02:36 08 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    0 2919
    Pratite nas

    Ishrana, način života, vežbe i brojne druge sitnice ljudima  da budu srećni i zdravi. Iako kod nas situacija možda nije najbolja, mogli bismo naučiti kako da poboljšamo zdravlje i sreću, ugledajući se na druge narode Evrope.

    Naš kontinent dom je mnogih najsrećnijih i najzdravijih zemalja na svetu, piše „Gardijan“, prenosi „Kliks“.

    Španija: kratki popodnevni odmor, sijesta

    Kratki popodnevni odmor nastao je u Španiji kako bi se poljoprivrednicima omogućio predah tokom najtoplijeg doba dana. Ova tradicija još uvek traje u zemlji, a radno vreme se pomera kako bi se prilagodilo pauzi.

    Veliko istraživanje obavljeno 2007. godine došlo je do zaključka da su srčane bolesti ređe kod ljudi koji se redovno odmaraju barem pola sata dnevno, dok je istraživanje iz 2010. godine ustanovilo da sijesta poboljšava sposobnost mozga da uči.

    Island: Sveža riba i njeni dodaci

    Island je konstantno dobro rangiran kada su u pitanju životni vek i krvni pritisak.

    Nordijska ishrana ima neke podudarnosti s mediteranskom i produžava život, iako je slabija u voću i povrću i zagovara umereno konzumiranje masti i proteina, divljih bobica i korenastog povrća.

    Njihova ishrana temelji se na svežoj ribi, a samim time i „omega 3“ masnim kiselinama. Bakalarka, haringa i bakalar, uključujući i obraze i jezike koji su najskuplji delovi, glavni su u ishrani. Fermentirani morski pas je nacionalni specijalitet.

    Islanđani su poznati i po tome što kao svakodnevni dodatak uzimaju ulje iz jetre bakalara tokom zimskog perioda, kada je teško dobiti dovoljno vitamina D od sunčeve svetlosti.

    Italija: fango terapija za relaksiranje

     „Fango“ je italijanska reč za „blato“. Ova terapija proširila se s Rimskim carstvom, a tretmani i obloge od blata postali su spa-tretmani širom sveta.

    Iako različite vrste blata imaju različita svojstva, fango terapija je najefektnija kao nežno sredstvo za čišćenje i ima opuštajuće, antistresno delovanje. Hronični stres pogađa imunološki sistem i uzrokuje visok krvni pritisak umor, slabo mentalno zdravlje, pa čak i srčane bolesti, a terapija blatom može pomoći.

    Finska: terapija toplo-hladno

    Kultura posećivanja saune postoji širom Evrope, ali je duboko usađena u Finskoj, gde postoji jedna sauna na otprilike dve osobe. Tradicionalno iskustvo je ići do svoje granice u sauni s veoma visokom temperaturom, a zatim se uroniti u ledenu vodu ili sneg i ponovo ispitati svoje granice.

    Ovaj kontrast treba imati pogodnosti za zdravlje kardiovaskularnog sistema.

    Naučna istraživanja su došla do zaključka da su mnogi efekti ove terapije kontrastom upitni, ali fiziološki efekti su takvi da traju, bez obzira na sve.

    Francuska: sofrologija, dinamično opuštanje

    Sofrologija, vežbanje „dinamičnog opuštanja, kombinuje uticaje Istoka i Zapada, meditaciju, tehnike disanja, lagane pokrete, pozitivnu psihologiju i vizualizaciju, kako bi pružila osećaj smirenosti i kontrole.

    Kažu da sofrologija pomaže u regulisanju stresa, ličnog razvoja, u pripremanju za javne govore ili čak pri porođaju.

    U Velikoj Britaniji, sofrologija se uči na klinikama u Londonu, za 100 funti za sat vremena. U Francuskoj i Švajcarskoj pokrivena je zdravstvenim osiguranjem, koriste je profesionalni sportisti, a uči se u školama i bolnicama.

    Holandija: produvavanje na otvorenom

    Ovo podrazumeva boravak u prirodi, na vetrovitom vremenu, obično prilikom odlaska u šetnju ili na vožnju bicikla. Menja se „loš vazduh“ za „dobar vazduh“ i veruje se da to daje osećaj bistrine i svežine.

    Vreme provedeno na otvorenom, u bilo kojoj količini, ima neverovatne prednosti, kao što je obogaćivanje vitaminom D, poboljšavanje raspoloženja i koncentracije, podsticanje vežbanja i regulacija boli. Jedna studija iz 2018. godine otkrila je da izlaganje zelenim prostorima može smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti, prevremene smrti, prevremenog porođaja, stresa i visokog krvnog pritiska. Barem dva sata dnevno napolju može imati efekt na vaše zdravlje.

    Švedska: fika, neophodna pauza

    Može se uporediti sa zapadnjačkom pauzom za kafu i predstavlja još jedan primer skandinavske filozofije zdravlja koja uključuje usporavanje kako bi se prednost dala društvenim interakcijama.

    To je obrok ili okupljanje koje omogućava izgradnju jačih društvenih odnosa, poboljšava osećaj pozitivnosti, smirenosti i kreativnosti

    Švedska ima i najveću stopu članstva u teretani na svetu, čak 21 posto populacije je učlanjeno na fitnes programe.

    Studija iz 2016. sa Univerziteta u Aberdinu, pokazala je da ljudi vežbaju više kada to rade u društvu, zbog emocionalne podrške.

    Grčka: mediteranska ishrana pogodna za sve

    Postoji li nešto što mediteranska ishrana ne može učiniti? Ona objedinjuje vrstu ishrane i zdrave navike iz nekoliko zemalja s juga Evrope, uključujući: Grčku, Španiju, južnu Francusku, Portugaliju i Italiju. Ova ishrana bogata je voćem i povrćem, integralnim žitaricama, maslinovim uljem i nezasićenim mastima, s umerenim unosom mleka.

    Pokazalo se da su prednosti ove ishrane veoma široke: povezana je s dužim životnim vekom, zdravijim crevima i srcem, štiti od bolesti, smanjuje rizik od depresije, sprečava dijabetes, a čak i poboljšava atletske učinke.

    Nemačka: kur, zdravstveni turizam

    Koncept „zdravog turizma“ počeo je u Evropi pre nekoliko vekova. U Nemačkoj postoji tradicija duga 200 godina, a to je „obaveza“ da se napravi duga pauza u svrhu zdravlja.

    Od kraja 18. veka, pa sve do Drugog svetskog rata, bilo je uobičajeno odmarati se u sanatorijumu ili spa-centru nekoliko sedmica ili nekoliko meseci u programima kao što su: odmor, svež vazduh, kupanje i para.

    Ideja o uzimanju veće pauze samo kako biste bili dobro je u suprotnosti s modernim, kraćim odmorima, ali Nemci smatraju da se to mora promeniti, jer je ljudima potrebno više vremena kako bi se odmorili od užurbanosti sveta.

    Tagovi:
    Mediteran, vežbanje, zdrava hrana
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga