10:02 05 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 1365
    Pratite nas

    „Ima jedna Moma, ona ima velike oči i usta skroz do njih. Kada je zoveš, čuje se dečji vrisak. Ona ti prvo kaže da raskrvariš oko konju, iscrtaš crvenom bojom krv na ruci, a posle ti daje druge zahteve i na kraju igrice ona kaže da se samoubiješ.“

    Ovo nije scena iz horor filma, već odgovor jednog drugaka iz beogradske osnovne škole reporteru Sputnjika na pitanje šta gleda na internetu i koje igrice igra.

    Deca na internetu
    © CC0 / Pixabay
    Roditelji uglavnom i ne znaju koje sadržaje deca pretražuju na internetu.

    Više od 40 odsto dece u Srbiji koja koriste internet gleda slike krvi i mučenja životinja i ljudi, a gotovo trećina pristupa pornografskim sajtovima, pokazuje istraživanje „Deca Evrope na internetu“.
    Ispitivana su deca starosti od 9 do 17 godina, a Sputnjik je sproveo istraživanje sa još mlađom, u drugom razredu jedne beogradske osnovne škole.

    Pucaj, ubijaj, pljačkaj… Iskustva srpske dece na internetu

    Ovo su još neki odgovori osmogodišnjaka:

    „Na toj igrici možeš da pucaš u ljude, da te juri policija, da bacaš bombe. To je GTA, ja igram GTA trojku, možeš da ubijaš sve, da pljačkaš neke prodavnice i tako dalje“, priča nam dečak.

    — A šta ti kažu roditelji kad vide da si pljačkaš prodavnica?
    „Ne kažu mi ništa. Meni je tata tu igricu poklonio i rekao mi je da mogu da radim s njom šta hoću.“

    „Mama mi je izbrisala jutjub kad je videla da sam slušao neke pesme od jutjubera koji se zove Baka Prase. Kad je ona poslušala jednu tu pesmu, ona je pošizela“, priznaje jedan đak.

    I ostala iskustva beogradske dece, uverili smo se, slična su.

    Oko 70 odsto dece spava sa telefonom

    Doktor Vlajko Panović, specijalista kliničke psihologije koji se bavi problemima savremene porodice, odnosno zavisnošću od novih tehnologija, ovih dana obilazi učenike šestog razreda u prigradskim naseljima Beograda.

    Dečak sa pištoljem
    © CC0 / pexels
    Većina igrica kod dece podstiče agresiju, čak i kada nema pucanja u neprijatelja.

    Šokiran je činjenicom da 70 odsto njih, kako kaže, bukvalno spava sa mobilnim telefonom.

    „Isti procenat dece ide u krevet posle ponoći, a najveći broj njih koristi nekontrolisane sadržaje, a roditelji o tome nemaju pojma“, ističe ovaj stručnjak.

    Kaže da edukaciju kod ovog problema treba usmeriti u dva pravca, prvi je da roditelji shvate ozbiljnost mogućih posledica, a zatim da sa nastavnicima pomognu deci tako što će ih uputiti u korisne stvari na internetu. Problem je u tome što se današnji roditelji plaše, kaže Panović.

    „Plaše se da deci nešto brane, tako dobijamo ’kopi pejst‘ generaciju koja nosi iste iscepane pantalone, koristi isti rečnik u kom dominira ’blejanje‘ i ’kuliranje‘, dominira zabava, a nema nikakvog napora. Ali i otpor prema autoritetima, što je tragično u trenutku kada deca treba da usvajaju radne navike, odgovorno ponašanje, odnos prema zdravom autoritetu koji treba da im pomogne da afirmišu ljudske vrednosti“, konstatuje Panović.

    Roditelji sa sa detetom
    © Depositphotos / Syda_Productions
    Roditelji treba da provode kvalitetno vreme sa decom, to je jedini lek, kaže doktor Vlajko Panović.

    Uključen kompjuter, isključeni roditelji

    On dodaje da su „isključenim“ roditeljima pomogli i novi evropski zakoni koji su nastavnicima vezali ruke, ograničili mogućnost vaspitnog uticaja, zato što se zabrane nastavnika često tumače kao nasilje nad decom.

    „Nastavnici su uplašeni, kao i mnogi roditelji. Imamo ogroman uticaj tih zakona koji su protiv zdravih vaspitnih stilova i obrazaca. Situacija je mnogo složenija nego što ta statistika iz istraživanja govori.“

    Ovaj lekar dodaje da roditelji moraju da provode kvalitetno vreme sa detetom, da je to jedini lek, da detetu pomognu da razume svet u koji je gurnuto, jer to je svet ružnog, svet ružnih igračaka, ružnih izraza, govora na televiziji i drugih agresivnih sadržaja koji dolaze putem različitih medija.

    „Da ih zaštiti time što će ih voditi u pravcu lepog, organizovanog i skladnog, jednom rečju, normalnog. Dakle, da razviju empatiju, saosećanja i toleranciju kroz strpljenje, da onaj ko drugačije misli nije njihov neprijatelj, jer smo danas u zemlji stvorili neku atmosferu, ne daj bože da vi kažete nešto afirmativno za nekog političara, a oni su oštro polarizovani na dve strane, odmah vas svrstaju na tu stranu.“

    Devojka gleda u telefon u vozu moskovskog metroa
    © Sputnik / Nina Zotina
    Spas od "mraka" može se pronaći upravo na internetu - u edukatvnim i lepim sadržajima koje roditelji treba deci da preporuče.

    Dakle, deca najbolje uče od roditelja, ali i oni su izloženi istim sadržajima. Zato je potrebno da se svi štite, od televizora mogu da pobegnu na internet u potragu za lepim, kvalitetnim sadržajima.

    Kad je vreme za uzbunu

    Panovića smo pitali i kada je vreme za uzbunu, odnosno stručnu pomoć psihologa zbog preteranog korišćenja interneta i društvenih mreža.

    „Kada primete da njihovo dete permanentno drži telefon u rukama, da malo-malo pa gleda kao da čeka da ga neko zove, čeka da dobije neki sadržaj, a posebno kad ga krije, nosi u toalet ili u spavaću sobu. Roditelji bi trebalo da nikada ne dozvole deci da telefone nose u spavaće sobe. Može u dnevnoj sobi da se napravi jedno sanduče gde svi ostavljaju svoje telefone pred spavanje“, savetuje Panović.

    Tagovi:
    istraživanje, lek, autoritet, zabrana, roditelji, Vlajko Panović, psiholog, horor, krv, igrice, Internet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga