14:30 21 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Posledice uragana Florens 14. septembar 2018

    Svetu preti „klimatski aparthejd“ bogatih i siromašnih

    © AP Photo / Tom Copeland
    Život
    Preuzmite kraći link
    0 422

    Specijalni reporter UN za ekstremno siromaštvo Filip Alston upozorio je na mogućnost pojave „klimatskog aparthejda“, u kojem će bogati moći da plate da izbegnu glad, dok će ostatak sveta patiti zbog klimatskih promena.

    Alston je kritikovao korake koje su preduzela tela UN kao „očigledno neadekvatne“, navodeći da će, čak i ako budu ispunjeni trenutni zadaci, milioni ljudi osiromašiti, prenosi „Bi-Bi-Si“.

    U izveštaju, koji je Australijanac, koji je deo panela UN o nezavisnim stručnjacima, predao Savetu za ljudska prava UN, upozorava se da će sa rastućim temperaturama i sa potencijalnim nedostatkom hrane i sukobima koji bi mogli da prate takve promene, najteže biti pogođeni najsiromašniji na svetu.

    On predviđa da će zemlje u razvoju pretrpeti najmanje 75 odsto troškova klimatskih promena, uprkos činjenici da siromašnija polovina svetske populacije proizvodi samo 10 odsto emisija štetnih gasova.

    „Oni koji su najmanje doprineli emisijama, najviše će pretrpeti štete“, naveo je Alston, dodajući da bi efekti mogli da ponište 50 godina napretka, koji je postignut po pitanju smanjenja siromaštva.

    Sa druge strane, kako je naveo, bogati u zapadnim zeljama već se bore protiv ekstremnih vremenskih uslova.

    Kao primer, Alston je podsetio da je, kada je uragan „Sendi“ pogodio Njujork 2012. godine, većina građana ostala bez struje, ali je sedište globalne bankarske grupacije „Goldman Saks“ bilo zaštićeno uz pomoć više desetina hiljada peščanih džakova i imalo je struju zahvaljujući generatoru, dok su privatni vatrogasci poslati da spašavaju vile bogatih.

    To, kako je naveo, preveliko oslanjanjanje na privatni sektor verovatno će dovesti do „klimatskog aparhejda“, u kojem će bogati izbeći visoke temperature, glad i sukobe.

    Međuvladin panel o klimatskim promenama upozorio je još 2007. godine da će najsiromašniji na svetu biti najgore pogođeni klimatskim promenama, a Alston u svom izveštaju žestoko kritikuje nedostatak akcije, uprkos takvim upozorenjima.

    Nije ostao dužan ni brojnim svetskim političarima, ocenjujući da sumorni govori Vladinih zvaničnika na redovnim konferencijama ne vode ka smislenim akcijama.

    Florida posle Uragana Majkl
    © AP Photo / SevereStudios.com
    Florida posle Uragana Majkl

    Među onima koji su se našli na meti njegovih kritika su i brazilski predsednik Žair Bolsonaro, zbog otvaranja prašuma za rudarstvo, kao i predsednik SAD Donald Tramp, zbog davanja nadzornih funkcija bivšim lobistima i zbog aktivnog ućutkivanja i zamagljivanja klimatske nauke, kao i zbog smanjenja mera za zaštitu životne okoline.

    Alston je kritikovao i Savet za ljudska prava UN, kojem je predao izveštaj, navodeći da to telo mora da zatraži da se uradi hitna studija stručnjaka u vezi sa mogućim opcijama za izbegavanje katastrofe, kao i da predloži i da nadgleda određene akcije.

    U izveštaju Alston procenjuje da bi 140 miliona ljudi moglo da bude raseljeno kao posledica klimatskih promena u podsaharskoj Africi, južnoj Aziji i Latinskoj Americi.

    Objekat od kamenja u Istočnoj Sahari
    Objekat od kamenja u Istočnoj Sahari

    Alston je upozorio i da bi demokratija mogla da bude ugrožena u vreme kada se Vlade širom sveta budu borile da naprave velike promene, kako bi se suočile sa klimatskim promenama.

    Tagovi:
    klima, svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga