21:47 16 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3434
    Pratite nas

    Iako se broj prijava za nasilje u porodici tokom vanrednog stanja smanjio, to ne znači da se ono ne događa iza vrata karantina. Žene koje trpe nasilje najčešće se boje da prijave nasilnike, jer smatraju da reakcija nadležnih neće biti adekvatna i da će, umesto rešavanja, samo produbiti svoj problem.

    Prema zvaničnim podacima, tokom vanrednog stanja, u porodičnom nasilju je ubijena jedna žena, što je za pet puta manje u odnosu na isti period prošle godine, a broj prijava opao je za skoro 50 odsto.

    Iako brojke ukazuju na to da porodičnog nasilja ima manje, oni koji žrtvama nasilja pomažu tvrde da to nije slučaj, već da one strahuju da prijave nasilnike tokom vanrednog stanja. To potrkepljuje činjenica da se broj poziva upućen ka SOS i telefonima nevladinih organizcija povećao za tri do pet puta.

    Nasilje nad ženama
    © Flickr / European Parliament
    Žrtve se boje da prijave nasilnke tokom vanrednog stanja

    Nasilje u karantinu i strah od odmazde nasilnika

    Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra prenela nam je svoja iskustva iz razgovora sa ženama – one se uglavnom ne usuđuju da prijave nasilje jer se plaše blagog ili neadekvatnog odgovora institucija, koji bi mogao da izazove žustru reakciju nasilnika tokom policijskog časa. Zbog toga se najčešće povlače i smiruju situaciju.

    „Najveći problem za žene, kada se dešava ubistvo, je momenat kada one saopšte odluku da hoće da se razvedu ili da napuste nasilnika ili to urade. Ovo je bila situacija u kojoj žene, tako nešto, u principu, nisu izgovarale, tako da je fizičko nasilje ostalo na nivou koji nije prelazio u teško povređivanje ili onaj sa smrtim ishodom“, objasnila je Macanovićka za Sputnjik.

    Naša sagovornica je napomenula da su tokom vanrednog stanja imali tri puta više poziva nego inače, putem kojih su žene prijavljivale različite vrste nasilja.

    Nasilje nad ženama
    © CC BY 2.0 / CMY Kane / Domestic Violence
    Ženski autonomni centar imao je tri puta više poziva tokom vanrednog stanja

    U početku je bilo najviše prijava za psihološko, a potom i ekonomsko nasilje, koje su upućivale žene koje ne žive sa nasilnicima. Kako je vreme odmicalo, počele su da se javljaju i žene koje sa nasilnicima žive i trpe i fizičko nasilje.

    Problemi sa preuzimanjem dece i alimentacijom

    Psihološko nasilje ogledalo se u vređanju i, najčešće, problemima vezanim za ustupanje i preuzimanje dece od drugog roditelja tokom policijskog časa.

    „Ako je drugi roditelj nasilan, žene su se plašile i da taj roditelj ne zadrži dete duže od onoga što je propisano u presudi, što se, nažalost, desilo u nekim slučajevima. Uglavnom se psihološko nasilje svodi na vređanje i omalovažavanje, a tu je i kontrola. Postoje žene koje žive s nasilnicima koji im naređuju da ne napuštaju određenu sobu ili da se ponašaju na određeni način. Ukoliko to prekrše, one znaju da će teža sankcija biti fizičko nasilje“, rekla nam je Macanovićka i dodala da nasilnici decu obično zadržavaju duže da bi naudili ženama.

    Porodično nasilje
    Warren Goldswain
    Žrtve strahuju da kršenje naredbi nasilnika može dovesti do fizičkog nasilja

    Ona je dodala da je ekonomsko nasilje uglavnom podrazumevalo to da očevi nisu davali alimentaciju, što je problem i inače, a pogotovo za vreme vanrednog stanja.

    Kontradiktorne informacije nadležnih

    „Žene nisu mogle da dobiju Centre za socijalni rad kako bi došle do nekih infomacija. Ako bi ipak to uspele, te informacije bi bile kontradiktorne u odnosu na one koje bi dobile u policiji, naročito kada je u pitanju bilo viđanje dece. Onda su se obraćale nama“, napomenula je sagovornica Sputnjika.

    Uzevši u obzir da je vanredno stanje počelo polovinom marta, Macanovićku zabrinjava podatak da tokom tog meseca šest Grupa za koordinaciju nije imalo nijedan sastanak, a da je pet imalo samo po jedan.

    „Ostale grupe su radile. Neke su imale značajan broj sastanaka. To pokazuje razliku u postupanju i kakvu će uslugu dobiti žrtve. Nažalost, u Srbiji zavisi od toga na kojoj opštini živite ili kom tužilaštvu pripadate“, istakla je Macanovićka.
    Kako najefikasnije prijaviti nasilje

    Kada nema aktuelnog nasilja, Macanovićka savetuje da žrtve prvo pozovu SOS telefon ženske organizacije, kako bi se napravio plan postupanja, jer organizacije mogu da ih direktno povežu sa inspektorima koji su zaduženi za nasilje u porodici.

    „Kako se ove mere ublažavaju, tako nasilnici koji su radili od kuće, gde su bili 24 časa, polako odlaze na posao. To ženama daje mogućnost da pozovu i porazgovaraju, da se s njima napravi neki bezbednosni plan – na koji način da postupaju, šta da rade u konkretnoj situaciji, u kom momentu da pozovu policiju, kako ta situacija ne bi eskalirala i da bi, kad sve ovo prođe, to mogle da prijave“, istakla je Macanovićka.

    Ukoliko se nasilje dešava, a žrtva proceni da će biti teže povređena, tada treba odmah da pozove policiju sa bezbedne lokacije – gde nasilnik to neće primetiti ili gde je okružena ljudima koji mogu da odreaguju i spreče dalje nasilje.

    Naša sagovornica ističe da je prilikom prijavljivanja bitno da se odmah naglasi – da li je ranije bilo prijavljivano nasilje i koja vrsta, da li je bilo davljenja, da li je nasilnik bio na ratištu, ima li oružje i da li žrtva zna gde se ono nalazi.

    Kontaktiranje Autonomnog ženskog centra moguće je pozivom na broj 0800/100-007 i putem i-mejla i društvenih mreža.


    Pročitajte još:

    Tagovi:
    vanredno stanje, karantin, nasilnik, nasilnici, porodično nasilje, nasilje u porodici
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga