09:59 23 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Ivan Vasiljevič Prohvatilov sa borcima

    „Morski đavoli“: Zašto su se nacisti panično plašili sovjetskih ronilaca

    © Foto :
    Život
    Preuzmite kraći link
    0 690
    Pratite nas

    Prva divizija oružanih izviđača-ronilaca pojavila se u sastavu sovjetske Vojno-pomorske flote u avgustu 1941. godine i dobila je naziv Odred za specijalne namene (RON). Vojnici koji su bili u sastavu odreda okarakterisani su kao nečujni i nevidljivi, i od njih nije bilo moguće spasiti se.

    Odred podvodnih diverzanata-izviđača nije slučajno formiran baš na Baltičkom moru — ta vodena površina je bila idealna za laganu ronilačku opremu zbog malih dubina. Osim toga, na obali koju su okupirali Nemci gradile su se vojne baze i pristaništa, a sovjetski admirali to nisu mogli ravnodušno posmatrati.

    „U sastavu obaveštajnog odeljenja štaba Baltičke flote formirati odred za specijalne namene koji će se sastojati od 146 redovnih jedinica, upotpuniti je sa komandantima i roniocima koji su prošli specijalnu obuku u Vojnoj pomorskoj medicinskoj akademiji i u Upravi Ekspedicije za podvodne radove specijalne namene. Za komandanta Odreda za specijalne namene imenovati poručnika Ivana Vasiljeviča Prohvatilova“, navodi se u naredbi narodnog komesara Vojno-pomorske flote Nikolaja Gerasimoviča Kuznjecova.

    Ronioci nisu imali vremena za razmišljanje — nakon mesec dana su ih poslali kako bi  likvidirali desant koji se iskrcao na jedno od ostrva Finskog zaliva. Postojala je opasnost od  opkoljavanja delova 23. jedinice, koji nisu uspeli da napuste Viborg. Vojnici kojima je komandovao Prohvatilov su pomoću nekoliko čamaca stigli na ostrvo, ali nisu zatekli neprijatelja, jer ih je neko verovatno upozorio.

    Operacija „Burlaki

    Sledeći zadatak je bio da se razjasne razlozi sumnjive aktivnosti Nemaca u Peterhofu, koji su bili zaposeli. Ronioci su noću krenuli duž kanala i došli su do velikog gradilišta. Naime, vojni inženjeri Vermahta su gradili drveno pristanište za motorne čamce, pored kojih su se nalazila skrivena skladišta municije. Prohvatilov je dobio naređenje da uništi objekat, ne čekajući da se završi gradnja. Izviđači su bili opremljeni sa dve velike morske mine, tri mala vojna broda i jednim čamcem. Potopili su mine i pod okriljem noći su se uputili prema Peterhofu.

    Ivan Vasiljevič Prohvatilov
    © Foto :
    Ivan Vasiljevič Prohvatilov

    „Dva ili dva i po kilometra pre obale brodovi su se zaustavili. Prešavši na motorni čamac, vukao sam obični čamac još kilometar, nakon čega je on sa veslačima nestao u tami“, pisao je Prohvatilov u svom dnevniku.

    Čamac je prišao nedovršenom pristaništu na rastojanje sa kojeg ne bi bili primećeni sa obale. Vojnici su bacili mine sa čamca, a krajeve užadi su nosila dva ronioca sa kompasima. Oni su vukli bombe do pristaništa i čvrsto ih privezali. Nakon toga je zaronio narednik sa detonatorom. Učvrstio ga je uz minu i namestio tajmer na devet sati ujutru. Mornari su uspeli da napuste zonu diverzije pre zore.

    Narednog dana komanda Baltičke flote primila je izveštaj da su se u 9 sati i 12 minuta u pristaništu u Peterhofu skoro istovremeno dogodile dve eksplozije. Takođe je navedeno da je u stubovima dima i vatre bilo vidljivo kako delovi ljudskih tela i pristanište lete u vazduh.

    Kurilska ostrva
    © Sputnik / Alexander Liskin

    Nakon toga, Nemci nisu obnavljali pristanište, ali su nastavili da miniraju plovni deo kanala.  

    Napad iz pozadine

    U proleće 1942. godine, u Finskom zalivu su učestali napadi Nemaca na male patrolne čamce Baltičke flote. Izviđači su otkrili da nacisti koriste male motorne čamce sa visećim motorom po principu „napadni i beži“. Na svakom motornom čamcu nalazilo se do 30 naoružanih pripadnika specijalnih snaga i dostizao je brzinu do 40 kilometara na sat. Zahvaljujući njihovoj kompaktnosti mogli su prići blizu obale. Odred za specijalne namene dobio je zadatak da otkrije i uništi bazu motornih čamaca. Iako su prvi deo zadatka izvršili brzo, nisu uspeli odmah da se približe bazi, jer je skrivene čamce na obali nedaleko od Streljinskog kanala čuvao nemački garnizon.

    Brodovi Baltičke flote Rusije kod poluostrva Hanko za vreme Drugog svetskog rata
    © Sputnik / Boris Kudoяrov
    Brodovi Baltičke flote Rusije kod poluostrva Hanko za vreme Drugog svetskog rata

    U odredu su formirali četiri grupe izviđača kojima su komandovali oficiri. Svakoj grupi su dodelili motorni i drveni čamac, kao i ronilačku opremu i prsluke za spasavanje. Prva grupa je imala zadatak da prekine vezu i privuče pažnju Nemaca. Druga grupa da uništi čamce, treća da blokira garnizon, a zadatak četvrte grupe je bio da prikrije odlazak svih grupa nakon izvršavanja zadatka. Kako ne bi  došlo do greške sa mestom iskrcavanja na mračnoj obali, Prihvatilov je lično preko dana na čamcu prevezao na to mesto ronioca koji će davati signale. Dok je pokušavao da se što više približi obali, na njega se obrušila snažna pucnjava, ali je preživeo sticajem srećnih okolnosti. Noću su se na odrednicu uputili sovjetski motorni čamci koji su vukli drvene čamce.

    Izviđači su tiho ušli u kanal veslajući, iskrcali su se i opkolili bazu. Uslovnim signalom, na nemačke čamce bačene su ručne bombe. Tokom napada uspeli su da unište osmatračnicu, a takođe su uzeli važna štabna dokumenta. Uprkos pažljivom planiranju, gubici su bili neizbežni. U razmeni vatre sa nemačkom patrolom poginula je skoro cela grupa na čelu sa starijim poručnikom Permitinom. Shvativši da su nadmudreni, Nemci su ispalili signalne rakete iznad te oblasti i povezali se sa artiljerijom. U zoni iskrcavanja padale su granate jedna za drugom. Preživeli izviđači su jedva uspeli da uđu u čamce i da izađu na more, gde su ih čekali brodovi.  

    Preteča „morskih đavola

    Tokom Drugog svetskog rata odred ronilaca Prohvatilova izvršio je niz opasnih zadataka. U leto 1944. godine, izviđači su sa nemačke podmornice U-250 koja je bila porinuta u Viborškom zalivu pod vatrom uzeli dnevnik i mašinu za šifrovanje „Enigma“. Kasnije su za čamac vezali ponton za podizanje i šlepovanje do Kronštata. Zauzimanje nemačke podmornice U-250 pokazalo se kao strateška pobeda sovjetskih mornara, jer je podmornica bila opremljena sa dva tajna torpeda sa akustičnim navođenjem koji su pričinjavali mnogo nevolja Baltičkoj floti i savezničkim konvojima. Nakon što su ih proučili, inženjeri su vrlo brzo razvili protivsredstvo. Sovjetsko rukovodstvo je jedan od torpeda prezentovalo Velikoj Britaniji.

    Razarač Baltičke flote Rusije 1941. za vreme Drugog svetskog rata
    © Sputnik / Alekseй Mežuev
    Razarač Baltičke flote Rusije 1941. za vreme Drugog svetskog rata

    Prohvatilovljevi borci su takođe izviđali lokaciju lansirnog sistema za nemačke rakete FAU-2 koji se gradio kod Luge, a u čijem je dometu gađanja bio Lenjingrad. Prema dobijenim koordinatama, nedovršene lansirne sisteme sravnila je sa zemljom brodska artiljerija.

    Pomenuti, kao i drugi podvizi RON-a detaljno su opisani u ličnom dnevniku Ivana Vasiljeviča Prohvatilova, koji se čuva u Vojnom pomorskom muzeju u Sankt Peterburgu. Smatra se da je odred kojom je on komandovao bio prethodnik jedinstenog odreda „morski đavoli“ Glavne obaveštajne uprave (GRU), koji se smatra legendom podvodnih specijalnih snaga. 

    Tagovi:
    ronioci, Nacisti, rat
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga