19:23 19 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Bivak srpskog konjičog puka, Solunski front 2. avgust 1916.

    Najlepšu grčku pesmu napisao srpski vojnik sa Solunskog fronta (video)

    © Wikipedia/ Anonymous
    Život
    Preuzmite kraći link
    21081

    Jedna od najlepših grčkih ljubavnih pesama nastala je za vreme velikih patnji srpske vojske u Prvom svetskom ratu, tokom boravka na ostrvu Krf. Poznato je da je ovo ostrvo postalo utočište srpskim vojnicima, a o prijateljskom odnosu i dočeku lokalnih meštana prema srpskoj vojsci zna se mnogo.

    Poznato je da su se u to vreme mnogi srpski vojnici ženili meštankama. Vlasnik hotela „Bela Venecija“ na Krfu u kome je bila smeštena srpska vlada, udao je sve tri ćerke za Srbe. Među onima koji su svoju ljubav pronašli na Krfu bio je i budući ministar spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije Aleksandar Cincar Marković.

    Ipak, nisu sve ljubavi bile srećne. Upravo jedna takva romansa — velika, a fatalna, opevana je u divnoj grčkoj pesmi „Ne ljuti se na mene, oko moje“. Njen prevod na srpski glasi ovako:

    Ne ljuti se na mene, oko moje

    Ne ljuti se na mene, oko moje,

    što u tuđinu odlazim

    ptica ću postati

    i ponovo ću tebi doći.

    Otvori prozor,

    plavi bosiljku moj,

    i slatkim osmehom

    poželi mi laku noć.

    Ne ljuti se na mene, oko moje,

    što ću te sada napustiti

    i dođi nakratko, da te vidim

    da se od tebe oprostim.

    Otvori prozor,

    plavi bosiljku moj,

    i slatkim osmehom

    poželi mi laku noć.

    U tim vremenima stradanja i nesreće rodila se ljubav između Grkinje i jednog srpskog vojnika. I kako to biva sa velikim ljubavima u vihoru rata, i ova je imala bolno iskustvo. Mladić je otišao na Solunski front, a devojka ostala da se nada i čeka voljenog i njegova pisma.

    Srpski mladić je svoju čežnju za dragom i konačnom slobodom lečio pišući upravo ove stihove. Posle povlačenja srpske vojske sa Krfa i prebacivanja na Solunski front, krećući ka konačnom oslobođenju Srbije, srpski vojnik je poklonio ove reči Krfljanki Hondrojanis Haruli, koja ih je kasnije, uz malu prepravku, pretvorila u pesmu.

    Pesma je i danas simbol neraskidivih veza koje postoje između Krfljana i Srba, a uzeta je i kao himna grčko-srpskog prijateljstva. Pesma je pretrpela male prepravke, pa je verziju koju je zapisala Eftihija Papagijanopulos čuo i poznati grčki kompozitor Dimitris Kugiumcis, koji ju je obradio i za nju napisao muziku, a jedna od najlepših izvedbi delo je Jorgosa Dalarasa.

    Tagovi:
    Solunski front, Prvi svetski rat, Jorgos Dalaras, Krf, Grčka, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga