19:43 24 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 2300
    Pratite nas

    Isak Simićević sa Žabljaka nije ni slutio da će, noseći krst na leđima, vođen svojom dušom i osećajem vere u srcu, postati simbol odbrane srpstva i SPC u Crnoj Gori. Krst je lak, kaže on, jer brani ono što je u srcu — veru i poštenje!

    Krst i gusle su najveća svetinja i imaju značenje i vere i crkve i slobode i istrajnosti i svega onoga iskonskog i najveličanstvenijeg! Ovo su reči Isaka Simićevića, čoveka čija je fotografija na kojoj nosi krst na Žabljaku, ispred kolone vernika koji ga slede kroz mećavu i na minus deset, postala simbol otpora i borbe za pravoslavlje, pravdu i istinu u Crnoj Gori.

    Simbol odbrane SPC

    Isak kaže da se sve desilo spontano i da se, eto, on, sticajem okolnosti, našao ispred kolone sa krstom na ramenima. U tom momentu nije ni razmišljao da će ta scena postati nešto o čemu će pričati ceo region.

    „Nije ni meni, ni nikome smetala ni mećava ni hladnoća… Nismo je ni osetili… Osetili smo samo ono što nam je u duši, a to rečima ne može da se opiše. Nisam nikakav narodni heroj, ja sam samo vernik. Na mom mestu je mogao biti i neko drugi. Krst koji sam nosio je krst koji stoji u našoj Crkvi Svetog preobraženja, koja je posvećena bici između Turaka i našeg Šaranskog plemena, a podignuta je 1860. godine u slavu palim borcima. Krst je dakle simbol tog najveličanstvenijeg i najvećeg događaja“ priča Simićević.

    Kolonu vernika koja je išla iza Isaka pratila je pesma „Tamo daleko“, a srpsku zastavu sa grbom sa četiri slova „S“ čvrsto i ponosno su Isakovi sugrađani nosili iza njega.

    „Borba koja je počela neće stati“, dodaje naš sagovornik.

    „Čitav naš pravoslavni svet je ovo što se dešava potreslo, a kamo li nas koji smo za SPC, naravno da ćemo istrajati, inače ne bi smo ni počinjali. Istrajaćemo do kraja … Pomoć imamo od svevišnjeg Boga u koga se nadamo! On je jači od svih nas, jer mi smo prolazni na ovozemaljskom svetu, a on ostaje tu za vek i vjekova‘. Uz njegovu pomoć uvek pravda pobeđuje. Sila ne! I molim sve da ne koriste silu, već pravdu Božiju“, poručuje Isak.

    Drže ga reči Vladike Rada — „muž je branič žene i deteta, narod branič crkve i plemena“. Tako su, dodaje, i oni stali u odbranu Srpske pravoslavne crkve.

    Čast i poštenje

    „Osećao sam se i tada i sada časno i ponosno! Kada stojiš ispred svog naroda sa krstom u ruci ispred svoje vere, to je čast, ali svi smo tu isti. Nikako ja tu nemam prednost niti privilegiju. Ali, eto, imao sam sreću da budem ispred njih tu. I svi misle što i ja. Osećaju se ponosno i ne mora da se kaže nešto što se oseća u duši. To je najdraže nešto. Ono što se ne iskazuje rečima. Krst koji sam nosio ne može nikad biti težak, on je lak, jer se nosi na srcu. Nema ni fizičke težine ni hladnoće, samo težinu moralnu, versku i pobedničku“, navodi Isak.

    Ovaj čovek već je opevan i u guslarskoj pesmi, ali uveren je da ovolika pompa oko svega nije potrebna, jer je on samo običan smrtnik i veliki vernik. Simićević je, inače, i poznati narodni guslar, koji je učestovao na mnogobrojnim guslarskim priredbama, na kojima je uvek zasluživao salve aplauza.

    Jedan veliki aplauz zaslužuje i zbog gesta od nedelje 5. januara, kada je, sa grupom saboraca, jasno stavio do znanja režimu u Podgorici da na silu izglasani Zakon o slobodi veroispovesti, kojim je stavljena šapa na svetinje Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, nije ništa drugo do anticivilizacijski i antiljudski čin.

    Tagovi:
    protesti, Crna Gora, Žabljak
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga