17:59 19 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Topovske šupe - deo nekadašnje kasarne Vojske Kraljevine Jugoslavije u kojem su se nalazili objekti za smeštaj artiljerijskog oruđa.

    Sputnjik saznaje: Uz Staro sajmište Srbija konačno spasava od zaborava još jedno veliko stratište

    © Foto : Beoinfo
    Život
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2975
    Pratite nas

    Staro sajmište, jedini koncentracioni logor u Evropi koji nije obeležen, konačno bi, 74 godine nakon završetka Drugog svetskog rata, trebalo da postane Memorijalni centar. Memorijal će obuhvatiti još jedno mesto stradanja — Topovske šupe, danas građevinsko zemljište u privatnom vlasništvu na kojem je planirana izgradnja tržnog centra.

    Svega tri meseca trebalo je radnoj grupi koju je formirala Vlada Srbije na napravi predlog zakona o Memorijalnom centru Staro sajmište. Kako Sputnjik saznaje u Ministarstvu kulture, nacrt bi pred poslanicima mogao da se nađe do kraja godine.

    Taj propis temelji se na Stokholmskoj deklaraciji, koja je i temelj osnivanja Međunarodne alijanse sećanja na Holokaust (IHRA), čiji je predsednik Žorž Santer ovih dana posetio Beograd i uputio reči kritike zbog stanja u kojem se nalaze Staro sajmište i logor Topovske šupe.

    CC BY-SA 3.0 / Neubauer
    Zarobljavanje Jevreja 1941. godine u Beogradu.

    Predstavnik te važne organizacije iz Srbije je ipak otišao zadovoljan, jer će teretana, restoran, pa i vrtić otvoren u Spasićevom paviljonu otići u prošlost, a Staro sajmište konačno biti obeleženo na način dostojan mestu na kojem je stradalo na hiljade ljudi. Njima će na samom mestu stradanja biti posvećen Memorijalni centar, koji će činiti muzej, biblioteka, arhiv i učionica.

    Radovi na proleće

    Asja Drača Muntean, pomoćnica ministra kulture za međunarodnu saradnju, za Sputnjik kaže da je reč o velikom prostoru koji neće moći da se brzo sredi posle decenija zapuštenosti. Nema brzih rešenja, trebaju nam pametna i dugoročna, nadam se da ćemo to i postići, kaže Munteanova.

    „Želimo da krenemo od parcela koje su u vlasništvu države i grada, zato želimo da pođemo od centralne kule, koja je u potpunosti u javnom vlasništvu, želimo da što pre osnujemo ustanovu i tamo je smestimo. Zatim će biti urađen plan eksproprijacije, fazno ulazimo u kapitalne investicije i radimo eksproprijaciju i obnovu zgrada u kojima se nekada nalazio koncentracioni logor. Tu nema rešenja preko noći, ali ako zakon uđe u skupštinsku proceduru do kraja godine, plan je da na proleće krenemo sa radovima u centralnoj kuli i da imamo ustanovu koja će da tom prostoru biti u punoj funkciji“, objašnjava ona.

    Spomenik žrtvama logora na Starom sajmištu.
    © Foto : Beoinfo
    Spomenik žrtvama logora na Starom sajmištu.

    Munteanova dodaje da je za ovaj važan posao potrebno izdvojiti milion i po evra. Memorijalni centar Staro sajmište baviće se prikupljanjem, čuvanjem, izlaganjem, istraživanjem i prezentovanjem arhivske, filmske i muzejske dokumentacije i građe, koja je vezana za žrtve.

    Budući memorijal će se baviti istraživačko-edukativnom delatnošću, ali i organizacijom manifestacija i akcija kojima se neguje sećanje na žrtve logora.

    Pomoćnica ministra kulture za Sputnjik otkriva da će Memorijalni centar Staro sajmište štititi još jedno mesto stradanja — Topovske šupe, koje su kao budući memorijal sporne, jer su više od 15 godina u vlasništvu kompanije „Delta holding“, koja je na tom mestu planirala izgradnju tržnog centra.

    Topovske šupe, koje su trenutno pod zaštitom najnižeg stepena, izazvale su brojne nesuglasice u jevrejskoj zajednici u Srbiji, nuđena su različita rešenja, od toga da se deo objekta logora sruši do toga da se izmesti i formira poseban memorijalni centar.

    Početak raspleta je upravo nacrt zakona o Memorijalnom centru Staro sajmište, koji će omogućiti da ta institucija neguje kulturu sećanja i na ono što se dogodilo na današnjoj Autokomandi i da vodi brigu i o tom prostoru.

    „Pre svih, na potezu je Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda, koji mora da definiše koji su uslovi i na koji način će biti zaštićen taj prostor i da ga proglasi kulturnim dobrom. To je ono što mi očekujemo, a u drugoj fazi slede dogovori sa privatnim vlasnikom na čijoj se parceli nalazi jedan deo tog kompleksa. Razgovori sa jevrejskim zajednicama su započeti, to je dobro, mora da postoji dijalog i sa Zavodom i sa predstavnicima žrtava i njihovim porodicama. Nadamo se da će ti razgovori dati rezultat“, ističe Asja Drača Muntean.

    Staro sajmište neposredno pre početka Drugog svetskog rata. Na ovom mestu stradale su hiljade Jevreja i Srba.
    © Wikipedia /
    Staro sajmište neposredno pre početka Drugog svetskog rata. Na ovom mestu stradale su hiljade Jevreja i Srba.

    Poslovni interes ne sme da pobedi

    Istoričar dr Milan Koljanin, koji je magistrirao na tezi o stratištu na Starom sajmištu, ne krije zadovoljstvo što će i Topovske šupe na neki način biti zaštićene, iako će verovatno proći još puno vremena dok se ne nađe konačno rešenje. Zaštita tog prostora je jedino logično rešenje, jer su dva logora povezana, trebalo bi sačuvati makar dva originalna objekta koji su važni za stradanje Jevreja, Roma i Srba.

    „Može da se nađe kompromis, posebno ako je arhitekta vešt. To je kompromis koji bi zadovoljio potrebe memorijalizacije, ali i poslovne potrebe vlasnika tog prostora. Ako su vlasnici prostora, ne moraju da budu i potpuni vlasnici našeg sećanja i kulture sećanja koju smo dužni da negujemo kao država i oni koji su pozvani da to neguju. Komercijalni interes ne bi smeo da pobedi viši interes koji je ovde očigledan“, ističe Koljanin.

    Nadu da će kompromis pobediti budi činjenica da je kompanija „Delta holding“ bila otvorena da prihvati svako rešenje sa kojim bi se saglasila jevrejska zajednica. Dobru volju da se problem reši pokazala je i angažovanjem arhitekte jevrejskog porekla Ami Mura, koji se sa posebnom pažnjom posvetio projektovanju poslovnog kompleksa.

    Na ovom mestu nedavno je postavljena memorijalna ploča, treća po redu, pošto su prethodne dve ukradene. Deo objekata služio je kao logor za Jevreje i Rome, Nemci su ga napravili tako da izgleda kao radni logor, ali to je istovremeno bio, kako kaže Koljanin, rezervoar talaca za masovno ubijanje. Deo logora istovremeno je služio kao izbeglički kamp za Srbe iz NDH, a u februaru 1942. godine jedan od objekata postao je Srpski izbeglički dečji dom.

    Žrtve dželata

    Staro sajmište prvo je bilo pod upravom nemačke policije, Gestapoa iz okupirane Srbije, ali na teritoriji NDH, odnosno Zemuna, po kojem je logor sve vreme nosio ime. Svakodnevno, jevrejska deca, žene i starci ubijani su na putu od logora do pripremljenih masovnih raka u selu Jajinci. Za samo pet meseci stradalo je više od 6.000 Jevreja.

    Sredinom maja 1944. godine logor je prepušten ustaškoj policiji, koja je njime upravljala do raspuštanja logora krajem jula iste godine. Kroz Staro sajmište prošlo je oko 32.000 hiljade, a ubijeno je oko 11.000 ljudi.

    Oba mesta izuzetno su važna za razumevanje Holokausta, ali i istorije Srbije u Drugom svetskom ratu. Zakon koji je pripremilo Ministarstvo kulture konačno će otvoriti dug proces formiranja uslova za dostojno sećanje na sve koji su u njima izgubili život.

    Tagovi:
    memorijal, muzej, zaštita, logori, Drugi svetski rat, Nemci, Staro Sajmište, Holokaust
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga