17:08 01 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 3145
    Pratite nas

    Javili su se advokati, Srbi koji žele da pomognu, Rusi iz parohije, ali najveće nade polažem u brata jednog Amerikanca, pravoslavnog hrišćanina iz Memfisa, koji ima dobre kontakte u Vašingtonu. Ako slučaj dođe u prave ruke, sve bi lako moglo da se reši. On je alarmirao brojne guvernere i senatore, a upravo pokušava da dođe i do Majka Pompea.

    Ovo ekskluzivno za Sputnjik kaže sveštenik Srpske pravoslavne crkve iz Nešvila Aleksandar Vujković koga posle sedam godina službe u Americi, proteruju iz te zemlje zbog - administrativne greške.

    Prilikom apliciranja za zelenu kartu, sveštenikov advokat ispustio je da popuni formular za radnu dozvolu. Greška je uočena godinu i po kasnije, pa sveštenik i njegova porodica imaju rok do 16 avgusta da se vrate u Srbiju.

    Ne službu u crkvu Svete Petke ne dolaze samo Srbi, već i Rusi i Amerikanci.
    © Foto : Sputnjiku ustupila Crkva Svete Petke
    Ne službu u crkvu Svete Petke ne dolaze samo Srbi, već i Rusi i Amerikanci.

    Besprekorna karijera srpskog sveštenika koga proteruju iz Amerike

    Ovaj slučaj već nedeljama zaokuplja američku javnost, jer su iz razgovora sa meštanima novinari saznali da otac Aleksandar ima besprekornu karijeru. U Americi se i školovao, završio je teološki fakultet Svetog Save u Libertvilu, a u Nešvilu je prvi stalni sveštenik u Crkvi Svete Petke u čijoj je izgradnji učestvovao.

    U slučaj su se uključili brojni advokati, Srbi iz Amerike, zvali i pisali nadležnima, moj advokat je priznao da je greška njegova, ali Američka imigraciona služba je neumoljiva, kaže nam otac Aleksandar.

    „A onda su moji parohijani i ljudi iz Čikaga, jer sam i tamo služio, pokrenuli peticiju u vidu pisama. Pridružili su im se i Amerikanci. Preko 200 pisama je otišlo na Belu kuću. Gradeći ovu crkvu mi smo se nekako zbližili i srodili kao velika porodica a u mom gradu živi više od 50 porodica, većinom su došli u SAD nakon poslednjeg rata“, objašnjava nam sveštenik.

    Parohijani iz Nešvila druže se posle svake nedeljne liturgije.
    © Foto : Sputnjiku ustupila Crkva Svete Petke
    Parohijani iz Nešvila druže se posle svake nedeljne liturgije.

    Na liturgiju dolaze i Rusi

    On dodaje da ga je dirnula briga parohijana za njega i njegovu porodicu. Posebno ljudi koji nisu iz naših krajeva, jer parohija je raznolika. Na liturgiju dolaze i Rusi iz Nešvila, koji takođe traže da otac Aleksandar ostane u Americi.

    „Rusi su imali svoju misiju ovde, ali nisu imali crkvu, mi smo im pomagali, pa i tako što smo im za služenje ustupali našu crkvu. Trenutno nemaju službe, oba sveštenika su se, nažalost, upokojila, ali horovođa u našoj crkvi je Ruskinja, mnogo Rusa peva u našem horu. U Nešvilu ih ima dosta, a moju parohiju posećuje petnaest porodica“.

    Misija oca Aleksandra nije se završila na okupljanju pravoslavnih u hramu i brojnim aktivnostima koje organizuje. Službama su se pridružili i Amerikanci koji su, kako kaže naš sagovornik, čeznuli za istinskom verom, dok nisu pronašli pravoslavlje.

    Na adresu Bele kuće stiglo je više od 200 pisama u kojima se traži da otac Aleksandar ostane u Americi.
    © Foto : Sputnjiku ustupila Crkva Svete Petke
    Na adresu Bele kuće stiglo je više od 200 pisama u kojima se traži da otac Aleksandar ostane u Americi.

    „Pokušali su svuda, bili su i u drugim crkvama, ali najviše im se svidela naša služba, a to što praznujemo sve po starom kalendaru, bilo im je primamljivo, počeli su da dolaze. Imamo i jednog mladića na doktorskim studijama koji je prešao u pravoslavlje. Naučio je čak da čita srpski i crkvenoslovenski. Kad naš hor ne može da peva, on otpeva celu službu na crkvenoslovenskom, iako je rođeni Amerikanac i nije od malih nogu bio na liturgiji“.

    Troje dece rođeno u Americi

    Otac Aleksandar ima veliku parohijsku, ali i svoju primarnu porodicu, suprugu i troje dece. Vasilisa ima pet godina, Vasilije tri, a najmlađa Efimija godinu dana. Imigracionu službu ne zanima što su njegova deca rođena u Americi i što imaju pravo na državljanstvo, moraju da se sele u Srbiju.

    Imigracionu službu ne zanima što su njegova deca rođena u Americi i što imaju pravo na državljanstvo, moraju da se sele u Srbiju.
    © Foto : Sputnjiku ustupila Crkva Svete Petke
    Imigracionu službu ne zanima što su njegova deca rođena u Americi i što imaju pravo na državljanstvo, moraju da se sele u Srbiju.

    „Njima ta ideja zvuči zanimljivo, ali dok smo se pakovali, stavljali igračke u kutije, a ne možemo, naravno, sve da ponesemo, teško im je. Teško im je i objasniti zašto ne možemo da ponesemo sve igračke. Tužni su, jer shvataju i da ostavljaju svoje drugare ovde. Deci su izmešana osećanja, nije im lako, ali daće Bog da ovo lako prebrode“, kaže otac Aleksandar.

    Ipak, advokataki tim koji se okupio zbog ovog slučaja smatra da još nije sve izgubljeno, pa i naš sagovornik koji kaže da bi sve vrlo lako moglo da bude rešeno, ako slučaj dospe u prave ruke.

    „Ja zaista ne znam šta će se na kraju desiti, ali mnogo mi je drago što su ljudi izrazili veliku ljubav, saosećaju sa nama, pokušavaju na sve moguće načine da nam pomognu“, kaže na kraju razgovora otac Aleksandar.

    Poruka iz Nešvila srpskom narodu u Crnoj Gori.
    © Foto : Sputnjiku ustupila Crkva Svete Petke
    Poruka iz Nešvila srpskom narodu u Crnoj Gori.
    Čeka ga parohija

    Ako sa vrati u Srbiju, boraviće kod roditelja u Banatskom Novom Selu kod Pančeva. Porodica ima podršku Episkopa novogračaničko-srednjezapadnoameričkog Longina, koji će se potruditi da otac Alksandar u Srbiji dobije privremenu parohiju, kako bi mogao da prehrani porodicu.

    Advokati su svešteniku predstavili još jednu opciju, da ilegalno ostane u Americi, ali to bi značilo da slučaj prelazi u nadležnost Federalnog suda. Ako on presudi u korist Sjedinjenih Država, sveštenik bi mogao dobiti trajnu zabranu ulaska u SAD.

    Zato će, ako se vrati, za zelenu kartu ponovo aplicirati iz Srbije. Međutim, biće to dug proces, uredbom Donalda Trampa stopirano je izdavanje radnih viza, kako bi se radna mesta sačuvala za Amerikance.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga