12:36 07 Jun 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    0 78
    Pratite nas

    Međuzvezdani prostor nikada više nećemo gledati na isti način zahvaljujući rezultatima novog istraživanja Univerziteta u Novom Južnom Velsu i turskog Univerziteta Ege, koje je potvrdilo postojanje velike količine materije u onome za šta se pretpostavljalo da je prazan prostor između zvezda.

    Po svemu sudeći, taj prostor je ispunjen velikom količinom elektromagnetne radijacije i ogromnim oblacima masne materije.

    Međuzvezdani prostor sadrži dovoljno masnih i toksičnih molekula ugljenika, da bi oni uskoro mogli da počnu da se talože na svemirskim letelicama budućnosti, tvrdi koautor studije, profesor hemije na Univerzitetu Novog Južnog Velsa u Sidneju Tim Šmit.

    Australijsko-turski tim naučnika je otkrio skoro deset milijardi triliona tona svemirske masnoće.

    „Otkrili smo i međuzvezdanu prašinu koja sadrži mast, pepeo i silikate (slični pesku). Razlog zbog kojeg kosmička masnoća nije stigla do našeg Sunčevog sistema su solarni vetrovi koje stvara Sunce“, navode naučnici.

    Šmit i njegove kolege su „u laboratorijskim uslovima rekreirali proces stvaranja masnih ugljenikovih jedinjenja u blizini ugljeničnih zvezda“, piše „Gardijan“.

    Nakon toga su pomoću spektroskopa posmatrali kako se materija ponaša pod različitim vrstama svetla.

    Podaci koje su prikupili omogućili su im da uz rezultate dosadašnjih astronomskih posmatranja procene koliko je tačno materijala nastalo u velikom prostoru između zvezda, nakon čega su zaključili da masna materija čini četvrtinu, odnosno skoro polovinu ukupnog ugljenika u našoj galaksiji.

     

    Velika količina međuzvezdane masnoće dokaz je prisustva osnovnih uslova za nastanak života, pre svega zbog toga što su materije u međuzvezdanom prostoru sastavni deo novih planeta i zvezda.

    To znači da ćemo u budućnosti moći da merenjem procenta ugljenika otkrijemo koliko će se organskih materija oblikovati u Sunčevim sistemima koji su od njih nastali.

    „Ugljenik nastaje unutar samih zvezda, prolazi kroz međuzvezdani prostor i upija se u nove planetarne sisteme gde se konačno oblikuje u život. Reč je o velikoj priči — možda najvećoj priči u istoriji“, zaključio je Šmit. 

    Gardijan  

    Tagovi:
    galaksija, otrov, svemir
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga