16:16 30 Mart 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    2122
    Pratite nas

    Na čitavoj teritoriji Zapadnog Balkana u skoroj budućnosti temperatura će porasti za 1,2 stepena Celzijusa, a nastaviće i dalje da raste.

    Do kraja veka bi porast temperature na području Zapadnog Balkana mogao biti alarmantan, budući da može da premašiti 5,0 stepeni Celzijusa, u zavisnosti od rezultata globalnih nastojanja da se smanji emisija staklenih gasova, navodi se u studiji Veća za regionalnu saradnju (RCC).

    Analize klimatskih promena u regionu potvrđuju da su zdravlje ljudi, bezbednost i kvalitet života, u velikoj meri osetljivi na prirodne nepogode i gubitke usled vremenskih prilika, a utvrđeni su i sektori u kojima će se osetiti njihov najveći uticaj.

    Najteže posledice će, kako se navodi u studiji, osetiti poljoprivreda, zatim šumarstvo, vodni resursi, koje će biti sve manje za piće, i zdravlje ljudi, odnosno učestaliji toplotni udari i razvoj novih vektorskih zaraznih bolesti.

    Podaci o klimatskim promenama u regionu Zapadnog Balkana ukazuju i na „napredovanje suptropske klime dalje na sever, pri čemu će priobalna i južna područja biti veoma vruća i suva tokom letnjeg perioda, čije će se trajanje, prema očekivanjima, produžiti za jedan do dva meseca u periodu od skore budućnosti do kraja veka“, rezultati su studije.

    Čak 73 odsto ljudi u regionu smatra da su klimatske promene problem, prema istraživanju javnog mnjenja i privrednika „Balkanski barometar za 2017. godinu“ koje sprovodi Veće za regionalnu saradnju. 

    U studiji je iznet i niz preporuka za smanjenje tereta koji je na pojedinačnim ekonomijama Zapadnog Balkana u pogledu rešavanja pitanja vezanih za klimatske promene, a posebno s obzirom na nedostatak ljudskih resursa i drugih kapaciteta, kroz unapredjenje i usredsredjenje na regionalnu saradnju.

    Kao kandidati i potencijalni kandidati za pristupanje Evropskoj uniji, sve ekonomije Zapadnog Balkana su motivisane da poštuju Pariski sporazum i ostvare ciljeve smanjenja emisije staklenih gasova do 2020, odnosno 2030. godine, koje je postavila EU, kao i da povećaju energetsku efikasnost i proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.

    U tom cilju su ekonomije Zapadnog Balkana utvrdile prioritete u prilagođavanju klimatskim promenama i ublažavanju njihovog uticaja, te nastavljaju da sa Većem za regionalnu saradnju rade na rešavanju pitanja vezanih za klimatske promene i zaštitu životne sredine kroz Regionalnu radnu grupu za životnu sredinu.

    Tanjug

    Tagovi:
    toplotni udar, klima, posledice
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga