11:04 14 Novembar 2019
Slušajte Sputnik

    Naučnici predlažu ponovnu upotrebu nacističkog otrova

    © Sputnik / Kirill Braga
    Život
    Preuzmite kraći link
    11332
    Pratite nas

    Hemičari sa Univerziteta u Njujorku, koji su proučavali insekticid koji su nemački naučnici razvili tokom Drugog svetskog rata, došli su do zanimljivih otkrića tokom istraživanja na sasvim drugu temu.

    „Pre dve godine nismo ni pomišljali da ćemo se ovime baviti“, rekao je Majkl D. Vord, profesor hemije sa Univerziteta u Njujorku.

    U posleratnim savezničkim obaveštajnim izveštajima koje su proučavali Vord i njegove kolege, nemački naučnici tvrdili su da je njihov insekticid, koji se sada naziva DFDT, efikasniji od DDT.

    Saveznički zvaničnici odbacili su te tvrdnje kao gluposti, posebno s obzirom na grozne ratne postupke „Hehsta“, nemačkog proizvođača hemikalija koji je razvio taj insekticid.

    Kompanija je prisiljavala stanovnike zemalja koje je Nemačka okupirala da rade u njenim fabrikama i testirala je hemikaliju na zatvorenicima koncentracionih logora. Insekticid je bio zaboravljen decenijama.

    Čini se, međutim, da naučni rad dr Vorda i njegovih kolega, koji je ovog meseca objavljen u članku u časopisu Američkog hemijskog društva, potvrđuje nemačke tvrdnje.

    Zaboravljena hemikalija ubija komarce za samo četvrtinu vremena u odnosu na DDT, prenosi hrvatski „Ekspres“.

    DDT, koji se u početku smatrao čudotvornom hemikalijom, svuda se koristio nakon Drugog svetskog rata, sve dok se 1960-ih ljudi nisu zabrinuli za životnu sredinu.

    Iako su ga mnoge nacije zabranile 1970-ih, u nekim zemljama se još uvek upotrebljava.

    Godine  2006. Svetska zdravstvena organizacija odobrila je upotrebu DDT u kontroli malarije, pre svega za prskanje unutrašnjih zidova.

    To su, inače, mnogo manje količine od onih koje su poljoprivrednici koristili u prošlosti.

    Komarac
    CC BY 3.0 / Vikipedija/Alvesgaspar
    Komarci sve otporniji na otrove...

    DFDT ubija brže

    Čini se da bi se smrtonosniji DFDT mogao upotrebljavati u još manjim, možda sigurnijim dozama. To bi službama javnog zdravstva omogućilo naizmenično korišćenje insekticida kako bi se izbeglo razvijanje otpornosti na DDT kod komaraca.

    Ali da li bi danas neko rizikovao vreme i novac potrebne za utvrđivanje može li DFDT biti sigurno i delotvorno sredstvo protiv malarije i drugih bolesti koje prenose komarci, poput zika virusa, denge i žute groznice?

    „Donatori, vlade, oni ne žele da se izlagažu negativnim reakcijama javnosti, čak i ako su neopravdane“, rekao je Bart Kar, koautor studije.

    Delotvornost DDT kao insekticida prvi je 1939. otkrio Pol Herman Miler, švajcarski hemičar. Insekticid je patentirala njegova fabrika u Bazelu. DDT je kontaktni insekticid.

    „Insekti moraju da hodaju po kristalima da bi umrli“, rekao je dr Kar.

    Nakon što se DDT apsorbuje kroz stopala insekta, veže se za nervne ćelije, uzrokujući da se oni zaglave u položaju „uključeno“ i stradaju. Insekticid nema takvo dejstvo kod sisara.

    Sjedinjene Države i drugi saveznici licencirali su DDT i proizvodili ga za kontrolu malarije i tifusa tokom Drugog svetskog rata. Nakon rata, DDT su široko koristili poljoprivrednici i tokom godina poprskano je dva miliona tona ovog insekticida. Svetska zdravstvena organizacija uspela je do 1955. iskorijeni malariju u nekim delovima sveta, ali mnogi su komarci nakon toga razvili otpornost i verovatno su je genetski preneli na potomstvo. Bolest se vratila.

    Trenutak pada DDT bio je objavljivanje knjige „Tiho proleće“ Rejčel Karson iz 1962.

    Knjiga je bila najava ekološkog pokreta, dokumentujući ekološko uništenje neselektivnom upotrebom insekticida.

    Molekuli DDT opstaju decenijama i nakupljaju se u životinjama pri vrhu prehrambenog lanca.

    SAD su zabranile DDT 1972. godine, a posle njih i mnogi drugi.

    Šta su pokazali spiralni kristali

    Dr Kar i dr Vord smatraju da bi ishod mogao biti drugačiji da su umesto njega upotrebljavane materije koje su razvili nacistički naučnici.

    Hemičari sa Univerziteta u Njujorku istraživanje su započeli bez ikakvog interesa za insekticide.

    Proučavali su sastojke koje se kristališu u iskrivljenom spiralnom uzorku. Jedan od načina prepoznavanja takvih molekula je skeniranje unutrašnje mreže slika kristala.

    Otkrili su da DDT pokazuje karakteristične odsjaje spiralnog kristala pri osvetljavanju polarizovanom svetlošću.

    Đingsjang Jang, naučnik s istog univerziteta, počeo je da uzgaja kristale DDT i pronašao očekivane kristale, ali i zbrkane, haotične uzorke.

    Naučnici u laboratoriji
    © Depositphotos / Alexraths
    Naučnici otkrili do tada nepoznate detalje...

    „Bilo je nekih organizovanih i nekih haotičnih“, rekao je dr Kar.

    „Nismo očekivali ove druge oblike, drugačiji raspored molekula u kristalu. To nauci nije bilo poznato“.

    To je dovelo do sledećeg niza eksperimenata.

    „Budući da imamo dva oblika“, rekao je dr Kar, „bilo je prirodno pitati — koji je od tih oblika bio istorijski ubica insekata?“

    Pokazalo se da je haotični oblik smrtonosniji. Istražujući najranije podatke o DDT, ovi su hemičari naišli na spominjanje DFDT.

    Difluoro-difenil-trikloro-etan istih je molekula kao i DDT, osim što atomi fluora zamenjuju dva hlora.

    Nemci su razvili DFDT barem delimično kako bi izbegli plaćanje licence za DDT Švajcarcima, ali je mogući razlog i to što su hemijski sastojci za DFDT, iako tada znatno skuplji od onih za DDT, bili lako dostupni u ratnoj Nemačkoj.

    Kako se DDT upotrebljava na Zapadu, DFDT je zaboravljen, čak i nakon što je Pol Herman Miler, koji je 1948. za rad s DDT osvojio Nobelovu nagradu za medicinu, pohvalio DFDT, napominjući kako brže ubija komarce.

    Da li bi nacistički otrov iskorenio malariju

    U ogledima na Univerzitu u Njujorku DFDT je ubio polovinu podvrgnutih komaraca za oko pola sata, dok je DDT trebalo nekoliko sati.

    Zbog toga se doktor Kar pita: da je DFDT korišćen umesto DDT, da li bi to do 1955. dovelo do iskorenjivanja malarije, pre razvoja otpornosti kod komaraca?

    Savremeni stručnjaci za upotrebu insekticida sumnjičavi su prema izgledima da je DFDT rešenja za malariju, ukazujući na sličnosti u hemijskim strukturama s DDT.

    „Sumnjam da je način delovanja DFDT u tom pogledu identičan sa DDT“, rekao je Džefri P. Blumkvist, profesor toksikologije i otpornosti na insekticide na Univerzitetu na Floridi, „tako da bi pri primeni jednoga dolazilo do pojave otpornosti i na drugog“.

    Ako DFDT može da ubija, potencijalno bi mogao da bude važan novi alat. Razvoj otpornosti na insekticide može se umanjiti privremenim prelaskom na drugi insekticid, a količine potrebne za borbu protiv malarije su male.

    „Ono što ekolozi ne razumeju jeste da, ako se koristi za javno zdravlje a ne za poljoprivredu, onda to ima vrlo mali uticaj na životnu sredinu“, rekao je dr Gubler.

    Tagovi:
    hemikalija, otrov, Nacisti
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga