10:23 23 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Zagađenje

    Moramo li da nosimo maske: Beograd danas najzagađeniji na svetu

    CC0 / pixabay
    Život
    Preuzmite kraći link
    Piše
    41040
    Pratite nas

    Na nekoliko internet stranica koje se bave zagađenjem na čitavoj planeti Beograd je i danas bio na vrhu liste, a u jednom momentu bio je čak i najzagađeniji grad na svetu.

    Pored Beograda, u vrhu liste gradova sa najzagađenijim vazduhom već mesecima se nalaze Pančevo, Valjevo, Niš i Smederevo, a za njima u regionu ne zaostaju ni Sarajevo ni Skoplje.

    Beograd je prema aplikaciji Er Vižual u jednom trenutku bio najzagađeniji grad na svetu
    Beograd je prema aplikaciji Er Vižual u jednom trenutku bio najzagađeniji grad na svetu

    Međutim, iz institucija koje prate nivo zagađenja vazduha u Srbiji za Sputnjik ističu da je u pitanju sezonsko zagađenje, tipično za grejnu sezonu i da nivo toksičnih materija nije značajno viši u odnosu na prethodne godine.

    „Te koncentracije iz godine u godinu osciliraju i svake godine dolazi do prekoračenja graničnih vrednosti. Jedne godine su vrednosti prekoračene recimo 80 dana, sledeće 70 i slično. Ne može se reći da je alarmantno povećano, ali vazduh nije ni bolji ni lošiji u odnosu na prethodni period“, kaže Andrej Šošterić, doktor hemijskih nauka iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

    Zašto se javnost ne alarmira?

    Milenko Jovanović, načelnik odeljenja za praćenje kvaliteta vazduha iz Agencije za zaštitu životne sredine, precizira da su u poslednjih 10 dana vrednosti štetnih materija 11 puta prekoračene u Valjevu, šest puta u Nišu, a u Beogradu četiri puta, ali da nijednom do sada nisu dostignute vrednosti koje po zakonu predviđaju alarmiranje javnosti.

    „Ovakve vrednosti su nažalost uobičajene tokom zime, jer zbog povećanog pritiska i smanjenog provetravanja dolazi do nagomilavanja čestica. O zagađujućim suspendovanim česticama koje nastaju sagorevanjem fosilnih goriva najviše se priča. Za njih ne postoje satni limiti, odnosno srednje vrednosne satne koncentracije (tri uzastopna sata), usled čijih prekoračenja zakon nalaže alarmiranje javnosti“, kaže Jovanović.

    On objašnjava da uredba koja je na snazi propisuje limitirane koncentracije na satnom nivou samo za sumpor-dioksid i za azot-dioksid i to ukoliko se registruju tri uzastopna sata sa prekoračenjima koja su opasna za zdravlje ljudi.

    „Međutim, kada je reč o alarmiranju javnosti, uredbom su propisane granične vrednosti samo za sumpor i azot-dioksid, ali ne i za suspendovane čestice PM 10 i PM 2,5, koje nastaju usled korišćenja fosilnih goriva. A upravo one su često nosioci teških metala i drugih opasnih jedinjenja koje direktno prodiru u krvotok čoveka i koje su prema SZO najodgovornije za zdravstvene probleme kad je u pitanju kvalitet vazduha“, navodi Jovanović i dodaje da je i u većini zemlja EU na snazi uredba koja na sličan način reguliše ovu oblast.

    Neophodna izmena uredbe i mere prevencije

    Ali za razliku od zemalja EU, u Srbiji praksa pokazuje da su upravo ove čestice najveći generator zagađenja, pa je pored izmene uredbe za poboljšanje vazduha koji udišemo neophodno i lociranje izvora zagađenja, savremenije mapiranje i izrada prostorno vremenskih prognoza, na osnovu kojih bi mogle biti i preduzete odgovarajuće mere prevencije.

    Projekat koji bi tako nešto mogao da omogući, izradili su uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine, stručnjaci Instituta za fiziku, Elektrotehničkog fakulteta i Univerziteta Singidunum.

    On je baziran na korišćenju veštačke inteligencije i završen je krajem prošle godine, ali još nije počeo da se primenjuje u praksi, kaže za Sputnjik dr Andrej Stojić, član tima koji radi na mapiranju izvora zagađenja.

    Mapiranje i prognoza omogućili bi upravljanje kvalitetom vazduha.

    Neophodno je lociranje izvora zagađenja i preduzimanje preventivnih mera
    Neophodno je lociranje izvora zagađenja i preduzimanje preventivnih mera

    „Mogli bismo unapred da imamo prognozu zagađenja. A onda bi gradske vlasti mogle svoje aktivnosti da upravljaju prema tome, pa ako se u prometnim saobraćajnicama u gradu očekuje veliko zagađenje, mogli bi da izmeste dizel saobraćaj i da ga zamene vozilima na električni pogon. Ili da recimo zaštitimo određene kategorije stanovnika, decu, starije, one sa zdravstvenim problemima, pa da, na primer, ne planiraju boravak na otvorenom“, objašnjava Stojić.

    Naš sagovornik ističe da bi dugoročno takve mape i prognoze mogle da budu veoma korisne i za gradske strukture koje planiraju urbanizaciju grada.

    „Mogle bi da se identifikuju oblasti koje nisu pogodne za naseljavanje zbog konfiguracije terena i slično. Metodologija koju smo uradili bila bi primenjiva na teritoriji čitave Srbije“, kaže Stojić.

    Tagovi:
    alarmiranje, merenje, zagađenje vazduha, mere
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga