06:21 24 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    1954
    Pratite nas

    Hrvatska doktorka Nela Sršen kaže da je virus definitivno oslabio, da njegov viralni naboj nije kakav je bio i da je sve više asimptomatski slučajeva koji ne moraju nužno biti zarazni za okolinu .

    „Treba da razlikujemo slučaj visoke viremije, kada je osoba pozitivna i visoko zarazna, od slučajeva kada osoba ima nizak naboj virusa u sebi, bez simptoma, a kamoli da zarazi ljude u okolini“, rekla je Sršen koja živi i radi u Italiji.

    Ona je kazala da je teško objasniti zašto virus slabi, ali da se nada da će i ovaj virus uskoro postati deo nas i s vremenom se manifestovati kao obična prehlada.

    „Virus je pametan. On treba preživeti i potrebno mu je živo biće. Dakle, njemu nije cilj ubiti domaćina. Sama transmisija virusa s čoveka na čoveka nosi tračke naših genoma, pa virus postaje blaži, odnosno adaptira se jednako kako su se kroz istoriju adaptirali slični virusi. Nadam se da će i ovaj tako postati deo nas jer je već ušao u naš život i s vremenom se manifestovati kao obična prehlada“, rekla je doktorka za „Slobodnu Dalmaciju“.

    Ona je kazala da krizni štab i epidemiološka služba moraju promeniti parametre testiranja i da se ne mogu ponašati kao pre tri meseca jer je virus evidentno oslabio.

    „Svi oni koji su danas pozitivni ne moraju nužno biti zarazni za okolinu, ali to je pojam koji u Hrvatskoj trenutno ne postoji. Kada se iznose podaci o novim slučajevima, na primer, kažu kako ‘imamo tri pozitivna ’. U našoj svesti stvara se slika o tri pacijenta koji su infektivni i mogu zaraziti druge ljude. Kao što je poznato, visoki viralni naboj vrlo brzo ubija zdrave stanice, videli smo posledice toga, hiljade zaraženih i umrlih u Italiji. Međutim, ako je viralni naboj nizak, on ne može zaraziti stanice domaćina. Dakle, osoba je pozitivna na testiranju i nije dalje infektivna. To su takozvani asimptomatski slučajevi kakvih je sve više“, rekla je Sršen.

    Ona je kazala da je otvoreno pitanje da li je vakcina za koronu uopšte potreban.

    Kazala je da virus s vremenom menja, ali ne zato što je mutirao.

    „Ima četrnaest manjih mutacija koje bi pokrivala vakcina. Ovaj novi virus ima ovojnicu koja ne mutira. I baš to je razlika u odnosu na vakcinu protiv gripe. Svake godine mora se raditi nova vakcina jer se virus gripe menja, a s koronom to nije slučaj. Na koncu, ostaje otvoreno pitanje da li je vakcina protiv virusa korona uopšte potrebna“, smatra doktorka.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    virus korona
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga