02:17 22 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Vreme

    Ko je smislio pomeranje sata

    © Foto : Pixabay
    Život
    Preuzmite kraći link
    4763
    Pratite nas

    Dok traju rasprave o tome u kojoj vremenskoj zoni ostati kada EU ukine pomeranja sata 2021. godine mi smo na zimsko računanje vremena prešli noćas u tri sata, kada smo kazaljke vratili sat unazad, a mnogi se pitaju kako je uopšte došlo do ovakvog načina „uštede energije“.

    Sama ideja da se pomeranjem sata stvori privid dužeg dana stara je više od 200 godina, ali nestašica uglja širom Evrope naterala je Nemačku i njenu saveznicu Austrougarsku da tokom 1916. godine tako počnu da štede energiju, a to su uskoro učinile i ostale zemlje, piše „Gardijan“.

    Neke su posle 1918. godine napustile ovu praksu, samo da bi joj se ponovo vratile tokom naftne krize 1970-ih. Letnje računanje vremena u bivšoj Jugoslaviji uvedeno je 27. marta 1983. godine.

    Protivnici pomeranja sata, odnosno letnjeg računanja vremena, tvrde da se tako zapravo ne štedi energija, budući da je manja potrošnja u domaćinstvima u večernjim satima „nadoknađena“ u jutarnjim.

    Studije pokazuju da ljudi ne spavaju stvarno „sat duže“ kada se sat vraća unazad, ali da sat sna manje prilikom prelaska na letnje računanje vremena štetno utiče na spavanje i nekoliko nedelja kasnije.

    Za pomeranje sata i protiv njega

    Diskutabilan je i uticaj pomeranja sata na ekonomiju — dok ugostiteljstvo i turizam imaju koristi od dužeg dana leti, poljoprivreda je tradicionalno protiv toga zbog problema koje stvara u muženju krava, žetvi itd.

    Oko 70 zemalja pomera sat dva puta godišnje, a ispitivanje „JuGova“ pokazalo je da je u Velikoj Britaniji 44 odsto stanovništva za pomeranje sata, dok bi 39 odsto više volelo da se ova praksa ukine. Zanimljive su i regionalne razlike — Škoti su najveće pristalice statusa kvo, jer bi prelazak na letnje računanje vremena u nekim delovima doveo do izlaska sunca tek nakon 10 časova ujutro.

    Kako je Evropski parlament izglasao da se pomeranje sata ukine do 2021. godine, „Gardijan“ piše kako bi to moglo dovesti do još jedne zavrzlame sa Bregzitom, budući da bi Severna Irska i Irska pola godine mogle da budu u različitim vremenskim zonama, i na sve imale još i „vremensku granicu“.

    Budilnik, sat
    © Fotolia / BillionPhotos.com
    Sat dva puta godišnje pomera oko 70 zemalja...

    „Gardijan“, ipak, navodi kako je precizno računanje vremena rezultat digitalne ere i vreme se može shvatati dosta fluidnije, kako je kroz istoriju često i bio slučaj. U Starom Rimu su se sa skraćivali sami sati, pa su tako postojali različiti peščani i vodeni satovi za različite mesece. Čak i po pronalasku mehaničkih satova, Venecija je, na primer, bila pola sata ispred Torina.

    Uniformisano „vreme sata“ mlad je koncept, nastao otprilike kada i železnica, jer su razlike u vremenu u gradovima predstavljale potencijalnu opasnost za putovanje vozom.

    Ipak, sve do 1911. razlika u vremenu između Francuske i Britanije bila je oko devet minuta, a satovi na železničkoj stanici u Parizu kasnili su pet minuta da bi svi putnici uspeli da stignu na voz.

    Zimsko računanje vremena traje do poslednjeg vikenda u martu 2020. godine.

    Evropski parlament je 4. marta ove godine izglasao da se od 2021. ukida pomeranje, pa će tako sve zemlje EU morati da odaberu letnje ili zimsko računanje vremena, a Srbija još treba da odluči da li će krenuti stopama EU.

    Tagovi:
    ukidanje, pomeranje, sat
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga