08:39 20 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    0 2211
    Pratite nas

    Pronalaženje smisla u životu moglo bi da smanji rizik od rane smrti, zaključuje se u novom istraživanju na Medicinskom fakultetu u Kaliforniji.

    Istraživači u SAD su otkrili su da ljudi koji smatraju da su pronašli životni smisao u boljem fizičkom i psihičkom stanju i izvesnije je da će živeti duže. Ljudi koji ga još uvek traže imali su lošije mentalno zdravlje, kao i loše kognitivno funkcionisanje.

    „Mnogi razmišljaju o svrsi života iz filozofske perspektive. Smisao u životu je povezan sa boljim zdravljem, a možda i dugovečnošću. Oni sa smislom su srećniji i zdraviji od onih bez njega“, kaže dr Dilip Jeste, profesor psihijatrije i neuronauke na Medicinskom fakultetu u San Dijegu.

    Za studiju, objavljenu u časopisu „Klinička psihijatrija“, tim je pregledao podatke više od 1.000 odraslih učesnika starosti od 21 do 100 godina. Oni koji su rekli da su pronašli smisao u životu bili su boljeg fizičkog i mentalnog zdravlja, mada detalji kako se to meri nisu tako jasni. Ipak, potraga za svrhom bila je povezana sa lošijim mentalnim zdravljem i kognitivnim funkcionisanjem. A veza sa zdravljem razlikovala se kod starijih i mlađih od 60 godina – dob u kojoj su prisustvo smisla i potraga za njim bili na najnižoj tački.

    „Kad ste mladi, npr. u dvadesetim godinama, niste sigurni u svoju karijeru, životnog partnera i ko ste kao osoba. Vi tražite životni smisao. Kad počnete da ulazite u tridesete, četrdesete i pedesete, imate jače veze, možda ste u braku i imate porodicu i sigurni ste u karijeru. Potraga se smanjuje, a pojačava se smisao života. Nakon 60. godine stvari počinju da se menjaju. Ljudi se povlače sa posla i počinju da gube identitet“, rekao je dr Jeste.

    „Javljaju se zdravstveni problemi i neki prijatelji i članovi porodice polako odlaze. Ponovo počinju da traže smisao u životu, jer se značenje koje su nekada imali promenilo“, navodi istraživač.

    Za buduća istraživanja, tim planira da ispita druga područja — mudrost, usamljenost i saosećanje, da bi videli kako ovo utiče na životni smisao.

    „Takođe želimo da ispitamo da li su neki biomarkeri stresa i starenja povezani sa traženjem i pronalaženjem smisla u životu“, rekao je dr Jeste.

    Jedna studija na gotovo 7.000 Amerikanaca srednje dobi otkrila je da će oni koji nemaju jaku životnu svrhu biti više nego dvostruko u riziku da umru tokom petogodišnjeg perioda, uglavnom od kardiovaskularnih bolesti, i to bez obzira da li su bogati i bez obzira na pol, rasu i nivo obrazovanja.

    Zaključak je čak da je svrha u životu važniji faktor za smanjenje rizika od smrti nego alkohol, pušenje ili redovna fizička aktivnost.

    Tagovi:
    dugovečnost, nauka, istraživanje
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga