23:16 27 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    340167
    Pratite nas

    Sve je otkriveno početkom 2018. godine, kada su milioni digitalnih časovnika širom Evrope počeli misteriozno da kasne. U to vreme strujne udare niko nije povezivao sa Srbima i Albancima na severu Kosova, ali ubrzo je na videlo izbila istina koja je šokirala Evropu...

    Početkom te 2018, dakle, digitalni časovnici priključeni na električnu mrežu u Evropi počeli su da „gutaju“ minute zbog neočekivanih i dotad neviđenih fluktuacija i poremećaja u naponu. Najpre su „izgubljena“ tri minuta u januaru, a zatim još tri u februaru.

    U martu iste godine, Evropska mreža operatora prenosnih sistema električne energije, smeštena u Briselu, izdala je zvanično izvinjenje i uputila apel da ko god izaziva misteriozne fluktuacije električne struje u evropskoj mreži mora pod hitno da prestane. A dok se to ne dogodi, 36 država priključenih na zajedničku evropsku mrežu je dobilo zadatak da „nabiflaju“ sistem, kako bi se elektronski satovi širom kontinenta vratili u normalu.

    Trag vodi do Kosova

    Evropski zvaničnici su uskoro ustanovili da ovi „strujni udari“ potiču sa severa Kosova, iz severnog, srpskog dela Kosovske Mitrovice, ali i iz podruma okolnih sela. I da u svemu skoro ravnopravno učestvuju Srbi i Albanci, zvanično podeljeni, a neformalno ujedinjeni u masovnoj proizvodnji, ili kako se to u žargonu kaže „rudarenju“, čuvenih svetskih kriptovaluta bitkoina i etera.

    Bitkoini i eteri se zatim menjaju za gotov novac na tržištu – jedan bitkoin danas vredi oko 8.100 evra, a jedan eter oko 210. A u decembru 2017. jedan bitkoin je vredeo fantastičnih 20.000 dolara, što objašnjava eskalaciju kosovskog bitkoinskog boja početkom 2018.

    Šta je „rudarenje“ bitkoina i zašto se baš toliko isplati na severu Kosova, od svih mesta na svetu

    „Rudarenje“ za kriptovalutama, poput bitkoina i etera, u najkraćem jeste računarski proces koji zahteva izuzetno moćni računarski hardver koji rešava seriju kompleksnih matematičkih jednačina. Vaš uložen trud u tom procesu, kao i ogromna količina električne energije koju će vaši nebrojeni računari pritom potrošiti, bivaju nagrađeni bitkoinima. 

    Zbog cena električne energije, svuda u Evropi je rudarenje za bitkoinima jedva profitabilno. Ali na severu Kosova Srbi ne plaćaju struju vlastima u Prištini, a vlasti u Prištini ih na to ni ne teraju, iako o tome stalno govore, prenosi „Blic“.

    I tako je omogućena masovna operacija štancovanja besplatnog novca u severnoj Kosovskoj Mitrovici i okolini.

    Nastavnik matematike zaradi 500 evra dnevno

    Kako u julskom izdanju piše „Bafler“, sa masovnim rudarenjem bitkoina su najpre počeli Srbi iz Severne Mitrovice, a operacije su uskoro narasle do neslućenih nivoa, podstaknute besplatnom električnom energijom.

    Reporter „Baflera“ tvrdi da je u maju upoznao nastavnika matematike u srednjoj školi u Mitrovici koji je opremio podrum kafića sa 200 računara i naprednim sistemom za rashlađivanje, što ga je sve koštalo oko 100.000 evra početnog ulaganja. Zauzvrat, dnevno je štancovao oko 500 evra prihoda putem bitkoina, minus troškovi računa za struju. A znamo da račun za struju niko ne plaća na severu Kosova.

    Srpski penzionerski bitkoin klub

    Druge „rudarske“ operacije među Srbima su možda bile manje ambiciozne, ali ništa manje kreativne. Reporter „Baflera“ je upoznao grupu penzionera u Zubinom Potoku koji su među sobom skupili 3.000 evra za računarsku opremu, koja im se isplatila za pola godine.

    Ipak, većinu srpskih bitkoin rudara čine tinejdžeri vični modernim tehnologijama koji imaju pregršt slobodnog vremena, s obzirom na stepen nezaposlenosti na Kosovu.

    Albanci: A gde smo tu mi?

    Kako navodi „Bafler“, albanski političari u Prištini su ubrzo shvatili šta se događa na Severu Kosova i upitali su se „a gde smo tu mi“.

    „Uprkos svoj toj navodnoj mržnji prema svojim slovenskim komšijama, malo koji Albanac je mogao da odoli ovakvoj prilici“, piše „Bafler“ i navodi da su albanski političari ušli su u posao sa rudarenjem bitkoina prebacujući na stotine računara severno od reke Ibar, u srpski deo Kosovske Mitrovice i okolinu. 

    „Bafler“ se u zaključku teksta poziva na reči Vetona Brahimija, preduzetnika koji je otvorio jedan od prvih bitkoin bankomata na Kosovu, u Prištini, koji tvrdi da su danas skoro dve trećine štamparija besplatnog novca u srpskom delu Mitrovice u vlasništvu Albanaca.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Albanci, Srbi, Bitkoin
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga