07:15 12 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Teroristički napad na Njujork 11. septembra 2001.

    Ratne zavere: Kenedijevo ubistvo i 11. septembar povezani?

    © AP Photo / David Karp
    Život
    Preuzmite kraći link
    1590

    Na prvi pogled, atentat na jednog čoveka 1963. godine i ubistvo hiljada drugih u 2001. godini nemaju mnogo zajedničkog. Međutim...

    Britanac Peter Skot tvrdi da su dva događaja u istoriji SAD povezana „dubokom politikom“.

    U svojoj knjizi „Ratne zavere: J.F.K, 9/11 i duboka politika rata“ on opisuje „duboku politiku“ kao „obrasce tajnog dogovaranja“ u osnovi glavnih događaja.

    Oni nisu nužno planovi jedne zavereničke grupe, već ih vremenom formiraju ljudi na vlasti. Skot navodi nekoliko ključnih tvrdnji o tome kako su povezana dva šokantna događaja.

    Prvo, on napominje da su u oba ključni viši članovi vlasti bili van zemlje, prenosi britanski „Ekspres“.

    On takođe skreće pažnju na insajdersku kupovinu na berzama uoči obe tragedije — što za Skota ukazuje na „specijalno znanje“ onoga što će doći.

    Sličnosti se takođe odnose na identitete krivaca iza oba zločina. Osumnjičeni za ubistvo Kebedija, Li Harvi Osvald, brzo je identifikovan, ali na osnovu starih podataka koji nisu odgovarali njegovom stvarnom izgledu u to vreme.

    Za Skota to znači da je Li Harvi Osvald bio unapred „određen krivac“.

    Slično tome, spisak otmičara objavljen je 11. septembra četiri minuta pre nego što je let „Junajteda 93“ uopšte ušao u Pensilvaniju!

    Skot kaže da su istražitelji to pronašli u dokumentima koji su postojali pre napada 11. septembra, što znači samo jedno: američke obaveštajne agencije su znale šta dolazi.

    Godine 1963. Li Harvi Osvald je opisan kao „napadač koji je delovao sam“, u šta mnogi sumnjaju, pa se još roje razne teorije zavera.

    Skot ukazuje na događaje koji su neposredno prethodili napadima 2001. godine, kada je američka vlada koristila isti način da opiše teroristički napad koji je direktno povezan sa otmičarima od 11. septembra, iako je jasno bilo o čemu se radi.

    Godine 1990. El Said Noser, kog je obučavao Ali Muhamed, jedan od otmičara 11. septembra, proglašen je za „poremećenog pucača“.

    Policija tvrdi da je „delovao sam“ kad je ubio Meira Kahanu, osnivača Jevrejske odbrambene lige. I to je rečeno uprkos pronađenim trenažnim priručnicima, opremi za izradu bombi i drugim dokazima koji su „mogli da se koriste za osudu“ Muhameda, kaže Skot.

    Za njega, ovo ukazuje na to da je priča o usamljenom pucaču američki instrument „zaštititi nekoga ili nešto drugo“.

    On takođe kaže da su prethodne istrage o eventualnim krivcima oba dela „otežane“.

    Osvald je „neobjašnjivo sklonjen sa liste FBI“ 1963. godine, kada je trebalo da bude kandidat za povećan nadzor, kaže Skot.

    Za razliku od toga, CIA je mesecima krila od FBI da su dvojica terorista koja su učestvovala u napadu 2001. stigla u SAD 2000. godine, a sve zbog „zadržavanja informacija“.

    Jedan od najvažnijih faktora u oba događaja su ratovi koji su usledili.  

    Posle Kenedijeve smrti, angažovanje američke vojske u Aziji je pojačano, što je dovelo do rata u Vijetnamu.

    Slično tome, posle napada na Ameriku 11. septembra 2001. Amerikanci su napali Avganistan i Irak i započeli krvoproliće u kom su poginule stotine hiljada ljudi.

    Tagovi:
    kenedi, zavera, 11. septembar 2001
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga