18:26 07 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    22171
    Pratite nas

    Petnaestogodišnja Nađa Lučić, potomak je vojvode Stepe Stepanovića i svoj školski projekat o Cerskoj bici poslala je državnom sekretaru SAD Mjaku Pompeu.

    Pošiljku će kako prenose „Novosti“ predati ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri.

    Kada je u školi dobila zadatak da radi projekat „Moj lični heroj“, Nađa Lučić (15), iz Beograda, nije imala dilemu ko će biti junak njene priče. Peta generacija porodice čuvenog srpskog vojskovođe, napisala je rad o svom slavnom pretku vojvodi Stepi Stepanoviću, komandantu Druge srpske armije, najzaslužnijem za ishod Cerske bitke - prve pobede savezničke vojske u Prvom svetskom ratu, jednom od najvećih vojskovođa koje je Srbija imala.

    O tome kako je s mnogo manje vojnika pobedio moćne Austrougare, uči se na čuvenoj američkoj vojnoj akademiji „Vest point“. Strategiju vojvode Stepe je, kao student, a kasnije i kao najbolji kadet, izučavao i Majk Pompeo, sadašnji državni sekretar SAD.

    Jedan primerak rada Nađa je poslala njemu, posredstvom Entonija Godfrija, ambasadora SAD u Beogradu. Diplomata je obećao da će ga poslati u Vašington, a da će svoj primerak rado pročitati. Devojčica se nada da će joj Pompeo odgovoriti.

    Nađa je odrastala uz priče o vojvodi Stepi, a najviše joj ih je pričala baka Ivana Lučić, praunuka slavnog vojskovođe. Slušala ih je i netremice upijala. Mnoge od njih ne mogu se naći u udžbenicima, pa ih je ova vredna devojčica zabeležila u svom radu.

    „Pisala sam o njegovom odnosu prema vojnicima, od kojih se nikada nije odvajao“, kazala nam je Nađa.

    „Nikada nije hteo da uzme za sebe više, bio je vrlo skroman. Kada je otišao u penziju, zadržao je samo vojnički krevet, sto sa fronta i slepog konja Vilu, svog vernog pratioca. Po penzionisanju, otišao je da živi u Čačak, a u Beograd je svraćao da se vidi sa drugovima, da obiđe porodicu u Kumodražu i na poziv kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića“, dodala je ona.

    Kaže da je razmišljam da upiše istoriju kada završim Četrnaestu beogradsku gimnaziju, ali čak iako se ne opredeli za to, uvek će činiti sve da se sačuva istorija sećanja.

    „U školi smo učili o ratovima, a danas se odvija rat sećanja. Sada su vojnike zamenili istoričari koji se, umesto puškama, bore mastilom i papirom, praveći razdor i reviziju istorije“, rekla je ona.

    Veruje da je plemenit poziv biti istoričar i čuvati nasleđe, posebno stradalaštvo i žrtve srpskog naroda, kao i sećanje na vojnički stoicizam i heroizam njenog pretka i vojnika koga narod i dan-danas voli i poštuje. Želja joj je da se na „Vest point“ akademiji organizuje okrugli sto o vojnicima sa Solunskog fronta.

    Osim Nađe, u Srbiji živi još osam potomaka legendarnog Stepe Stepanovića.

    Vojvoda je preminuo 27. aprila 1929. godine. Počiva na Gradskom groblju u Čačku. Sahranjen je uz vojne i državne počasti u pratnji porodice, kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, članova Vlade, patrijarha Dimitrija, ratnih drugova, nekoliko hiljada građana, dok je kola sa kovčegom u kom je bilo vojvodino telo vukla ostarela Vila, njegova kobila s kojom je vojvoda učestvovao u mnogim bitkama i vojnim pohodima i koja je još za vreme Stepinog službovanja bila stara, oronula i predviđena za odstrel. Stepa Stepanović to nikako nije hteo da dozvoli.

    Stepanović je, priča Nađa, otišao u vojnu školu, a imanja u Kumodražu, gde je rođen, odrekao se u korist braće. Mnogo godina kasnije, kada mu je stigla prva penzija, vratio ju je rekavši da je previsoka. Tražio je da se umanji sa obrazloženjem: „Otadžbini se sve daje, a od nje se ne uzima ništa.“

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Stepa Stepanović
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga