19:37 24 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    17212
    Pratite nas

    Stanovnici američke savezne države Nju Džerzi, na obali Atlantskog okeana, iseljavaju se iz svojih domova jer država otkupljuje i ruši veliki broj kuća. Procenjuje se da će ta teritorija delimično ili potpuno biti pod vodom u narednim decenijama, što je posledica globalnog zagrevanja i otopljavanja.

    Usporenim tempom i promišljeno stanovnici priobalja sa suzama u očima okreću glavu dok kuće u kojima su živeli pola veka i duže građevinari ruše.

    Država je otkupila i srušila 145 kuća od 2013. u gradu Vudbridžu, a osam je srušeno samo ovog meseca. Desetine kuća su označene za rušenje narednih meseci, prenosi sajt B92.

    Predviđa se da će u tom gradu sa više od 100.000 stanovnika neke četvrti daleko od okeana, u nižem delu, tik uz prometni auto-put „Nju Džerzi trnpajk“, biti pod vodom u narednim decenijama jer se i na obali Nju Džerzija, kao i širom sveta, diže nivo okeana i voda polako ide ka unutrašnjosti, prenosi B 92.

    Protivpoplavne šume odbrana od okeana

    Državni otkup nekretnina podložnih poplavama postao je stvarnost u mnogim, ne samo priobalnim saveznim državama SAD. Njujork, Teksas, Luizijana, Indijana, Viskonsin, Ajova, Severna Dakota i druge imaju takve programe.

    Klimatske promene
    © CC0 / pixabay
    Klimatske promene već uzimaju danak...

    „Superoluja Sendi“ je 2012. godine žiteljima niza gradova Nju Džerzija, kao što je Vudbridž, pokazala kako izgleda opasnost od rastućih voda. Cilj državnog programa otkupa „Plavi hektari“ je dvostruk: ukloniti ljude i imovinu od opasnosti od budućih poplava i time ispražnjeno zemljište upotrebiti kao „tampon“ ili „sunđer“ koji bi trebalo da pomogne upijanje vode prilikom poplava.

    „Obično kada pomislimo na katastrofu, mislimo na neku veoma jaku oluju ili divlji požar, na nešto što se događa naglo i brzo“, rekla je biolog Bruk Maslo sa Univerziteta Rutgers.

    Pošto su te kuće srušene, ona je smislila da se u tom području odneguje „protivpoplavna šuma“ izdržljivog lokalnog autohtonog drveća, grmlja i trave.

    „Ideja je pre svega ono što je najvažnije: premestiti ljude na viši teren, kako bi se zaštitili zdravlje i bezbednost“, rekla je ona i istakla da su radovi u kojima i sama učestvuje, „drugi deo procesa da bi se obezbedile preostale kuće“ od podizanja nivoa okeana i drugih nadzemnih i podzemnih voda.

    Tagovi:
    klima, evakuacija, klimatske promene
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga