11:59 26 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    17328
    Pratite nas

    Iako su odnosi sa Albanijom veoma komplikovani, istorija pamti, iako je to manje poznato, da su 17. septembra 1914. godine Nikola Pašić i Esad-paša Toptani potpisali u Nišu tajni ugovor između Srbije i Albanije.

    Niš je bio značajan za tok Prvog svetskog rata, i tome svedoče niške građevine poput Oficirskog doma, Banovine i zgrade Radio Niša. Srpska Vlada i Ministarstvo inostranih dela, kako navodi istoričar Borislav Andrejević, bili su od tada smešteni u sadašnjoj zgradi Univerziteta, u koju je prvobitno stigao čuveni telegram o objavi rata koji je potom uručen Nikoli Pašiću.

    Stvaranje unije Srbije i Albanije

    Pašićev kabinet se, kaže Andrejević, tada nalazio u sali na prvom spratu iznad ulaza. U ovom objektu, koji je izgrađen za potrebe Načelstva niškog okruga 1889. godine, u toku prve ratne godine, održavale su se sve akcije srpske Vlade sa stranim diplomatskim predstavništvima.

    U njoj su 4. septembra 1914. godine, Esad-paša Toptani i Pašić potpisali tajni "Niški sporazum" između Srbije i Albanije.

    On je predviđao stvaranje unije Srbije i Albanije, odnosno, kako navodi Andrejević, zajedničku odbranu, carine i zajedničko predstavljanje u inostranstvu.

    Nakon izbijanja Prvog svetskog rata, Esad-paša je morao da obavi razne diplomatske poslove, navodi istoričar Bataković. Jedan od tih poslova je bilo i unapređenje diplomatskih odnosa sa Srbijom. Pašiću je slao poruke u kojima je govorio da je od velike važnosti po njih da zaključe poseban sporazum pre svog odlaska za Albaniju.

    Zato Esad-paša dolazi u Niš, u kome je predsedavala srpska vlada i narodna skupština, gde se sastaje sa srpskim premijerom Nikolom Pašićem. Njih dvojica 17. septembra 1914. godine potpisuju tajni ugovor o savezništvu, prenosi B 92.

    Početak "Velikog rata" ostavio je otvoreno pitanje o preciznom razgraničenju između Srbije i Albanije. Međunarodna komisija za razgraničenje prekinula je rad sredinom 1914. godine, pa su državne granice u ovim oblastima ostale da se utvrde.

    Rat je zatekao nečuvanu srpsko-albansku granicu. Austrougarska je pripremila sveže napade na srpsku teritoriju. Pašić je ispravno predvideo nameru bečke diplomatije da otvori još jedan front: bojao se da će albanske vođe finansirati Beč, kako navodi Andrej Mitrović.

    Zajednička odbrana

    Esad-paša se trudio da sačuva nezavisni položaj, prelazeći tako iz Italije u Francusku. Planirao je da se, uz pomoć Antante, suoči sa naporima Austrougarske da u potpunosti potčini njegovu zemlju. Prema Hrabaku, iz Pariza je slao upite pod kojim uslovima bi srpska vlada pomogla njegov povratak u Albaniju.

    Pašić je 1914. godine nametnuo sledeće uslove: da sa Srbijom potpiše političko-carinski ugovor o zajedničkoj odbrani, da Albanija prizna carinsku uniju i da se u narednoj fazi postigne rešenje o formiranju lična ili stvarna unija sa Srbijom. Esad-paša je načelno prihvatio Pašićeve uslove i odmah se uputio ka Srbiji.

    Pri dolasku u Niš, Esad-paša potpisuje tajni ugovor sa Pašićem.

    Taj ugovor je obuhvatao 15 tačaka koje su predviđale zajedničko osnivanje vojnih i političkih institucija, ali najvažnije odredbe su se odnosile na vojni savez, izgradnju Jadranske pruge od Srbije do Drača, kao i garancije da će Srbija podržati Esad-pašu na izborima za vladara Albanije.

    Sporazum je ostavljao mogućnost da Srbija, na poziv Esad-paše, vojno interveniše radi zaštite njegovog režima. Razgraničenje između dve države trebalo je da utvrdi posebna srpsko-albanska komisija. Srbija se obavezala da će finansirati Pašinu žandarmeriju i snabdevanje neophodnom vojnom opremom, plaćajući 50.000 dinara mesečno.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    ugovor, Albanija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga