03:46 30 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    23646
    Pratite nas

    Novi deklasifikovani dokumenti otkrili su neverovatan domet do kog je sovjetska obaveštajna služba prodrla u američki program nuklearnog oružja ’40-ih. Dok su ranije bila poznata tri špijuna, otkriven je i identitet četvrtog, a on je Moskvi dao možda i najviše informacija o tome kako da napravi atomsku bombu.

    Oskar Seborer bio je dete poljskih jevrejskih imigranata, rođen u Njujorku 1921. godine. Studirao je elektrotehniku na Državnom univerzitetu „Ohajo“, a 1942. počeo da radi na „Projektu Menhetn“, glavnom američkom tajnom programu za razvoj atomske bombe. Prisustvovao je „Triniti testu“ iz 1945. godine, prvoj veštačkoj nuklearnoj detonaciji, koja je dokazala održivost atomske bombe.

    Bio je i sovjetski špijun sa šifrovanim imenom „Godsend“ (Poslat od boga), a za nuklearni program Sovjetskog Saveza bio je upravo to. Više od bilo kog drugog davao je komunističkom bloku informacije o tome kako da izradi napredno visokorazorno oružje.

    Istoričari Harvi Kler i Džon Erl Hajns otkrili su obim Seborerove špijunaže u novom radu koji se tiče života i postupaka špijuna. Oni se oslanjaju na nove deklasifikovane izveštaje američke Centralne obaveštajne agencije, u kojima su detaljno opisane bezbrojne Seborerove tajne, koji je pobegao u SSSR 1951. godine.

    „Fascinantno je“, rekao je Kler za „Njujork tajms“. „Nismo imali pojma da je on toliko važan“.

    Konkretno, Seborer je dizajnirao „neverovatno komplikovan“ implozijski okidač, zahvaljujući kojem nuklearna bomba daje moćan eksplozivni naboj.

    Prva sovjetska atomska bomba RDS-1
    © Sputnik / Sergeй Mamontov
    Prva sovjetska atomska bomba RDS-1

    Alek Velerstajn, istoričar nuklearne tehnologije sa Stevensovog tehnološkog instituta u Hobokenu u Nju Džerziju, rekao je za „Tajms“ da su Sovjeti „proveli dosta vremena razmatrajući pitanje minerskih krugova“, primećujući da je Seborerov doprinos bio jedinstven među svim moskovskim špijunima u programu.

    „Ne znam da li bi ijedan drugi poznati špijuni imao pristup onim tajnama koje je Seborer imao“, rekao je za „Tajms“, primetivši da su Seborer i njegovi drugovi „možda popunili prazninu“ sovjetskih naučnika.

    Na primer, jedan sovjetski dijagram nuklearnog uređaja koji je Velerstajn naveo u analizi iz 2012. godine, datiran na jun 1946. — samo četiri meseca nakon što je Seborer napustio Los Alamos — pokazuje minersko kolo paljenja jasno inspirisano američkim uređajem.

    Dokumenti CIA datiraju iz 1956. godine, četiri godine nakon što se Seborer nastanio u Sovjetskom Savezu. Kler je rekao za „Tajms“ da je FBI prvi put otkrio dokaze o Seborerovoj potencijalnoj špijunskoj ulozi 1955. godine, ali dok su ostali sovjetski špijuni u programu, poput Klausa Fuša, uhapšeni i njihovo otkriće objavljeno, politika oko izbora 1956. učinila je novi špijunski skandal neprimetnim.

    Međutim, dokazi protiv Seborera takođe su bili vrlo labavi: dokumenti ne opisuju njegovu špijunažu, oni samo beleže šta je mogao da ukrade ili nauči za Sovjete, na osnovu onoga čemu je imao pristup. Povrh svega, on je već bio u Sovjetskom Savezu, pa čak ni podizanje optužnice nije bilo verovatno.

    „To je potpuno moguće — ostaviti lava da spava“, rekao je Kler. „Ali to ne možete dokazati“.

    Kler i Hajns napominju da je doušnik FBI u Moskvi izvestio da je Seborer rekao da će on i njegov brat Stjuart, komunista koji ga je pratio u egzilu, biti pogubljeni zbog „onoga što su uradili“ ako se ikada vrati u Sjedinjene Države. U stvari, 1953. godine, SAD su pogubile dvojicu osumnjičenih špijuna, Julijusa i Etel Rosenberg, nakon što su optuženi za krijumčarenje nacrta oružja, uključujući i one „Projekta Menhetn“.

    Sovjetski Savez je detonirao svoju prvu nuklearnu bombu samo četiri godine posle „Triniti testa“ 29. avgusta 1949, na poligonu Semjpalatinsk u Kazaškoj SSR.

    Tagovi:
    Sovjeti, nuklearni program, atomska bomba, špijunaža
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga