18:35 15 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Hisako Jošikava, japanska flautistkinja.

    Tokio do Srbije! Japanka svira „Tamo daleko“, a Srbi plaču

    © Sputnik / Igor Tešić
    Život
    Preuzmite kraći link
    Senka Miloš
    0 810

    „Uspomene iz Srbije“, to je naziv albuma čuvene japanske flautistkinje Hisako Jošikava, koja svira sa Češkom filharmonijom, Zagrebačkim kvartetom, eminentnim mađarskim umetnicima, a deo njene bogate biografije je i članstvo u Društvu srpsko-japanskog prijateljstva koje deluje u Tokiju.

    Jošikava je imala više nastupa u Ambasadi Srbije u glavnom gradu Japana, ali i nekoliko velikih dobrotvornih koncerata za pomoć ugroženim od poplava u našoj zemlji. Tako je došlo do neobične saradnje sa Srbima u Zemlji izlazećeg sunca.

    Hisako Jošikava tokom nastupa u Ambasadi Republike Srbije u Tokiju.
    © Foto : Hisako Jošikava
    Hisako Jošikava tokom nastupa u Ambasadi Republike Srbije u Tokiju.

    „Sticajem okolnosti, posle našeg katastrofalnog zemljotresa i cunamija 2011. godine, saznala sam da je Srbija, vaša Vlada, bila jedna od prvih zemalja koja je poslala pomoć japanskom narodu. Nosila sam osećaj zahvalnosti zbog toga dugo u sebi. Kada su se ovde desile poplave 2014. godine odmah sam odlučila da održim dobrotvorni koncert i pošaljem pomoć Srbiji“, kaže Hisako Jošikava.

    Saradnja sa Ambasadom Srbije u Tokiju nastavila se i posle poplava, a prošle godine umetnica je imala priliku da poseti Srbiju. Naša zemlja ju je inspirisala toliko da je odlučila da snimi album posvećen Srbiji.

    „Bila sam oduševljena vašim vetrovima, svetlošću, pa i vazduhom, ali i ljubaznošću ljudi, multietničnošću, posebno u Vojvodini, a oduševio me i lep pejzaž, posebno pogled na Dunav. Mnogo stvari u Srbiji mi je dalo inspiraciju i tako je, po povratku u Japan, došlo do rada na ovom albumu“, objašnjava Hisako Jošikava.

    Jedan od humanitarnih koncerata japanske umetnice u Tokiju.
    © Foto : Hisako Jošikava
    Jedan od humanitarnih koncerata japanske umetnice u Tokiju.

    CD sa 10 numera sa tradicionalnim japanskim i poznatim srpskim pesmama objavljen je pre dva meseca, a mnogi su je već čuli na nastupima. Jošikava otkriva da vreme za obraćanje publici često koristi da bi predstavila Srbiju.

    „Tada pričam i o žutim autobusima koje sam videla na beogradskim ulicama, publika je lepo prihvatila vašu muziku, a najviše im se dopada numera ’Tamo daleko‘“, ističe Jošikava.

    „Čula sam, kada sam prošli put bila ovde, da se radi o nostalgičnom osećanju prema zavičaju, a ovoga puta sam imala priliku da ispred crkve u jednom srpskom gradiću sviram ’Tamo daleko‘. Primetila sam da nekoliko prolaznika, koji su zastali, nije moglo da zaustavi suze. Znam da ta pesma ima poseban značaj u vašoj zemlji. Kod nas postoji pesma koja se zove ’Zavičaj‘, čiji tekst ima sličan karakter i ona se našla na ovom albumu“, kaže japanska muzičarka.

    Na albumu koji na najlepši način spaja Srbiju i Japan ne sviraju samo muzičari iz te daleke zemlje. Kao gostujući gitarista u izvođenju dve pesme pojavljuje se i aktuelni ambasador Srbije u Japanu Nenad Glišić.

    Hisako Jošikava u radijskom studiju Sputnjika.
    © Sputnik / Igor Tešić
    Hisako Jošikava u radijskom studiju Sputnjika.

    „Gospodin Glišić obožava muziku, rekao mi je da ima kompoziciju o bojama japanske jeseni, jer je očaran bojama u našoj zemlji tokom tog godišnjeg doba. Kad sam je čula, odmah sam odlučila da ta pesma bude na albumu. A pesma ’Tamo daleko‘ je simbolična, ali i reprezentativna srpska pesma, pa sam zamolila gospodina Glišića da učestvuje kao gitarista i u izvođenju te pesme“, objašnjava umetnica.

    Na albumu se u neobičnom aranžmanu našla i pesma kojom generacije u Srbiji uspavljuju svoju decu. Jošikava je iznenađena popularnošću japanske pesme „Šušti, šušti bambusov list“, ali nije uspela da otkrije kako se u aktuelnom prevodu našla u Srbiji. Za Sputnjik je objasnila o kakvoj se zapravo pesmi radi.

    „Pesma kod nas nije priznata kao uspavanka, ali je komponovana na osnovu jedne naše legende, to je zapravo dečja verzija te priče. ’Tanabatasama‘ je originalni naziv pesme, a tako se zove i dečji festival koji se održava povodom 7. jula. Veruje se da se na taj dan susreću devojka zvezda i dečko zvezda. Susreću se samo jednom godišnje, na taj dan. Pesma je komponovana na osnovu te priče. Znam da je ova japanska melodija vrlo popularna kod vas u Srbiji, to mi predstavlja posebnu radost“, kaže Jošikava.

    Nastupa sa Češkom filharmonijom, Zagrebačkim kvartetom, eminentnim mađarskim umetnicima, a deo njene bogate biografije je i članstvo u Društvu srpsko-japanskog prijateljstva koje deluje u Tokiju.
    Hisako Jošikava
    Nastupa sa Češkom filharmonijom, Zagrebačkim kvartetom, eminentnim mađarskim umetnicima, a deo njene bogate biografije je i članstvo u Društvu srpsko-japanskog prijateljstva koje deluje u Tokiju.

    Dodaje da je Evropa kolevka klasične muzike, da je to razlog što nastupa sa muzičarima sa Starog kontinenta, ali da joj je velika želja da Evropi prenese japansku tradicionalnu muziku. Saradnja sa Ambasadom Srbije u Tokiju upravo je deo te misije, ali i najlepši način zbližavanja dva naroda.

    Jošikava svira klasičnu i takozvanu popularnu klasičnu muziku, a putnici japanske nacionalne avio-kompanije na svim prekookeanskim letovima slušaju tradicionalnu muziku te zemlje koju ona izvodi.

    „Note su svetski zajednički jezik, mi muzičari to najbolje znamo, jer preko njih komuniciramo, zato je moj plan saradnja sa vašim muzičarima. Želim da zajedno svetu predstavimo srpske i japanske tradicionalne melodije i nadam se skorom koncertu u Beogradu“, poručuje ta japanska umetnica na kraju razgovora za Sputnjik. 

    Slično:

    „Tamo daleko“ sad se peva i u Japanu
    Rusija i Japan nastavljaju pregovore u vezi sa mirovnim sporazumom
    Ruska nada za Japan — Transsibirska železnica
    Tagovi:
    note, humanitarni koncert, album, klasična muzika, Tamo daleko, pomoć, tradicija, muzika, Ambasada Srbije u Japanu, Hisako Jošikava, Nenad Glišić, Tokio, Japan, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga