04:22 22 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Naučnici u laboratoriji

    Može li se izmeriti zadovoljstvo kad se počešeš

    © Depositphotos / Alexraths
    Život
    Preuzmite kraći link
    0 16
    Pratite nas

    „Ig Nobelova“ nagrada za mir, koja se svake godine dodeljuje za neobična i nikom potrebna dostignuća, ove godine pripala je, između ostalih, i ekipi iz SAD, Velike Britanije, Singapura i Saudijske Arabije, koji su izmerili nivo zadovoljstva koje osoba oseća nakon što počeše deo tela koji je svrbi.

    Naučnici su takođe utvrdili da je intenzitet svraba na leđima i gležnjevima znatno intenzivniji od svraba na podlaktici.

    Nemački psiholog Fric Strek dobio je nagradu iz oblasti fiziologije za svoje otkriće — kada drži olovku u ustima čovek se nesvesno smeši, što ga čini srećnijim.

    Istina, kasnije je utvrđeno da to i nije baš tako.

    Vombati i kvadrati

    Međunarodni tim istraživača dobio je nagradu u oblasti fizičkih nauka za definisanje mehanizma koji omogućava australijskim torbarima — vombatima da proizvode izmet kvadratnog oblika. Dvoje istraživača iz tog tima su dobitnici „Ig Nobelove“ nagrade po drugi put; pre četiri godine oni su dobili nagradu za izračunavanje prosečne brzine mokrenja kod sisara.

    Za razliku od dodele prave Nobelove nagrade, gde su laureati poznati mnogo pre ceremonije, osnivači „Ig Nobelove“ nagrade drže sve u tajnosti do kraja. To je u vezi sa činjenicom što se neko od potencijalnih dobitnika nagrade može uvrediti zbog takvog nagrađivanja. Stoga organizatori ceremonije usmeno obaveštavaju učesnike ceremonije, a oni daju svoj pristanak da prisustvuju događaju.

    Formalni kriterijum za izbor radova — „ono što te natera da se nasmeješ, a zatim da se zamisliš“, koji je predložio Mark Abrams, osnivač nagrade i urednik časopisa „Anals of improbabl risrč“, dokazuje da ceremonija nije samo šaljivi šou.

    Neki od naučnika koji su dobitnici „Ig Nobelove“ nagrade kasnije su uspeli da primene svoj izum u ozbiljnim istraživanjima. Jedan od njih je fizičar Andrej Gejm, koji je dobio Nobelovu nagradu za proučavanje grafensa, i to deset godina nakon osvajanja „Ig Nobelove“ nagrade za uspešan eksperiment o levitaciji žive žabe u magnetnom polju.

     

     

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga