02:16 26 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    0 07
    Pratite nas

    Pandemija zagađenja vazduha prosečno skraćuje život gotovo tri godine i izaziva 8,8 miliona prevremenih smrti godišnje, objavili su nemački naučnici.

    Uklanjanje toksičnog koktela molekula i čestica koje „začepe“ pluća, a koja su rezultat izgaranja nafte, plina i uglja vratile bi prosečno čitavu godinu života, navodi se u radu objavljenom u časopisu „Kardiovasular riserč“.

    „Zagađenje vazduha veći je javni zdravstveni rizik od pušenja“, navodi šef istraživanja Džos Leliveld s instituta Maks Plank u nemačkom Majncu za AFP.

    „Mnogo se toga može izbeći zamenom fosilnih goriva čistom obnovljivom energijom.“

    Zagađenje vazduha ubija 19 puta više ljudi svake godine nego malarija

    U poređenju s drugim uzrocima prerane smrti, zagađenje vazduha ubija 19 puta veći broj ljudi svake godine nego malarija, devet puta veći broj nego HIV/AIDS i tri puta više ljudi od alkohola, utvrdila je studija.

    Srčane bolesti i moždani udari odgovorni su za gotovo polovinu tih smrti, a plućne bolesti i druge nezarazne bolesti poput dijabetesa i povišenog krvnog pritiska odnose se na veći deo ostatka tih smrti, prenosi Indeks.hr.

    Samo je šest posto preuranjenog mortaliteta usled raka pluća, koji je rezultat zagađenog vazduha.

    „Naši rezultati pokazuju da postoji pandemija zagađenja vazduha“, kaže šef istraživanja Tomas Munzel s instituta Maks Plank.

    „I zagađenje vazduha i pušenje se mogu sprečiti, no tokom poslednjih nekoliko desetleća mnogo se manje pažnje posvećivalo zagađenju vazduha nego pušenju, a posebno među kardiolozima.“

    Najteže pogođena regija je Azija, u kojoj je prosečni životni vek skraćen za 4,1 godinu u Kini; 3,9 godina u Indiji i 3,8 godina u Pakistanu.

    Oko dve trećine prevremenih smrti može se pripisati zagađenju

    U nekim delovima tih zemalja danak toksičnom vazduhu u tim zemljama je čak i veći, pokazala su druga istraživanja.

    U indijskoj pokrajini Utar Pradeš, domu 200 miliona ljudi, male čestice zagađenja same po sebi skraćuju očekivano trajanje života za 8,5 godina, dok u kineskoj pokrajini Hubej, u kojoj živi 74 miliona ljudi, zagađenje oduzima prosečno gotovo šest godina života, prema indeksu povezanosti kvaliteta vazduha i trajanja života koji je razvio tim naučnika iz instituta za energetsku politiku u Čikagu.

    Životi u Africi takođe su skraćeni prosječno 3,1 godinu, a ljudi u nekim nacijama poput Čada, Sijera Leonea, Nigerije ili Obale Slonovače gube 4,5 do 7,3 godine.

    Među evropskim državama najveće zagađenje vazduha je u Bugarskoj, Mađarskoj ili Rumuniji.

    „Pokazuje se da se oko dve trećine prevremenih smrti može pripisati zagađenju koje je delo ljudskih ruku, uglavnom zbog potrošnje fosilnih goriva“, kaže Munzel.

    „To se penje na do 80 odsto u bogatijim zemljama, a može se izbeći 5,5 miliona smrti širom sveta“, dodaje on.

    Najmanje pogođene obe Amerike, zapadna i severna Evropa

    Mortalitet koji se ne može izbeći rezultat je prirodnih pojava poput šumskih požara ili oluja koje prenose sitne čestice i prašinu, a koje pogađaju srednju Aziju ili severnu Afriku.

    Naučnici ističu da su učinci oba prirodna fenomena pojačani klimatskim promenama izazvanim čovekom.

    Najmanje pogođene regije na svetu su obe Amerike, zapadna i severna Evropa i male ostrvske države.

    Broj od 8,8 miliona prevremenih smrti zbog zagađenja vazduha svake godine predstavlja dvostruko veću procenu od one koju je objavila Svetska zdravstvena organizacija.

    „Učinak zagađenja vazduha na kardiovaskularne i druge nezarazne bolesti bitno je potcenjen“, objašnjava Leliveld.

    Zagađenje vazduha oštećuje krvne žile izazivanjem snažnijeg oksidativnog stresa što vodi u povećanje krvnog toka, dijabetes, moždani ili srčani udar i zastajanje srca.

    U Kini privremeno umire 2,8 miliona ljudi

    Nova procena za Kinu je 2,8 miliona prevremenih smrti godišnje, što je 2,5 puta više od procena SZO.

    Naučnici kažu da postoje znakovi u Indiji, Kini i drugim rastućim ekonomijama da su ljudi sve neotporniji na zagađeni vazduh.

    „Svest da je zagađenje vazduha veliki zdravstveni rizik može pridoneti spremnosti da se polako isključuju fosilna goriva, a to može pogodovati i naporima da se smanji globalno otopljavanje“, kaže Leliveld.

    Kako bi procenili uticaj zagađenja vazduha na očekivano trajanje života, naučnici su primenili podatke o izloženosti mikročesticama i ozonu za 2015. na simulacijske modele o interakciji hemijskih procesa u atmosferi s prirodnim i veštačkim zagađivačima.

    Tagovi:
    prerana smrt, zagađenje vazduha, nauka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga