00:47 30 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    634612
    Pratite nas

    Srebrni listić sa starogrčkim slovima i tajanstvenim znacima, star oko 1.800 godina, otkriven na Viminacijumu pre nekoliko dana, zaprepastio je arheologe.

    Jedino šta sa sigurnošću mogu da kažu je da predstavlja "pismo upućeno Bogu" koje je stavljeno pod uzglavlje devojčice sahranjene u olovnom sarkofagu jerusalimskog stila, koji je retkost i nedvosmisleno ukazuje na bliskoistočno poreklo pokojnice, prenose Novosti.

    Naučnici su napravili pravo čudo razmotavajući ispresavijani metalni listić veličine nokta. Na njemu se jasno vide urezana starogrčka slova HI, TETA, NI, RO, ali kada se poruka posmatra pod različitim uglovima ona se mogu čitati kao različite reči. Jedna od njih, ispisana velikim slovima alfabeta, može se pročitati kao HRIS, Hristos, što znači "spasitelj".

    Ukoliko stručnjaci potvrde ispravno tumačenje ove reči, na srebrnom pismu iz Viminacijuma nalazi se najstariji pomen Hrista na svetu.

    "Slova se zaista jasno prepoznaju, ali to je toliko zapanjujuće da smatram da je prerano da bilo šta komentarišem. U sarkofagu u kome se nalazilo "pismo Bogu" pronađen je i novac iz vremena Faustine, koji omogućava da grob datujemo na kraj drugog ili početak trećeg veka. Ako se potvrdi da je čitanje reči HRIS ispravno, onda je to najstariji pomen Hrista", rekao je dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta i rukovodilac Naučnog projekta Viminacijum.

    "Lim je nađen sedmostruko savijen na veličinu kvadrata ivice pola centimetra. Kada je otvoren i razvijen njegove dimenzije bile su 5,3 centimetra sa 3,5 centimetara. Tekst na njemu je ispisan starogrčkim alfabetom u devet redova, u kombinaciji slova i simbola. Stručni naziv za ovakav predmet je profilaktička lamela, a u njoj se nalazi magijski tekst, osmišljen da zaštiti nosioca. Takve lamele su već otkrivene na južnoj viminacijumskoj nekropoli 2016. godine i objavljene su u jednom od najuglednijih časopisa 2017. godine - navodi prof. dr Korać.

    Lamela je otkrivena prilikom nedavnog iskopavanja izuzetnih nalaza - tri olovna sarkofaga. Koliko je ovaj vid sahranjivanja u Rimu redak, pokazuje podatak da je tokom višedecenijskih iskopavanja 14.000 grobova na nekropolama Viminacijuma pronađeno manje od 30 ovakvih sarkofaga.

    Arheolozi kažu da je bilo pravo iznenađenje što su dva sarkofaga ostala nedirnuta, jer pljačkaši grobova, od antike do danas, prekopavaju nekropole Viminacijuma u potrazi za dragocenostima.

    "Prvo je otkriven olovni sarkofag sa ostacima tela trogodišnjeg deteta. Odmah je bilo jasno da se radi o vanserijskom nalazu. Duž celog poklopca je aplicirana olovna traka širine 10 centimetara niz čije rubove je reljefno izvedena po jedna tordirana traka, dok je po sredini poklopca reljefno izveden ukrasni motiv od višestruko izukrštenih linija. Reč je o istom ukrasu koji postoji i na ranohrišćanskom relikvijaru koji smo pronašli pre više godina. Treba imati na umu da je hrišćanstvo tada bilo različito od današnjeg, da je to skup veoma šarolikih sekti, a da hrišćanima sebe smatraju i mistični gnostici, čije smo prstenove takođe našli na Viminacijumu", kaže dr Korać.

    Ukras koji se ponavlja na ranohrišćanskom relikvijaru i na sada otkrivenim sarkofazima je krst u romboidu i osmokraka "zvezda" od izukrštanih linija, koja se može tumačiti i kao ravnostrani krst spojen sa slovom H.

    Kada je podignut poklopac sarkofaga, arheologe je iznenadio i neuobičajeno raskošan grobni inventar.

    "Rimljani nisu imali običaj da se razbacuju zlatom tako što će ga polagati u grobove. Smatrali su da to rade "prosti ljudi i varvari". Osim u jednom slučaju, prilikom smrti kćeri koja nije doživela da se uda, te je deo miraza polagan uz nju. Možda je upravo to i ovde bio slučaj, budući da su u sarkofagu otkriveni medaljon od zlatnog lima, te naušnica i dva prstena od zlata", kaže Korać.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    otkriće, arheologija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga