09:24 26 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 627
    Pratite nas

    „Prošle godine jedan institut u Edinburgu je za kinesku Vladu u Pekingu testirao osam nano maski za zaštitu od aerozagađenja, i njihov zaključak je bio da one nemaju neku veliku svrhu. Čak i maska koja je najbolje dihtovala propuštala je skoro 70% čestica u toku dana. Praktično samo 30% je bilo filtrirano“, rekao je za Sputnjik Branimir Nestorović.

    Preporuke jednog od najpoznatijih srpskih pulmologa su da se napolje ne izlazi u vreme najvećeg zagađenja i špica u saobraćaju, a da se u zatvorenim prostorijama koriste aparati za pročišćavanje vazduha, gde oni sa „Hepa“ filterima pružaju najbolju zaštitu.

    Nano maske nemaju ulogu

    Da su te maske krajnje nekomforne, da ljudi ne mogu da dišu i govore od njih, i da je sve to više psihologija — smatra naš sagovornik.

    Čovek nosi masku zbog velikog zagađenja vazduha u Pekingu
    © AFP 2019 / NICOLAS ASFOURI
    Čovek nosi masku zbog velikog zagađenja vazduha u Pekingu

    Nestorović za Sputnjik ističe da je prema podacima Svetske zdravstvene organizacije aerozagađenje prvi uzročnik smrti u velikim gradovima u razvijenim zemljama.

    „Ne pričamo o bolestima kao uzroku, nego o stanjima koja dovode do bolesti. Na drugom mestu je zagađenje bukom, o čemu se malo priča. A treći je duvan, koji opet spada u jednu vrstu aerozagađenja — unutrašnje zagađenje“, objašnjava Nestorović.

    Aerozagađenje izazivaju sitne i krupne čestice, kao i gasovi. Prema rečima našeg sagovornika — u Srbiji se koncentracija gasova ne meri, ali svakako ima svog udela u aerozagađenju.

    „U gasove koji su iritativni za disajne puteve spada sumpor dioksid, a lignit, koji se koristi kod nas za grejanje, strahovito je pun sumpora. Sumpor dioksid prodire jako duboko kroz kožu, a ima i neuroloških manifestacija. Tada, recimo, raste učestalost infarkta, što pokazuje da on nije loš samo po disajne puteve. Krupne čestice PM 10 iritiraju gornje disajne puteve, one utiču na sinuse, od njih peku oči, dok sitne čestice PM 2,5 prodiru dublje u pluća i dovode do astme, bronhitisa i drugih oboljenja“, detaljan je Nestorović.

    Posledice aerozagađenja

    Posledice aerozagađenja najviše osećaju oni koji već imaju respiratornih problema. Tako, prema rečima našeg sagovornika, ljudi koji imaju astmu u periodima većeg zagađenja dobijaju napade astme, oni koji boluju od bronhitisa počinju da kašlju i velika je verovatnoća da u sezoni virusa dobiju infekciju.

    „Aerozagađenje oštećuje sluzokožu na koju se nakači virus. Oni koji imaju zapaljenje sinusa ne mogu da dišu na nos, a svi zajedno kašlju i kijaju. Ono loše utiče i na raspoloženje. U izduvnim gasovima ima i olova i teških metala, čestica azbesta, a sve se to udiše i ulazi u organizam“, konstatuje ovaj pulmolog za Sputnjik.

    U automobilu duplo veća koncentracija čestica nego napolju

    Nestorović savetuje da se u automobilima uključuje recirkulacija vazduha, jer se pokazalo da automobil na semaforu kroz ventilaciju unese jako puno štetnih čestica, te da ih u tom momentu ima više nego što je njihova koncentracija spolja.

    „Postoje gradovi kao London koji se dvadeset godina bavio problemom aerozagađenja i koji je uspeo u tome. Zna se šta je rešenje, gasifikacija grada, grejanje na gas, gašenje individualnih ložišta, ograničenje ulaza automobilima u centar grada, fabrike naterati da poštuju ekologiju i slično“, zaključuje Nestorović.

    Tagovi:
    zagađenje vazduha
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga