02:05 23 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    1304
    Pratite nas

    Sada potopljeni deo obale Južne Afrike i jedno od najvažnijih svetskih lokaliteta za proučavanje modernog ljudskog porekla, bio je raj za životinje, kao i za rane ljude. To mesto se zove Pinikl point i trenutno je poznato po fascinantnim terenima za golf.

    Džejmi Hodgkins, docentkinja antropologije na Univerzitetu u Kolorado Denveru, i njen tim proučavali su zube drevnih biljojeda i otkrili da su mnoge lokalne životinje živele u ekološki bogatom ekosistemu, što objašnjava zašto je i čovek tamo napredovao.

    Dom prvih modernih ljudi

    Kao nalazište nekih od najvrednijih dokaza o ponašanju i kulturi najranijih modernih ljudi, potopljena kontinentalna ploča pod nazivom Palaeo-Agulhas Rein nekada je formirala sopstveni ekosistem.

    U ovoj studiji, istraživači su se posebno osvrnuli na uzorke migratornih antilopa. Ova serija pećinskih nalazišta na modernoj južnoafričkoj obali nudi arheološki materijal životinja koje su tu živele i lovile pre 170.000 godina, piše portal „Sajtek dejli“.

    „Tokom glacijalnih ciklusa, obalna ploča je bila izložena“, rekla je Hodgkinsova. „Tu je bilo veliko prostranstvo ispred pećina. Mislimo da su verovatno ljudi i mesojedi lovili životinje dok su prelazili na istok i zapad preko isturene ploče“

    Nedostatak migracijskog obrasca

    Hodgkinsova i njen tim želeli su da razumeju ove migracijske obrasce. Proučavali su izotope ugljenika i kiseonika u ostacima zuba mnogih velikih biljojeda, među njima antilopa koje nisu migrirale. Zubi mogu otkriti obrazac kretanja praćenjem promene nivoa ugljenika iz biljaka koje životinja jede dok zubi rastu.

    Kada su Hodgkinsova i njen tim upotrebili nemigratornu antilopu kao svoju kontrolnu vrstu, otkrili su da zubi njenih obično selidbenih prijatelja - poput gnua, i drugih vrsta antilopa – ne pokazuju uočljiv migratorni obrazac. Čini se da je većina životinja bila srećna tamo gde se zatekla.

    „Nisu se mučili u Pinikl pointu“, kaže Hodgkinsova. „Sada znamo da su moćni rečni sistemi snabdevali široku obalu vodom, pa životinje nisu morale da se kreću. Bila je to sjajna lokacija, sa puno resurasa. U periodu kada se obala približavala pećinama, ljudi su imali školjke i druge morske resurse. A kada se obala širila u lednička vremena, lovci su imali pristup bogatom zemljanom okruženju. Lovci ne moraju da budu previše pokretni sa svim tim biljojedima koji se šetaju okolo.“
    Život u ekogeološkom raju

    Otkrića tima o ovom praistorijskom Edenu odjek su još jednog nedavnog otkrića. Pre 74.000 godina, jedna od najvećih poznatih erupcija Zemlje na planini Toba na Sumatri u Indoneziji stvorila je globalnu zimu, prouzrokujući pad populacije.

    Koautor Kertis Marin decenijama je sarađivao sa timovima naučnika na rekonstrukciji lokaliteta iz perioda od pre dva miliona godina. Tokom 2018. godine, istraživači iz Marinove grupe otkrili su da su životinje u Pinakle pointu ne samo preživele tu globalnu zimu, već su obitavale u raju.

    Hodgkinsova kaže da je ovo samo prvi pokušaj upotrebe izotopskih podataka za testiranje hipoteze migracija istoka i zapada na ovim mestima i biće obavljeno dalje istraživanje.

    „Sasvim je moguće da su se obrasci migracije životinja menjali kako se obala kretala i napuštala tokom glacijalnog i međuglacijalnog ciklusa", rekla je ona.

    Pročitajte i:

    Tagovi:
    ledeno doba, Raj, arheologija, Afrika
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga