16:29 05 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    1715
    Pratite nas

    O špijunaži se pisalo klinastim pismom i hijeroglifima, o praistorijskim uhodama i izviđačima svedoče i „Ilijada“ i biblijski Stari zavet.

    O obaveštajcima su pevali i srpski guslari, a primer je „Ženidba Dušanova“, u kojoj „stare varalice“ Latini obmanjuju carskog izaslanika Todora i uvlače srpskog vladara u zamku. Spasava ga maskirani junak Miloš Vojnović koji koristi pravilo: „Pretvaraj se da si slabiji i time nahrani protivnikovu aroganciju“.

    Arhivi srednjovekovne Srbije su uništeni, ali samo njeno nastajanje na prostoru civilizacijskog „vizantijskog komonvelta“ dokazuje da su Srbi u jednom trenutku postali dostojni protivnici Vizantinaca, čije ime i danas označava majstore tajne diplomatije, špijunaže, pretvaranja i obmane, koji umeju da „zavade dva oka u glavi“, pišu „Novosti“.

    S jedne strane hrabrost i dovitljivost, a s druge sujeta

    Hroničari i uhode Romejskog carstva u prvim zapisima o Slovenima u 5. veku kao njihove dobre strane navode hrabrost i dovitljivost, a kao najveće slabosti sujetu i razjedinjenost.

    Preokret je doneo Nemanja, koji je za kratko vreme veštom kombinacijom ratova i diplomatije stvorio stabilnu i uspešnu državu. Iz istorije je odavno poznato da je pronicljivo i pravovremeno donosio odluke kada da povede rat protiv Vizantije, a kada da teatralno prizna poraz caru Manojlu Komninu i sačuva narod od propasti. Ovaj ga, suprotno svim dotadašnjim pravilima, nije ubio već ga je uzeo za saveznika, iako je Nemanja pre toga protiv Vizantije sklapao saveze sa nemačkim krstašima Fridriha Barbarose i Venecijancima.

    S druge strane srpski veliki župan je bio najefikasniji zaštitnik vizantijskih zapadnih granica, kada je to bilo u interesu Srbije.

    Kako je Nemanja kontaktirao sa tim ljudima širom Evrope u vreme pre telekomunikacija? Kako je znao njihove tajne namere? Kako je znao dokle sme da ide u svojoj rizičnoj politici, okružen moćnim susedima, Ugarskom kraljevinom i Romejskim carstvom? Kako je donosio prave odluke u pravo vreme?

    O tome nisu sačuvani pisani tragovi, ali iz opisa hroničara krstaškog pohoda koji je prošao kroz Srbiju može se naslutiti da je Nemanja imao izviđače i uhode na svakom koraku.

    Krstaški hroničar piše da ih Srbi neprestano motre iz šuma i da svaki pokušaj vojske da skrene sa puta u sela radi pljačke osujećuju srpske lako pokretljive, nevidljive i precizne srpske lukonoše.

    Ovakav opis ipak ne objašnjava kako je Nemanja, na primer, unapred saznao da će lukavi venecijanski dužd Dandolo promeniti prvobitni cilj četvrtog krstaškog pohoda 1204. koji se umesto oslobađanja Svete zemlje pretvorio u razaranje Vizantije.

    Da bi predupredio stradanje Srbije, Nemanja je uoči tog pohoda dogovorio politički brak između duždove unuke Ane i svog sina Stefana, budućeg prvovenčanog kralja. Zahvaljujući tom braku Srbija je preživela krstaško pustošenje i pokrštavanje Balkana kao jedina nedirnuta pravoslavna zemlja.

    Ovo je samo jedan primer bezbroj uspešno donošenih odluka u nemanjićkoj Srbiji, koje se može objasniti samo mreži ljudi koji su donosili dobre informacije, „očima i ušima vladara“, na koje je daleka uspomena sačuvana i u narodnoj epskoj poeziji.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Nemanjići, špijunaža, špijuni, srednji vek, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga