16:22 07 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Jelena Jeremić, autorka prvog Srpskog kuvara na japanskom jeziku

    Kako su Japanci „kapitulirali“ pred varjačom jedne Srpkinje (video)

    © Sputnik / Dejan Simić
    Život
    Preuzmite kraći link
    Piše
    11533
    Pratite nas

    Javnost u Srbiji bila je fascinirana kada se pre nekoliko godina pojavio snimak na kojem Japanci igraju srpske narodne igre. Svakom koraku naučila ih je žena koja već godinama održava kulturne veze između naše dve zemlje. Japance je naučila i da kuvaju srpska jela, a u Tokiju je izašao i prvi srpski kuvar na japanskom.

    Profesorka italijanskog jezika, a govori još četiri, Jelena Jeremić voli da kuva još od srednje škole, ali tek kada je pre deset godina otišla u Japan shvatila je koliko gastronomija može da bude važna za jednu zemlju. Japanci su je savršeno iskoristili kako bi upoznali druge kulture, objašnjava Jeremićeva.

    U Zlakusi Japanke su videle kako se prave najbolje posude za kuvanje sarme, na Oplencu probale naša vina, a u Vojvodini su pravile autohtonu srpsku Vasinu tortu.
    © Foto : Privatna kolekcija
    U Zlakusi Japanke su videle kako se prave najbolje posude za kuvanje sarme, na Oplencu probale naša vina, a u Vojvodini su pravile autohtonu srpsku "Vasinu tortu".

    „Pošto je Japan ostrvo, kroz istoriju oni nisu mnogo putovali, dobar način da sa distance upoznaju nečiju kulturu je da probaju njihovu hranu. Tamo mi je nedostajala naša hrana, mislila sam da bi bilo zanimljivo da to sa njima podelim. Počela sam da radim u Internacionalnoj školi, posle šest godina, moj čas kuvanja je bio jedan od najpopularnijih. Kapacitet je bio 50 ljudi mesečno, a karte su se prodavale bukvalno za pet minuta nakon što se objavi da će časovi biti održani“, priča Jeremićeva.

    Japanski kiseli kupus

    Kroz njenu školu kuvanja specijaliteta iz Srbije i sa Balkana prošlo je čak 1.700 polaznika. Mnogi su se zaljubili u Srbiju preko njenih ukusnih jela, a uspeli su i da u uslovima jednog od najmodernijih i najgušće naseljenih gradova sveta ukisele kupus za sarmu, koja ih posebno fascinira, otkriva Jeremićeva.

    „Japanci nemaju podrume, mi imamo gde da zatvorimo sve te mirise, a pošto imaju male stanove, imaju i male terase. Zapravo su smislili da odvoje sve listove kupusa, da ih naslažu u hermetički zatvorene kese, ubace vodu i so i tako kisele. To je i meni dalo ideju, ako neka domaćica u Srbiji ne želi ili nema prostora za bure, može da uradi isto i ukiseli kupus za kuvanje sarmi preko zime.“

    A sada — pečeno prase!

    Nakon što je eksperiment sa kiselim kupusom uspeo, polaznice škole kuvanja jela iz Srbije i sa Balkana smatrale su se spremnim da dođu u Srbiju. U Vojvodini su pravile autohtonu srpsku „Vasinu tortu“, videle kako se u Zlakusi prave najbolje posude za kuvanje sarme, a na Oplencu probale naša vina. Tamo su pred njih izneli i pečeno prase.

    Japanke koje su u Srbiju došle da upoznaju našu gastronomiju, saznale su kako se pravi najkvalitetniji med, ali i kako nastaju pravoslavne ikone.
    © Foto : Privatna kolekcija
    Japanke koje su u Srbiju došle da upoznaju našu gastronomiju, saznale su kako se pravi najkvalitetniji med, ali i kako nastaju pravoslavne ikone.

    „Kada su ga izneli, prvo su pomislili da je tu samo da ga pokažu, a kada su shvatile da je samo za njih, pitale su da li moraju sve da pojedu, jer je kod njih običaj da se pojede sve što je posluženo“, priseća se Jeremićeva anegdote sa jedne od tura sa Japankama po našoj zemlji.

    Fali im „šilja“

    Japanci zapravo obožavaju naša jela, jer oko njih čovek mora da se potrudi, objašnjava autorka Srpskog kuvara na japanskom.

    „Kada nekoga ugoste u kući, vole da ispričaju kako su nešto skuvali. Ako nekome kažete da je za jednu sarmicu potrebno dva meseca kiseliti i pretakati kupus, maltretirati komšije koje moraju da tolerišu mirise, onda oni to jako cene. Obožavaju sarmu, ali i pečene paprike, zato što kod njih nema ’šilja‘, koje su kod nas u sezoni najčešće i najjeftinije“, objašnjava Jeremićeva.

    Kada nekoga ugoste, Japanci vole da ispričaju kako su nešto skuvali. Ako kažete da je za jednu sarmicu potrebno dva meseca kiseliti i pretakati kupus, onda oni to jako cene, kao i pravljenje ajvara, objašnjava Jeremićeva.
    © Foto : Privatna kolekcija
    Kada nekoga ugoste, Japanci vole da ispričaju kako su nešto skuvali. Ako kažete da je za jednu sarmicu potrebno dva meseca kiseliti i pretakati kupus, onda oni to jako cene, kao i pravljenje ajvara", objašnjava Jeremićeva.

    Da bi stanovnicima ove daleke zemlje dočarala ukuse Srbije, rizikovala je prenoseći crvene paprike u Japan kroz veoma strogu carinsku kontrolu, jer pored kiselog kupusa, sarme i kajmaka, Japance posebno fascinira srpski ajvar.

    Kuvar rasprodat

    Recepti za sve đakonije nalaze se u prvom „Srpskom kuvaru“ na japanskom koji je za nekoliko meseci gotovo rasprodat. Izdavanje kuvara bio je državni projekat čiju je važnost pre svih prepoznala Ambasada Srbije u Tokiju u čijim je prostorijama i održana promocija.

    Recepti koje je odabrala su najpopularnija jela i meniji iz škole kuvanja, meni Nikole Tesle, Titov meni, Božićna trpeza, jela koje Srbi najčešće jedu u restoranima, karađorđeva šnicla, šopska salata, urnebes.

    Japanci su oduševljeni Karađorđevom šniclom, ali smatraju da je bolje poslužiti isečenu, podeliti je, jer su količine hrane koje Srbi konzumiraju za njih šokantne.
    © Foto : Privatna kolekcija
    Japanci su oduševljeni Karađorđevom šniclom, ali smatraju da je bolje poslužiti isečenu, podeliti je, jer su količine hrane koje Srbi konzumiraju za njih šokantne.

    Na kraju razgovora za Sputnjik pitamo je zašto je ta zemlja sa kojom nemamo gotovo nikakvih dodirnih tačaka od 1999. godine pomogla Srbiju sa više od 508 miliona evra. Vlada Japana ima strategiju da kroz donacije stvara mrežu prijatelja, a diplomatske veze sa Srbijom ima više od 100 godina, to je zvanično objašnjenje, ali meni je mnogo zanimljivije nezvanično, zašto Japanci žele da dođu baš u Srbiju i da joj pomognu, kaže Jeremićeva.

    Još ima duše

    „I dalje čuvamo našu originalnost, nismo postali turistička zemlja, kao recimo Italija, kada odete ne znate da li ste seli u pravi italijanski restoran ili ga drži neki Kinez, pa hrana nije originalna. Srbija i dalje ima originalnu dušu, onaj ko dođe može da iskusi to gostoprimstvo, a mi smo sjajni domaćini. To je jedan od razloga zašto nas Japanci vole“, objašnjava Jelena Jeremić.

    Presudno za sve što je uradila na promociji Srbije, a nove generacije Japanaca i dalje igraju srpska kola na Univerzitetu, je prijateljstvo sa suprugom nekadašnjeg ambasadora Japana u našoj zemlji gospođom Ecuko Cunozaki, ženom koja je ostala veliki prijatelj Srbije.
    © Foto : Privatna kolekcija
    Presudno za sve što je uradila na promociji Srbije, a nove generacije Japanaca i dalje igraju srpska kola na Univerzitetu, je prijateljstvo sa suprugom nekadašnjeg ambasadora Japana u našoj zemlji gospođom Ecuko Cunozaki, ženom koja je ostala veliki prijatelj Srbije.

    Presudno za sve što je uradila na promociji Srbije, a nove generacije Japanaca i dalje igraju srpska kola na Univerzitetu u Tokiju, bilo je njeno poznanstvo, a kasnije i prijateljstvo sa suprugom nekadašnjeg ambasadora Japana u našoj zemlji gospođom Ecuko Cunozaki, ženom koja je ostala veliki prijatelj Srbije.

    Tagovi:
    razmena, kultura, poseta, kupus, ajvar, kuvar, kuvanje, Srbija, Japan
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga