03:20 01 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    3916
    Pratite nas

    Kao vrsta, ljudi su naselili gotovo svaki kutak zemlje. Razvili smo tehnologije i kulture koje oblikuju svet u kojem živimo. Izgleda da je ideja o „prirodnoj selekciji“ i „opstanku najsposobnijih“ imala smisla u kameno doba kada smo se borili oko komadića mesa. A da li ljudi i dalje evoluiraju, otkrio je tim od 12 stručnjaka.

    Dvanaest stručnjaka odgovorilo je na pitanje da li ljudi još uvek evoluiraju. Tim stručnjaka je jednoglasno rekao „da“, ali naučnici kažu da možda imamo pogrešnu predstavu o tome šta je zapravo evolucija.

    Evolucija nije isto što i prirodna selekcija

    Evolucija se često podrazumeva u izrazima „opstanak najsposobnijih“ ili „prirodna selekcija“. Zapravo, to nije sasvim ista stvar. „Evolucija“ znači postepena promena stanovništva tokom vremena, piše portal „Sajens alert“.

    „Prirodna selekcija“ je mehanizam kojim se može dogoditi evolucija. Naši preci iz kamenog doba koji su brže trčali uspešno su izbegavali da ih npr. zgazi mamut ili rastrgnu divlje zveri i samim tim imali su veću šansu da ostvare potomstvo. To je „prirodna selekcija“. Vremenom, ljudi su zbog toga razvili sposobnost bržeg trčanja. To je evolucija.

    Evolucija se može dogoditi i bez prirodne selekcije

    Nas danas neće nas gaziti mamuti, imamo lekove kada smo bolesni i idemo u prodavnice po hranu. Prirodnoj selekciji je potreban „selekcioni pritisak“ (npr. opasni mamuti), pa ako ih više nema, znači li to da prestajemo da se razvijamo?

    Čak i bez selekcionih pritisaka, stručnjaci kažu da se evolucija i dalje dešava drugim mehanizmima.

    Profesor Stenli Ambros, antropolog sa Univerziteta u Ilinoisu, objašnjava da se „svaka promena proporcija gena ili varijanti gena tokom vremena takođe smatra evolucijom. Varijante mogu biti funkcionalno ekvivalentne, pa se evolucija ne poistovećuje automatski sa poboljšanjem“.

    Iako na neke gene može uticati prirodna selekcija (npr. geni koji nam pomažu da brže trčimo), druge promene u našoj DNK možda neće imati očigledan efekat na nas. „Neutralne“ varijacije takođe se mogu proširiti kroz populaciju različitim mehanizmom koji se naziva „genetski pomak“.

    Genetski pomak deluje slučajno: neki pojedinci mogu umreti iz razloga koji nemaju nikakve veze sa njihovim genima. Njihove jedinstvene varijacije gena neće se preneti na sledeću generaciju, pa će se populacija promeniti. 

    Prirodna selekcija se i dalje dešava kod ljudi

    Koliko god da smo sebi olakšali stvari, oko nas još uvek postoje selekcioni pritisci, što znači da se prirodna selekcija još uvek dešava. Kao i svi sisari, ljudi gube sposobnost varenja mleka kada prestanu da sisaju. To je zato što prestajemo da stvaramo enzim zvani laktoza. U nekim zemljama stanovništvo je steklo „toleranciju na laktozu“, što znači da ljudi stvaraju laktozu i tokom svog života.

    U evropskim zemljama možemo zahvaliti jednoj specifičnoj genskoj varijaciji za postojanost laktoze, koja se naziva na varijaciji gena. Proučavajući ovu specifičnu varijaciju gena u modernim i drevnim uzorcima DNK, istraživači sugerišu da je ona postala uobičajena nakon što su ljudi počeli da pripitomljavaju i muzu životinje.

    Ovo je primer prirodne selekcije gde smo zapravo sami izvršili selekcioni pritisak – počeli smo da pijemo mleko, pa smo evoluirali i sada ga.

    Još jedan primer ljudi koji se podvrgavaju prirodnoj selekciji da bi se prilagodili načinu života su ljudi iz plemena Badžao, koji tradicionalno žive u čamcima u vodama jugoistočne Azije i veći deo života provode roneći u lovu na ribu ili sakupljanju školjki.

    Ultrazvučnim snimanjem utvrđeno je da ljudi iz Badžaoa imaju veću slezinu od svojih suseda - prilagođavanje koje im omogućava da duže ostanu pod vodom.

    Oko nas uvek postoje selektivni pritisci, čak i oni koje sami stvaramo.

    Naše tehnološke i kulturne promene menjaju snagu i sastav selekcionih pritisaka u našem okruženju, ali selekcioni pritisci i dalje postoje.

    Evolucija se ne može zaustaviti

    Dakle, evolucija se može dogoditi različitim mehanizmima poput prirodne selekcije i genetskog pomaka. Kako se naše okruženje uvek menja, prirodna selekcija se uvek dešava. Pa čak i da je naše okruženje „taman za nas“, u svakom slučaju bismo evoluirali!

    Sve dok ljudska reprodukcija uključuje slučajnost i genetske mutacije (a zakoni Univerzuma uveliko garantuju da će to uvek biti slučaj na nekom nivou), i dalje će postojati razlike od generacije do generacije, što znači da proces evolucije nikada ne može biti zaista zaustavljen.

    Evolucija znači promenu u populaciji. To uključuje i lako uočljive promene radi prilagođavanja okruženju, kao i suptilnije genetske promene.

    Ljudi se još uvek razvijaju, a to se verovatno neće promeniti u budućnosti.

    Pročitajte i:

    Tagovi:
    opstanak, antropologija, nauka, evolucija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga