07:37 17 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Olujni oblaci

    Tamni oblak iznad Evrope zauvek je promenio vreme

    CC0 / Pixabay
    Život
    Preuzmite kraći link
    1515

    Na leto 536. godine veliki i neobični oblak pojavio se na nebu iznad većeg dela južne Evrope, severne Afrike i zapadne Azije. „Pokrov od prašine“ Mediteran i širu regiju zavio je u hladnoću i tamu.

    O tome je pisao i vizantijski istoričar Prokopije, koji je zapisao kako je „Sunce bilo bez svog sjaja, više kao mesec, celu godinu“. Pisao je i o tome koje su bolesti i kakvi su ratovi niknuli u toj, doslovno mračnoj eri, prenosi hrvatski „Ekspres“.

    Sirijski pisar opisivao je „mračno sunce i mesec, i nemirno more“, a Kelti u Irskoj pisali su o „gladi i nedostatku hleba“.

    Godinama su se naučnici pitali šta je „promenilo klimu“, a moderna istraživanja imaju različite teorije.

    Čini se kako je većina severne hemisfere bila „pod oblakom“. Studije godova stabala između 536. i 551. godine pokazuju usporeni rast u Kini, Evropi i Severnoj Americi.

    Manje solarne radijacije uzrokovale su niže temperature i abnormalno vreme. Za ljude je to značilo glad, kao i političku i socijalnu krizu, pa zato ne čudi da je 536. godina proglašena najgorom godinom u istoriji čovečanstva.

    Specifične su se stvari događale koje su vezane uz „oblak“, ako ga uopšte tako možemo nazvati. Smrtonosna pandemija, poznata kao „Justinijanova kuga“, poharala je Vizantsko carstvo između 541. i 542. Umrla je gotovo trećina populacije.

    Godine 536. u Kini je bila suša i vladala je glad koja je rezultirala velikim brojem smrti, a postoje i zapisi o „žutoj prašini koja je padala kao sneg“. Koreja je stalno imala oluje i potope, a u Mesopotamiji je padao sneg.

    Arheološki dokazi pokazuju kako je Skandinavija bila posebno jako pogođena. Čak 75 odsto sela u Švedskoj je napušteno tih godina. Jedna je teorija kako je upravo to podstaklo Vikinge da traže plodniju zemlju u drugim delovima Evrope i još dalje.

    „Sunce je crno, zemlja guta more, zvezde padaju s neba“, kaže jedna njihova pesma.

    Neobično vreme možda je uticalo na istorijske trendove. Među njima je selidba mongolskih plemena na zapad, pad Persije i uspon i širenje islama.

    Neki istoričari kažu i kako je to formalni prelaz iz antike u „mračni“ srednji vek. Kako god bilo, vreme je radikalno uticalo na populaciju.

    Šta je moglo da uzrokuje takvu dramatičnu promenu u klimi? Stručnjaci su podeljeni, i možda nikada nećemo znati pravi odgovor. Jedna je teorija da je klima promenjena radi erupcije vulkana u centralnoj Americi. Rezultat toga je mogao biti sloj pepela i prašine koji pokriva većinu planeta.

    Druga teorija navodi kako su bile dve erupcije, jedna 536. a druga 540, piše „Vintidž njuz“, što je uzrokovalo mrak i hladnoću širom planete. Oblaci od dima su se rapidno širili iznad planete.

    Dokaza o radikalnoj ali kratkoročnoj promeni klime ima i na Severnom i Južnom polu. I na Antarktiku i na Grenlandu, depoziti sulfata datiraju iz sredine 6. veka.

    Treća teorija kaže kako je možda meteorit izazvao promene klime.

    Stručnjaci misle da su manje šanse za to nego za vulkanske erupcije.

    Tagovi:
    klima, promene, istorija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga