrtava raspeća, ali kako navode istraživači, to ovo otkriće čini još dragocenijim.

    Jedini prethodno otkriven arheološki dokaz potiče iz iskopina u Jerusalimu iz 1968. godine, koji je pronašao Vasilios Caferis u grobnicama velikog jevrejskog groblja (period drugog veka p.n.e. do 70. godine n.e.). Unutar tipične kamene grobnice iz tog vremena, Caferis je, između ostalog, otkrio i nekoliko posuda napravljenih od kostiju.

    Kako je napisao u jednom članku 1985. godine, Caferis je otkrio da nisu Rimljani izmislili raspeće.

    „Ljudi pretpostavljaju da su Rimljani izmislili raspeće, a to je pogrešno. Raspeće su zapravo praktikovali Asirci, Feničani i Persijanci tokom prvog milenijuma pre nove ere“, napisao je Caferis tada.

    Ipak, analiza ostataka pronađenih u Italiji, za koje se navodi da pripadaju muškarcu starom između 30. i 34. godine koji je raspet, nisu potpuno nedvosmisleni.

    Njihovo tumačenje je komplikovano zbog loše očuvanosti površine kostiju. Radiokarbonsko utvrđivanje starosti kostiju nije bilo moguće, ali okolnosti u kojima su ostaci otkriveni, ukazuju da je reč o periodu rimskog doba.

    Kako su naveli istraživači, skelet je otkriven tokom infrastrukturne operacije 2006-2007. godine u opštini Gavelo na severu Italije. Telo je bilo položeno na leđa. Bilo je čudno za vremenski period u kome je sahranjeno, jer je telo položeno direktno u zemlju, bez bilo kakvih dobara koja su se inače polagala uz preminulog.
    Nakon detaljnijeg pregleda kostiju, istraživači su primetili „određene lezije“ na desnoj peti.

    Interdisciplinarni tim je odlučio da koristi antropološke i genetske metode za stvaranje „biološkog profila pojedinca“.

    Kroz proučavanje kostiju i arheoloških podataka, uključujući uslove u kojima je telo sahranjeno, istraživači veruju da su u stanju da duboko shvate „društvenu ulogu žrtve i model nasilja u prošlim populacijama“.

    Na Univerzitetu u Sijeni digitalnim mikroskopom generisane su 3D slike rupe u peti, a osim toga, u laboratoriji molekularne antropologije Univerziteta u Firenci, isključivo posvećenom antičkoj analizi DNK, izabrana su tri komada iz pršljenova za genetsku analizu.

    Dokazi o potencijalnom raspeću nalaze se samo na desnoj peti. Kako su naveli, otkrili su da je peta najverovatnije prikovana za tvrdu površinu i to pre smrti žrtve.
    Istraživači pretpostavljaju da su „gornji udovi bili fiksirani ekserima za krst kroz zglobove“. Međutim, nedostatak dokaza pokazuje da su ruke mogle da budu i vezane za krst, kao što se smatra da je najverovatnije bio slučaj na primeru Jerusalima.

    Na osnovu arheoloških i antropoloških podataka istraživači takođe izvlače potencijalne zaključke o žrtvi. Zapažaju da je u rimskom svetu raspeće istorijski uticalo na marginalizovano stanovništvo: robove (čak i nakon što su postali slobodni), revolucionare, strance, kriminalce i ostale nerimske građane.

    Tagovi:
    Isus Hrist, raspeće, otkriće
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga