03:33 16 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Edukacija

    Ko nam uči decu: Zapanjujući broj nestručnih nastavnika u Srbiji

    © Fotolia / Andrey Kiselev
    Život
    Preuzmite kraći link
    254
    Pratite nas

    U osnovnim i srednjim školama u Srbiji trenutno radi 457 nestručnih nastavnika iz matematike, 239 nastavnika iz fizike, 109 nastavnika iz informatike, 133 nastavnika nemačkog jezika i 48 nastavnika engleskog jezika.

    Načelnica Odeljenja rada školskih uprava u Srbiji Jasmina Đelić pojašnjava pojam nestručnost i kaže da je reč o nastavnicima koji nemaju potrebno obrazovanje propisano pravilnicima Ministarstva prosvete.

    To u praksi znači da u proseku jedan nastavnik matematike radi u tri odeljenja, a da opet svako odeljenje ima po dvadesetak učenika, znači da u ovom momentu oko 27.000 osnovaca i srednjoškolaca ima nestručnog nastavnika matematike.

    „To je zastrašujući podatak. Izvor podataka su nam direktori i sekretari škola te ovim brojkama treba dodati bar još deset odsto, jer ima onih koji su prećutali da imaju nekog nastavnika koji je nestručan ali im je važno da radi u školi“, istakla je Đelićeva.

    Najlošija situacija je u Zrenjaninu, gde matematiku predaje 85 nestručnih nastavnika, dok fiziku predaje njih 43. Najbolja situacija je u Kragujevcu, gde na teritoriji grada nema nestručnih nastavnika i u Beogradu, gde je u školama zabeleženo 15 nestručnih nastavnika matematike.

    Đelićeva je na, skupu o nedostatku nastavnog kadra u Srbiji, naglasila da u regionima gde se nastava obavlja na jeziku nacionalne manjine je čak 50 odsto nestručnih nastavnika.

    „U 82 stručne škole prosečno imamo po četiri nestručno zastupljena predmeta. To u sistemu razvoja dualnog obrazovanja nije dobro. U 32 muzičke škole prosečno imamo po tri nestručna nastavnika“, pojasnila je Đelićeva i dodala da je jedan od razloga i to što nastavnici matematike, informatike i fizike ne žele da rade u školama jer mogu da rade za veću platu u privredi.

    „Mi očekujemo da se Zakonom o platama u javnim službama situacija poboljša“, istakla je Đelićeva i dodala fakulteti koji školuju nastavni kadar treba da akredituju postojeće i razvijaju nove master programa za predmetne nastavnike.

    Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je da se odomaćilo „kao sasvim normalno da matematiku i fiziku predaju ljudi koji završe menadžment“.

    „Informatika je u usponu i mi tu imamo problem u najavi. Uveli smo informatiku kao obavezan predmet u peti razred osnovne škole, od naredne školske godine to će biti peti i šesti razred. Uveli smo informatička odeljenja u gimnazijama… Naše ambicije ne prate nastavni kadrovi“, rekao je Šarčević.

    On je rekao da u školama u Srbiji postoje ozbiljni problemi za četiri predmeta što se tiče nastavnog kadra, a to su matematika, fizika, informatika i strani jezik, pre svega nemački koji je u ekspanziji.

    „Moramo da pokrenemo to pitanje i tražimo rešenja koja mogu biti brza i sa kojima možemo odmah da krenemo od jeseni, ali i srednjeročna i dugoročna“, rekao je Šarčević i dodao da je nepovoljno, i to što su plate u prosveti male, a nastavnici informatike, fizike, matematike mogu da rade u privredi za mnogo veće plate.

    Skupu o nedostatku nastavnog kadra u školama u Srbiji prisustvovali su predstavnici Ministarstva prosvete, predstavnici fakulteta koji obrazuju nastavni kadar, kao i predstavnici lokalnih samouprava.

    Tanjug

    Tagovi:
    nestručnost, školstvo, prosveta, Šarčević Mladen, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga