00:41 20 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    0 690
    Pratite nas

    Meštani Banstola kod Inđije, gde se gradi Hram Blage Marije – koji je posvećen srpskim žrtvama ratova ’90-tih, prvenstveno žrtvama hrvatske akcije „Oluja“, u naselju poznat kao Putinova crkva – uputili su poziv i molbu predsedniku Srbije Aleksandru Vučić da zajedno sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom dođe u njihovo naselje tokom posete Srbiji.

    Malo ko od meštana veruje da će Putin zaista i doći u Banstol, ali, kako je za Tanjug nedavno rekao inicijator izgradnje i član Odbora za gradnju crkve Branko Simonović, veruju da u ovom trenutku ne postoji mesto sa većom simbolikom u Srbiji gde bi trebalo dočekati Putina.

    „To je prva crkva koju Srbi prave po uzoru na neku rusku crkvu i predstavlja vertikalu srpsko-ruskih odnosa, od Romanova pa danas do Putina, kojeg mi očekujemo“, kaže Simonović i dodaje da je njihov poziv ujedno i poruka ruskom predsedniku da je dobrodošao u Srbiju, kao i to da li će do te posete doći najvećim delom zavisi od njegovog domaćina — predsednika Vučića.

    Crkva u Banstolu
    © Tanjug / FILIP KRAINCANIC
    Crkva u Banstolu

    „Da li će predsednik Putin doći ili ne, to u ovom trenutku zavisi od našeg predsednika Aleksandra Vučića, kojem smo uputili molbu da u protokolu posete predsednika Putina predvidi i obilazak ovog mesta. Ne zato što nezvanično u narodu hram koji se gradi nosi Putinovo ime, nego zato što je to hram u kojem će biti ispisana imena svih žrtava ’Oluje‘ i koji će simbolično predstavljati spomenik rušenju jedne države i stradanju, ne samo našeg naroda, nego mnogo ljudi na ovom prostoru“, kaže Simonović.

    Dolazak dva predsednika u Banstol značio bi mnogo za meštane i samo naselje, navodi Simonović i objašnjava da su većinom meštani tog naselja prognanici — deca „Oluje“, a da ih i nakon 23 godine i dalje tretiraju kao vikendaše.

    „Nekada je ovo bilo vikend-naselje, ali nakon ’Oluje‘ postalo je avetinjsko naselje i prognani su kupovali vikendice za male pare i nastanili se. Prema zvaničnim procenama, ovde živi negde oko 3.000 ljudi. Tu živimo, nismo vikendaši. Ovo mesto je odlično i za turizam“, kaže Simonović.

    Srpska zastava na crkvi u Banstolu
    © AP Photo / Darko Vojinović
    Srpska zastava na crkvi u Banstolu

    Dodaje da bi dolazak dva predsednika značio jer bi na taj način bila odata i počast žrtvama, kao i da bi to mesto oživelo uz pomoć te posete.

    Otac Siniša Hrvačević, sveštenik u Banstolu, kaže za Tanjug da bi bili radosni i da bi im veliku čast predstavljala poseta predsednika Putina, kao što takva poseta predstavlja čast i za celu Srbiju i Evropu.

    „Bila bi čast za ovo naše malo naselje i to bi mu dalo mnogo na značaju, a mi se nadamo da će ovo postati jedan krajiški centar za Srbe iz celog sveta, jer su oni donatori i ktitori ovog hrama. Ne bismo se bunili ni kada bi predsednik Putin bio jedan od njih, to bi bila velika čast za hram, za našu eparhiju i parohiju i to bi nas sve radovalo“, kazao je otac Hrvačević.

    Srpska zastava na crkvi u Banstolu
    © AP Photo / Darko Vojinović
    Srpska zastava

    Naveo je da jedan hram može biti samo hram Srpske pravoslavne crkve i Božiji, te da je volja naroda to što je Hram Blage Marije nazvao Putinovom crkvom, koja se gradi po uzoru na rusku crkvu Svetog Nikolaja iz Sofije.

    „Mi smo uvek bili bratski narod i pre nego što je Putin postao predsednik. Još za vreme Oktobarske revolucije, mnogi ugledni Rusi nastanili su se u predelu Srema, Sremskih Karlovaca, gde je osnovana i zagranična ruska crkva i tu su znatno pomogli i našem monaštvu i kulturi i privredi… tako da mi ostajemo bratski narod i to niko ne može da ospori“, navodi otac Siniša.

    On dodaje i da je Putin danas najveći pravoslavni brend, simbol nove Rusije, novog vremena i nada se da im Putin neće zameriti što su samovoljno upotrebili njegovo ime za crkvu.

    Srpska zastava na crkvi u Banstolu
    © AP Photo / Darko Vojinović
    Srpska zastava na crkvi u Banstolu

    Ideja za izgradnju crkve na Banstolu javila se pre tri godine, kada je obeležavano 20 godina od akcije „Oluja“, ispričao je Simonović i dodao da su krenuli od ideje da naprave simbol naselja, koji će biti posvećen žrtvama.

    Kako je ispričao, prva zamisao je bila da to bude drvena crkva — crkva brvnara, koja bi bila crkva optužnica, odnosno koja će optuživati za zločin u kojem je stradalo oko 2. 000 ljudi.

    „Došli smo na ideju da zatražimo pomoć od Ambasade Rusije i poslali smo im pismo u kojem smo zamolili za građu, a ideju za to nam je dalo što je projekat te crkve bio po uzoru na crkve brvnare iz Rusije“, kaže Simonović i dodaje da je ta ideja doživela nakon toga revoluciju, te da je vladika Vasilije želeo da se napravi pravi hram, ozbiljniji nego što je brvnara.

    Crkva u Banstolu
    © Tanjug / FILIP KRAINCANIC
    Crkva u Banstolu

    „Dao nam je katalog da izaberemo po kojoj ruskoj crkvi ćemo praviti ovu crkvu. U katalogu je bila i Crkva Svetog Nikolaja iz Sofije, kojoj je zvona lično darivao Nikolaj Drugi Romanov i mi smo se svi složili da nam ta crkva bude uzor za ovu“, kaže Simonović.

    Crkva u Banstolu se prostire na oko 200 kvadrata, a za razliku od crkve u Sofiji neće imati kriptu.

    „Crkva govori o stradanjima, ali i o prijateljstvu srpskog i ruskog naroda i o vezi koja traje vekovima i ovo bi mogao da predstavlja jedan novi temelj srpsko-ruskih odnosa“, zaključuje Simonović.

     

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga