10:34 06 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Kompjuterski virus

    „Paukova mreža“: Ekspert za „sajber mrak“ otkriva nam tajne kriminala koji potresa svet

    © Sputnik / Vladimir Trefilov
    Život
    Preuzmite kraći link
    0 465
    Pratite nas

    Doskorašnji načelnik odeljenja MUP-a za visokotehnološki kriminal i najbolji srpski stručnjak u toj oblasti Saša Živanović objašnjava da prosečan korisnik zapravo vidi samo 16 odsto onoga što se nalazi na internetu, a oni koji se bave kriminalnim radnjama, odnosno žele da sakriju trag, operišu na dark vebu. Tu je glavni sajber rat.

    Posle početnog oduševljenja mogućnostima koje pruža internet, nakon svega nekoliko decenija, sajber kriminal dominantniji je od tradicionalnih krivičnih dela. Najčešće su sajber pljačke, a najveću štetu izazivaju organizovane grupe koje rade za teroriste.

    To potvrđuju slučajevi iz Irana, Estonije, Južne Osetije. Pojedinci odgovorni za ova krivična dela ponekad se nađu pred licem zakona, ali nikada sa potpunom pozudanošću nije dokazano da određene države stoje iza sajber napada, jer su elektronski dokazi nevidljivi, nema ih na mestu zločina.

    Ipak, anonimni sajber napadi u SAD objedinjeni su u liku virtuelnog zločinca povezanog s Kremljom, a zove se „ruski hakeri“. Američke vlasti su zvanično optužile Rusiju za hakovanje mejlova članova Demokratske stranke, kako bi pomogla republikanskom kandidatu Donaldu Trampu da pobedi, takođe bez opipljivih dokaza.

    Doskorašnji načelnik odeljenja MUP-a za visokotehnološki kriminal i najbolji srpski stručnjak u toj oblasti Saša Živanović objašnjava da prosečan korisnik zapravo vidi samo 16 odsto onoga što se nalazi na internetu, a oni koji se bave kriminalnim radnjama, odnosno žele da sakriju trag, operišu na dark vebu. Postoji mnogo servisa anonimnosti koji funkcionišu prema posebnim protokolima, a često ih koriste i novinari kako bi sakrili izvor, objašnjava Živanović.

    Haker
    © Fotolia / Yeko Photo Studio

    „Ukucate u gugl onion brauzer ili tor i dobijete internet stranicu preko koje preuzmete brauzer. Tu je meni u kojem birate iz koje zemlje ćete izaći na internet, sa bilo koje tačke sveta, ali samo funkcionisanje te mreže je veoma složeno, čine ga desetine hiljada računara. Zamislite internet kao paukovu mrežu, saobraćaj se nikada ne odvija pravolinijskom putanjom, tako je i osmišljen u vreme Hladnog rata, kao odgovor SSSR-u. Dakle, kroz tu mrežu moj računar se kači na neku mrežu u Nemačkoj, iz nje na Kinu, izlazi preko nekoliko releja da bi došao do krajnje tačke. Sav saobraćaj je kriptovan, šifrovan. Problem u istrazi je u tome što se internet protokol adrese, koje su dokazi, čuvaju samo određeno vreme“, objašnjava Živanović.

    Zahvaljujući takozvanim servisima anonimnosti Srbija nije identifikovala lica koja su na stranicama državnih institucija ostavljala poruke terorističke OVK. Sa istim problemom suočio se FBI, ali su za sva zlodela optuženi takozvani ruski hakeri.

    „Ako poznajete materiju, ako znate da neka zemlja ne čuva logove o pristupu mreži, delovaćete iz te zemlje, kako bi sakrili svoj trag. U takvim istragama u dark vebu, gde se koriste servisi anonimnosti, često se primenjuju specijalne istražne tehnike, tzv. tehnike prikrivenog islednika. Međutim, ne postoje konkretni dokazi da bi nekog mogli da optužite. Po mom mišljenju, čak ne postoji ni osnovana sumnja da biste mogli nekoga da procesuirate“, kaže Živanović. 

    Procena je da će šteta od sajber kriminala iznositi nekoliko triliona američkih dolara 2019. godine, kaže za Sputnjik Saša Živanović.
    © Sputnik / Senka Miloš
    Procena je da će šteta od sajber kriminala iznositi nekoliko triliona američkih dolara 2019. godine, kaže za Sputnjik Saša Živanović.

    Na pitanje da li to znači da su za nameštanje američkih izbora u tom slučaju, umesto Moskve, mogli da budu optuženi Holanđani ili vanzemaljci, Živanović kaže da je važno što, pored primarnih, materijalnih postoje i sekundarni dokaza, te da bez njih sve ostaje insinuacija.

    On za čitaoce Sputnjika otkriva kako je identifikovan opasan sajber kriminalac koji je difejsovao važne srpske sajtove, pa čak i portal Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal.

    Korisničko ime i lozinku portala podelio je na lažnom profilu na Fejsbuku. Tako je zvanični sajt Tužilaštva postao dostupan svim građanima koji su na njemu ostavljali poruke i fotografije. Bio je to težak udarac, narušen je integritet važne državne institucije. To lice je svaki put koristilo servis anonimnosti, bilo je nemoguće utvrditi gde je, ako je komšija imao bežični internet, on je kompromitovao njegov ruter, preko njega izlazio na virtuelnu privatnu mrežu, štitio se sa pet koraka, nikakvim elektronskim tragovima nismo mogli da dođemo do njega, priseća se Živanović.

    „Čak smo tražili pomoć svih policija u svetu, ništa sa tim elektronskim dokazima nismo mogli da uradimo, ali analizom i praćenjem foruma sklopili smo njegov psihološki profil, videli smo da je posećivao određene hakerske forume. Uočili smo njegov stil pisanja, pre znakova interpunkcije, stavljao je razmak. Tako smo znali da je na forumima isti čovek, iako je imao uvek novi potpis, ’niknejm‘“, kaže Živanović.

    Haker je znao da ga traže. Čak je kontaktirao i našeg sagovornika na službeni policijski mejl, demonstrirajući silu kroz tvrdnju da zna sve o Živanoviću, dok on o njemu, u realnom svetu, ništa ne zna. Informatički izuzetno pismen, ali jezički nedovoljno, haker je ipak uhvaćen.

    „Potvrdu da je to on smo dobili tako što je njegova majka na svom profilu na Fejsbuku postavila fotografije sa rođendana svog sina. Na zidu njegove sobe velikim slovima bio je ispisan naziv hakerskog foruma na kojem je bio jako aktivan. On je čak bio jedan od administratora, to nam je dalo sumnju da se radi o tom licu“, priseća se naš sagovornik.

    Živanović dodaje da pravilno korišćenje interneta mora biti zakon za sve. Najbolji dokaz koliku štetu sebi možete naneti je slučaj Hilari Klinton koja je prekršila bezbednosnu politiku. Obični građani mogu da pretrpe istu štetu, koja se u Srbiji, u nekim slučajevima pljačke preko globalne mreže, meri desetinama hiljada evra, kaže on.

    „Mnogi građani ne znaju da li im je neki od uređaja preko kojeg pristupaju internetu kompromitovan malicioznim softverom, da li se radi o TV aparatu, računaru, mobilnom telefonu, čak i frižideru. Procena je da će 2019. godine šteta od sajber kriminala iznositi nekoliko triliona američkih dolara. Ali tome treba dodati da sajber kriminal ne prouzrokuje samo materijalnu štetu“, podseća naš sagovornik.

    Živanović od nedavno nije na čelu prve jedinica srpske policije koja je formirala zajednički istražni tim sa kolegama iz inostranstva i uspešno rešila hiljade slučajeva sajber kriminala. Posle penzionisanja angažovala ga je Naftna industrija Srbije na poslovima koji nisu povezani sa visokotehnološkim kriminalom, ali će znanje iz te oblasti preneti kolegama u toj kompaniji.

    „S obzirom da u NIS-u radi gotovo 10.000 ljudi, potrudiću se da kolege uputim u pravila bezbednog korišćenja interneta, pre svega kako da svoju decu zaštite od pedofilije“, kaže Saša Živanović na kraju razgovora za Sputnjik.

    Inače, Srbija je još 2005. godine pristupila Konvenciji Saveta Evrope o sajber kriminalu, a istraga podrazumeva saradnju sa svim policijskim jedinicama u svetu. Zahvaljujući partnerstvu sa FBI srpski tim za istrage sajber kriminala najbolji je u regionu, a odličnu saradnju ima i sa Nacionalnom kriminalističkom agencijom Velike Britanije, Saveznom kriminalističkom policijom Nemačke i kolegama u Australiji. Saradnja sa stručnjacima Ruske Federacije za sada se ostvaruje samo preko Interpola.

    Slično:

    London drži na meti ruske ciljeve — u sajber prostoru
    Bilo čija sajber-aktivnost može biti povod da NATO napadne Rusiju
    Srpski hakeri ojadili banke i preduzeća širom sveta
    Tagovi:
    anonimnost, dark veb, ruski hakeri, internet, optužba, sajber kriminal, policija, hakeri, kriminal, FBI, Interpol, MUP Srbije, Saša Živanović, Nemačka, SAD, Moskva, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga